Димитрије Марковић

Кад Прасе обуче свештеничку одежду: о Ненаду Илићу и моралном релативизму

Последњих неколико дана доста се писало о нереду у једном новосадском тржном центру, изазваног доласком Богдана Илића, познатијег као ''Бака Прасе'', по занимању ''јутјубера''.

''Јутјубери'' су особе које су постале познате, као што и сам назив каже,  захваљујући својим видео снимцима на YouTube-у (2).

О овоме се, сасвим сигурно, не би писало толико да отац Богдана Илића није познати свештеник Ненад Илић. Он је активан на друштвеној мрежи facebook и има велики број пратилаца, чему у великој мери и дугује своју популарност.

Један број људи је, како потврђује и сам Ненад Илић (3), био згрожен а, по мом мишљењу, томе је свакако допринела управо чињеница да је Боган Илић син једног свештеника.

Згражавање, сасвим сигурно, није изазвано толико самим догађајем у Новом Саду, колико оним што његов син, Бака Прасе, ради. Захваљујући догађају у Новом Саду, многи су сазнали чије је он дете и упознали се са његовим радом.

Они којима су познати ставови  Ненада Илића, из његових текстова,  по питању екуменизма, новотарија у богослужењу и друга одступања од православља, тешко да су били изненађени или разочарани свим овим.

Ненад Илић је на пажњу и реакције јавности, које је изазвао његов син,  одговорио текстом објављеном на свом профилу на фејсбуку, који су пренели и бројни информативни портали,  под насловом ''Случај Бака Прасета'', а у коме износи своје виђење свега.

Не знам колико је овим текстом успео да умири јавност и умањи изазвану пажњу, али је свакако користан како би се стекла потпунија и исправнија слика о свештенику Ненаду Илићу.

Почнимо од тога да је чин деце, њихов колективан покрет како би дошли до његовог сина, и ирационално понашање, назвао стампедом. Стампедо је термин који се углавном користи за животиње које трче у крду, било бежећи од грабљивице или из неког другог разлога. Да ли је овај термин, који је употребио за ову децу,  примерен једном свештенику? Притом имајмо на уму да свештеника приликом обраћања ословљавамо, из поштовања, са ''Оче''.

Ваћ и сама чињеница на који је начин окарактерисао свој текст, назвавши га коментаром, и наводећи да га није написао са намером да се правда, доста говори о њему. ''Правдати се'' је синоним за ''извињавати се'', односно тражити опроштај. То значи да Ненад Илић не мисли и не осећа да има да се правда за било шта у вези рада његовог сина. Другим речима, он мисли да је оно што ради његов син у потпуности исправно. Он, свештеник пред којим верници исповедају своје грехе, нема шта да исповеди у вези свега што се десило и затражи опроштај. А Света тајна исповести је, као што знамо, исто што и Света тајна покајања.

Свети владика Николај Велимировић, у „Молитвама на језеру“, каже: „Покајнику се отварају очи за два пута: за онај којим иде, и за онај којим треба да иде. Више је оних који се кају, но оних који скрећу своје колеснице на нови пут. Кажем вам: две храбрости потребне су покајнику – једном храброшћу да се заплаче над старим путем, и другом да се обрадује новом.“

Коментар је, каже, написао због тога што га ''замара опште одсуство љубави и поверења, било да смо у Цркви или ван ње.'' Према коме или према чему љубави и поверења? Јасно, према његовом сину и ономе што он ради.

Ако је питање ''према коме?'', одговор налазимо у Светом писму, где се каже:  ''Јер кога љуби Господ оног и кара.'' (Јев. 12:6), и још: ''Ко жали прут, мрзи на сина својега; а ко га љуби, кара га за времена.'' (Приче Сол. 13, 24). Значи, карати, односно корити некога за нешто, па било да то чини Бог, отац или брат, није израз нељубави него љубави. То важи, природно,и за оне, добронамерне, који су према свему овоме заузели критички став.

Ако је питање ''према чему?'' одговор, опет,  налазимо у Светом писму, Предању и учењу Светих отаца: ''Који љубите Господа, мрзите зло.'' (Пс.96,10). Мрзети зло и грех није исто што и мрзети човека. У даљем тексту ћемо навести неколико примера који ће нам помоћи да закључимо да ли је то што ради његов син добро или зло,и какав став према томе треба заузмемо.

Ненад Илић даље каже: ''Не подржавам део речника и слика које он користи у својим популарним клиповима. И он то зна. О томе се расправљамо. Зашто на јавној сцени користи речник који не користи у кући…

Он ми објашњава да је то начин да успостави са својом публиком искрену комуникацију. Говори језиком нашег времена и наше културе, често се спрдајући са клишеима.''

Илић каже да не подржава део речника свог сина па би прво, логично питање било, који то тачно део подржава а који не?

Даље, следеће питање би било да ли подржава или не подржава његово понашање, садржај и поруке емисија? 

Међутим, и прво и друго питање је сувишно јер је учествовањем у његовим ''клиповима'' показао да подржава не само његов речник него и понашање и рад.

Наведимо као пример неколико тих ''популарних клипова'' како бисмо видели какав је то речник и садржај.

У ''клипу'' под насловом ''OCENJIVANJE BALKANSKIH PESAMA - Full Burazeri - Fica i Fedja Diss Track'' (4), нпр. користи реч ''(реч - назив мушког полног органа изостављена – нап. ''Борба за веру'')''. Има ли смисла уопште, након овога, навести како у ''клипу'' прстом чачка нос?

Наслов једне емисије,(видео снимка или ''клипа'') је: ''DEVOJKA MI JE GURNULA PRST U DUPE!?''. Између осталог, у видео снимку Бака Прасе каже свом пријатељу: ''Бака ме је ... (скарадне речи о хомосексуалном полном чину  изостављене – нап. «Борбе за веру»), али није педер онај који даје него онај који га прима.'' (5)

У следећем снимку Бака Прасе пева, у песми пропагира луксуз, а онима који га не прате прети шамаром. Између осталог у тексту његове песме се каже: ''он је воли, ја је ...ем''. (6)

У другом видео снимку Бака Прасе даје пријатељима задатак да погађају која код ове три тврдње је истинита: 1) Показао сам га другарици у основној, 2) показао сам га другарици у средњој, или 3) показао сам га целом одељењу у основној. (7)

У једној емисији (''клипу''), гост му је девојка. Ово су нека од питања која јој поставља: Да ли си икада послала некоме секси селфи? Да ли си икада била у вези са више од једне особе? Да ли си икада била у секси шопу? Да ли си икада била пријатељ са повластицама? То је значи само се карате, илити ..ете. (Одговор девојке је: Јесам, јесам). Да ли си икада имала сексулни однос или се (реч за сексуални чин изостављена – нап. «Борба за веру») у јавности? (изостао је одговор девојке), па Бака Прасе наставља: Ја јесам имао секс на јавном месту... У школском дворишту. У наставку показује и своју склоност ка воајеризму, описујући како би кријућисе посматрао девојку како се тушира. Даље сликовито описује своје блудне снове и проблеме са ерекцијом, па наставља са питањима: Да ли си се икада ложила на наставника? (Одговор девојке: Јесам, јесам). Бака Прасе на то додаје: Ја се и дан данас ложим на једну моју професорку... Знаш каква бомба, бомба и по... Она (његова сагорница) пита њега: Да ли си некада имао full body massage? Одговор Баке Прасета: А од стране кога? А од стране масерке... праве, профи, да ми заврши срећно... (симулирајући притом руком покрете  мастурбирања). Да ли си икада снимила неваљали видео, као порнић? Свој, кућни, домаћи. Одговор девојке је: ЈА нисам (наглашавајући оно ''ја''). На то Бака Прасе додаје: Добра, добра... ја сам држао камеру. (8)

Питање које Бака Прасе поставља већем броју саговорница у следећем снимку јесте: ''Да ли би била са јутјубером?'' (9)

О томе ко све може бити предмет његових блудних мисли и сексуалних перверзија, говори и снимак у коме има мушког саговорника, коме поставља питања: Да ли си некада дао некоме плес у крилу? И Бака Прасе притом даје одговор на постављена питања, а његов одговор на ово питање је: јесам. Да ли си се икада ложио на наставницу? Бака Прасе потврђује да јесте и понавља причу о својој наставници коју је помињао и у другим ''клиповима''. Потврђује и да је слао поруке сексуалног садржаја. (10)

Ово су само неки од примера, насумично изабрани.

Да се све не завршава само на његовом проблематичном речнику, потврђују и фотографије које постоје на интернету, на којима је Бака Прасе наг (11).

Ненад Илић каже да његов син ''говори језиком нашег времена и наше културе''. Шта је то тачно, Илићу, од горе наведеног језик ''нашег времена и наше културе''?

Зар није наша култура хришћанска, православна, светосавска култура? Није ли наш језик, језик те светосавске културе? Користе ли сви, сва деца и млади,  у ''нашем времену и нашој култури'' језик који користи ваш син? Ако не користе, а сасвим сигурно не користе, откуда онда то уопштавање? Покушавате ли на тај начин да оправдате оно што не може да се оправда? Није ли све ово горе наведено ипак само језик вашег сина и појединаца који се понашају као он, а не језик ''нашег времена и наше културе''?

Ненад Илић, као што смо претходно видели, каже да се са својим сином расправља о његовом речнику,  ''зашто на јавној сцени користи речник који не користи у кући''.

Ово (да се расправља, уместо да подучава, даје савете и усмерава) између осталог,  показује колики је његов  ауторитет, али истовремено и мудрост у васпитању деце. Емисија ''Baka vs tata'', у којој учествује са својим сином (тачније помаже му) ово само потврђује (12). Гледајући емисију није тешко уочити одсуство хијерархијских односа, поштовања и ауторитета оца. Бака Прасе у једном тренутку чак претећи (као у шали) измахује руком на оца. Отац је тај који води рачуна шта ће и како рећи, како би се избегла негативна реакција публике која би могла да доведе до пада броја пратилаца.

Емисија ''MAMA vs TATA - KADA SAM PRVI PUT...?'', у којој осим оца учествује и мајка, показује то исто. Уместо ауторитета родитеља, односа поштовања, хијерархијских односа старији-млађи и родитељ-дете, њихов однос више подсећа на однос равроправних, пријатеља и вршњака (13). Овакав однос може да се сретне и у другим модерним (не у позитивном смислу модерним) породицама, и свакако није у складу са православним поимањем односа у породици. Овакав однос може да послужи само као негативан пример.

Између осталог, нека од питања која им је поставио су и ова: ''Са колико година сам први пут водио љубав са девојком? Имао однос са девојком?'' и ''Са колико година сам пољубио девојку... страствено?''.

Мајци је дао назив Прадека Прасе а оцу Прабака Прасе, и под тим називима се појављују код њега у емисијама.

И ова, као и све друге његове емисије, је била врло непријатна загледање.

У његовим емисијама, осим оца и мајке, учествују и остали чланови породице. Сестру у једној емисији (DA LI MOJA SESTRA ZNA BALKANSKE YOUTUBERE!?) назива дебилом, и нуди је гледаоцима, постављајући притом одређене критеријуме. Из његових речи се може закључити да члановима породице (или бар сестри) плаћа за учешће у његовим ''клиповима''. (14)

О псовању, и уопште ружном речнику, су писали бројни Свети оци, па и Свети Владика Николај: ''Замислите један извор, из кога би до подне извирала бистра вода, а од подне би текао гној. Таква су уста у човека, који се час моли Богу а час псује. /.../ У Светом Писму пише: срце праведниково премишља шта ће рећи, а уста безбожничка ригају зло (Мудрости Соломонове 15, 28). Чуће Бог све што се рекне, за то треба премишљати, шта ће се рећи. А безбожник рига зло јер му је срце пуно зла. Псовком он излива из себе оно што се накупило у њему. Ако је једна чаша пуна отрова, из ње се не може изливати млеко но отров. Тако је и са срцем човековим: из срца тече на уста оно што има у срцу; ако је добро-добро, ако ли је зло-зло. Што више човек псује његово срце не празни се од зла но све се више пуни злом. За то се и вели још у Светом Писму: Ко чува уста своја, чува своју душу; ко разваљује усне, пропада (Мудрости С. 13, 3). /.../ А ово су страшне речи Господа Исуса односно псовке и псовача: Породи аспидини! Како можете добро говорити, кад сте зли? јер уста говоре од сувишка срца. Добар човек из добре ризнице износи добро, а зао човек из зле ризнице износи зло. А ја вам кажем да ће за сваку празну реч, коју рекну људи, дати одговор у дан страшнога суда. Јер ћеш се својим речима оправдати, и својим ћеш се речима осудити. (Матеј 12, 34). ''

А псовка је псовка, па била изречена у кући или изван куће.

Додајмо на ово још речи Светог Јустина Ћелијског: ''Иза зле мисли и зле речи и псовке стоји зло срце; иза злог осећања, иза злог дела, иза зле увреде и ругања, иза прељубе, иза убиства, и иза свих недела стоји зло срце човеково. Зато је псовање најбоље сведочење о томе какво је зло и хулно срце у псовачу.''

Ненад Илић још каже: ''Трудим се да га убедим да искористи своју популарност за пласирање неког паметнијег садржаја. У ствари – не морам. Он тачно зна колико може таквог садржаја да пласира а да задржи публику. ''

Ни уз најбољу вољу нисам успео да откријем тај ''паметни садржај'' у емисијама Баке Прасета. Уосталом, погледајте горе наведене примере, па сами изведите закључак.

Да ли би, на пример, приче о целомудрености уместо пропагирања блуда и разних сексуалних перверзијса биле ''паметнији садржај''?

Садржај, овакав какав јесте,  није прикладан, по мом мишљењу, не само за православног хришћанина било ког узраста, који се труди да живи по законима Јеванђеља, већ за било ког васпитаног и разумног човека.

''А колико би деце и младих искрено прихватило поруке о томе да не пуше, не пију, не дрогирају се и труде се да здраво живе, што Богдан упорно поручује, кад бих ја покушао да им пласирам или неко од душебрижника који мисле да је његово деловање лоше за децу?'', каже даље Ненад Илић, бранећи сина.

Опет, ни уз највећи труд и најбољу вољу ништа од поменутих порука нисам нашао у његовим ''клиповима''. Али јесам ово и овоме слично:

''Да ли си икада имала сексулни однос. или се ... у јавности? Ја јесам имао секс на јавном месту... У школском дворишту.'', ''Да ли си се икада ложила на наставника? Ја се и дан данас ложим на једну моју професорку... Знаш каква бомба, бомба и по...''

Затим Ненад Илић оптужује јавност  за лицемерје: ''Лицемерје је на нашим просторима достигло невиђени степен. Кад, на пример, ја међу својим пробраним пријатељима на Фејсбуку потегнем питање подршке Министру културе који је покушао да уради нешто по питању ријалитија и катастрофалног стања масовне културе – јави се једва по неко.''

Овде ћу поставити само једно питање: Која је тачно разлика између ''ријалити'' програма и онога што ради ваш син?

Одговор је да нема суштинске разлике, оно што ради Бака Прасе јесте један вид  ''ријалити'' програма. Разлика је само у медију путем којег се емисије преносе.  Интернет је један од мас-медија, баш као и телевизија.

Ко је онда лицемер, јавност или онај који је оптужује а који има селективан став према ''ријалити'' програмима?

Илић даље каже: ''Деца не слушају оно што им ми причамо. Она су много паметнија од нас. Она нас прозиру и узимају од нас оно што виде у нама. Уверио сам се на много примера да она и у Богдану виде доброту и разуларену младалачку радост која и њих радује.''

Од када то, Илићу,  придев ''разуларен'' иде уз ''радост''?  Синоними за разуларен су:  похотљив, облапоран,плотски, распустан, сладострастан, похотан, пожудан, блудан, помаман, сполно страствен, ласциван, развратан, раскалашан итд. (Павле Ћосић и сарадници, Речник синонима).

Ево како о радости богословствује Свети Јустин Ћелијски: ''Радост - бити човек! Зато што је Бог постао Богочовек.Тиме су отворене и дате човеку све божанске силе и савршенства и бескрајности.'' Радост покреће благодат Духа Светога.

Емисије Баке Прасета не садрже радост. О њему, у Жени Блицу пишу овако: ''Бака Прасе, познат по псовкама, грубљем изражавању, вређању...''(15)

Неки примери показују да та агресивност није присутна само у емисијама. (16)

Разлог за подршку сину у ономе што ради (и како се понаша) објашњавају нам следеће речи Ненада Илића: ''Богдан је за нешто више од годину дана без ичије подршке, пре свега без подршке система који производи накарадне узоре који не испуњавају никог ничим, дошао до преко милион пратилаца! ...Све је сам зарадио и изградио. Талентовани забављач новог времена... Богдан је бољи и паметнији него што сам ја био у његовим годинама и ако сачува своју доброту, промениће надам се и речник и побољшати укус и дај Боже, учиниће за овај народ више него што сам ја учинио.''

Какво лицемерје - друге називати ''накарадним узорима'' а њега ''талентованим забављачем''.

Дакле, одговор је: преко милион пратилаца и приход који то доноси. Или, хришћанским речником речено, славољубље и среброљубље.

Свети Лука Војнојесеницки пише:  ''Велики учитељ света, највећи црквени говорник, Јован Златоусти, је, ево, овакве страшне речи казао о родитељима који децу своју не уче добру, него развијају њихове лоше особине, њихове страсти и непобожност: „Тешко, речено је, онима који се смеју сад", а ви деци дајете мноштво повода за смех. „Тешко богатима", а ви се само старате око тога да вам се деца обогате; „тешко вама кад сви добро почну говорити о вама", а ви сву своју имовину често траћите због славе људске; „ко брату своме каже: „будало!" крив је паклу огњеном", а ви сматрате слабим и колебљивим оне који ћутке подносе туђе увреде. Христос заповеда бежање од сукоба и расправа, а ви стално своју децу наводите на та зла дела. /.../ Као што је говорио свети Јован Златоусти у древна времена, пре 1500 година, треба да вам се каже и сад, јер, зар и ви не васпитавате своју децу исто тако лоше, не учећи их страху Божијем? Зар се свим силама не старате о томе да својој деци дате што бољи положај, да их ставите у ред властодржаца, богатих и моћних? Зар деци не говорите да је у парама моћ, да треба стећи што више знања због богатства и обезбеђивања безбрижног живота?'' ''

Коначно, о етици и моралу Ненада Илића говори његов покушај да свога сина и себе заштити злоупотребљавајући углед Хиландара: ''Ово што је написао обавезало ме је слично подршци коју су ми поводом рада на једном великом, још увек неоствареном црквеном пројекту, написали монаси Хиландара.''

Део коментара Ненада Илића под насловом ''Случај Бака Прасета'' чини и текст његовог сина у коме овај, заузврат, брани свог оца. Текст је писан латиницом али Ненад Илић има оправдање и за ово: ''Није на ћирилици на коју га увек подсећам, али он се на интернету обраћа свој публици која разуме српски. Руком пише на ћирилици..'' Они који ''разумеју српски'', није тешко закључити, су Хрвати и босански муслимани. Очигледно је Илић свестан проблема са којим суочава наше национално писмо, и потребе да се користи да би се сачувало, па отуда и овај његов коментар. Али ако је већ веру подредио славољубљу и среброрубљу, зашто би се онда обазирао на угроженост ћирилице?

Други део одговора на питање подршке Ненада Илића сину у ономе што ради, вероватно можемо пронаћи и у народној изреци да ''ивер не пада далеко од кладе''. Наведимо један пример.

Представом ''Олимп'' Јана Фабра,  која је трајала 24 сата и имала пренос на телевизији (РТС 3), почео је БИТЕФ 2017. године. Уместо описа представе навешћемо само два наслова из гласила која су писала о овом догађају: ''Мушкарац лиже анус другом мушкарцу уживо у програму на РТС-у'' (17), и ''У крупном кадру на РТС прстима пипале вагину и максимално шириле ноге да се добро види''. (18).

А сада погледајмо коментар ове представе Прабака Прасета, односно свештеника Ненада Илића. Коментар почиње речима: ''КАКАВ ДОГАЂАЈ!'' (великим словима!) и наставља ''Скоро нисам видео неки производ савремене уметности који може да изазове оволико поштовање.''

Лизање ануса и ширење ногу и додиривање вагине је, очигледно, нешто што код Ненада Илића  изазива поштовање.

"У позоришту се посматрачима обично (у духу реализма) представљају призори из народног живота и ти призори повремено бивају веома скаредни", пише преподобни Амвросије Оптински.

Овако нам Ненад Илић описује дешавања на сцени: ''Глумци до изнемоглости понављају реченице док их заиста не прихватимо и уђемо у дијалог са њима, поливају се бојама, мажу уљем, рву се, играју уз хипнотичку музику и ваљају по земљи, воде љубав са биљкама и невидљивим визијама - све под палицом дебељушкастог Диониса иако се противе осталим паганским боговима. Раде све то до изнемоглости. Поштено.''

Необично је значење речи ''поштено'' у речнику Ненада Илића, очигледно.

Свети Јован Кронштатски пише: "У позоришту се приказује прозаична ситуација, испуњена страстима, надама, одушевљењем и разочарењем, представља се људски живот. Човек се, као у огледалу, у позоришту диви самоме себи, забавља се самим собом а често и својим пороцима, аплаудира им и одобрава их".

Колико је одушевљен представом, показују и следеће речи: ''Снимак ове изузетне представе требало би приказивати ако не у богословијама а оно сигурно на Богословским факултетима. Да би будући свештеници и теолози могли на време да нађу прави одговор на крик овог времена - "дајте нам нешто заиста ново!" ''

Није нам, заправо, рекао ништа ново: ''Блудници и безаконици се подсмевају људима целомудреним и испуњеним врлинама, и труде се да свој порок као кужну рану пренесу и другима, те да многе учине сличнима себи, не би ли избегли срамоту када пороци постану свеопшти'', каже свети Василије Велики.

Додајмо још на ово и речи светог Јована Златоустог: "Сам ђаво је изумео такву уметност да би к себи привлачио војнике Христове и ослабио њихове духовне снаге. Управо због тога је у градовима подигао позоришта и, поучивши комедиографе, том раном погађа читаве градове."

Погледајмо, за крај,  на једном примеру са Запада шта би могао да значи ово Илићево ''одговор на крик овог времена - "дајте нам нешто заиста ново!" ''.

''У једном скоријем примјеру Архибискуп од Кентерберија, Rowan Williams, глава Англиканске цркве од седамдесет милиона чланова, ентузијастично је подржао потпуно нову верзију Библије која је у контрадикцији с традиционалним хршћанским вјеровањима о полним односима и моралности. Под називом "Добро као ново", нову Библију је изменио бивши баптистички свештеник John Henson за организацију "One" како би произвели оно што група назива "новом, свежом и авантуристичком" верзијом хришћанског Писма.'' (Marketing of Evil, стр. 292)

''Један од примера из ове нове ''Библије'' јесте и 1. посланица Коринћанима, Светог Апостола Павла. У оригиналу текст гласи овако: ''А неожењеним и удовицама велим: добро им је ако остану као и ја што сам.Ако не могу да се уздржавају, нека се жене и удају; јер је боље женити се и удавати неголи упаљивати се. (1. Кор. 7, 8-9)

У новој верзији текст је следећи: ''Уколико знате да имате снажне потребе, нађите себи партнера. Боље него да будете фрустрирани.'' '' (исто, стр.294)

И на крају, због чега је написан овај текст ако знамо да ''нема човека да живи а да не греши''? Да ли због тога да би се просто изнели туђи греси на видело? Не.

Због тога што Ненад Илић поставља себе за учитеља и духовног вођу другима. Као упозорење онима који га следе, да нису на добром путу и да лако може да им се деси да, уместо да узиђу у Горњи Јерусалим, буду низведени у ад.

Уједно и као упозорење онима који нису хришћани али јесу родитељи, да воде рачуна о томе шта њихова деца гледају.

Св. Мелетије Исповедник пише: „Када неко доспевши у познање и тачно истину познавши, настоји да је сакрије, свакојаке начине за то измишљајући, те не говори одважно, отворено и гласно; када се неко о часним и божанственим Канонима не стара, не чува Правила дата нам од Светих славних Отаца, он подлеже не мањој казни од оних што су их нарушили... Неправедно је, недопустиво, ружно од људи благочестивих да ћуте када се дрско нарушавају закони Господњи, када се настоји да се образложи (=оправда) обмана и зла прелест... Тада прећутати значи исто што и сложити се и одобрити... Боље је сукобити се са онима што мисле зло и наопако, него им следити и добровољно се у неправди са њима саглашавати, занавек се разлучивши од Бога, а са таквима се сјединивши.“

Напомена "Борбе за веру": Опремање текста фотографијама и видео записима и наднаслов текста су наши.