«Украјинско питање», како је исправно констатовао Александар Огородников, није једноставно, јер је потребно и иде у прилог свим непријатељима Русије. Са геополитичке тачке гледишта, држава Украјина је – «тројански коњ», ако не за распарчавање Русије, а оно за њено максимално слабљење и одскочна даска снага НАТО-а у случају прелаза политике Запада у агресивнију фазу.

До 2014. године «украјинским питањем» су се користиле САД, Велика Британија, Европска унија, Ватикан и НАТО, али од те године на геополитичку позорницу ступа нови «играч» са вишеструким (помало недефинисаним) ликом – Хазари – Јевреји и Израел. Заправо, активација Израела и Хазара има дубљи геополитички разлог. Наиме, догађаји на «арапској дуги», укључујући Либију, Египат и Сирију показали су се повезаним са догађајима у Украјини – тј. планом стварања «Нове Велике Хазарије», која би се простирала од Суецког канала до Прибалтика и контролисала све нафтоводе, гасоводе и транспортне путеве «новог великог пута свиле» који иде из Азије у Европу, а то је значило да се мора деловати у Украјини. У хазарским медијима од обојене револуције у Кијеву 2014. године траје кампања за заузимање «Ерец Украјине» (земље Израела).

Едуард Ходос, пореклом из Харкова, иначе познати публициста и (бивши) председник једне од јеврејских религиозних заједница, а за многе и најважнији експерт за хазарску религиозну организацију екстремистичког тока Хабад, много година раније је говорио и писао о томе да се у Украјини ствара Нова Хазарија – Хазарски каганат. Међутим, мало је ко озбиљно схватио његова упозорења. Јасно је, дакле, да је «јеврејска тема» незахвална, често опасна, а у најблажој варијанти на ову тему се ставља тачка, тако што се онима који се уопште усуде да проговоре о њој ставља етикета «антисемита».

Међутим, Ходос је непрестано упозоравао, чак и после доласка на власт кијевске хунте 2014. године, да се «јеврејска» религиозна организација Хабад (Стаљин ју је протерао из СССР-а као фашистичку секту) после Горбачовљеве перестројке вратила на простор бившег СССР-а, где  ради на стварању Нове Хазарије у Украјини. (Ходос је, такође, уверен да Хабадовци имају циничне и аморалне ритуале у којима су у великој мери заступљени кабалистички елементи. Наводи и пример да је ширина новчанице долара – 66,6 mm. Другим речима, у овој мери долара је садржана сатанистичка шифра – 666.). Најважнија парола Хабадоваца гласи: «Јевреји изнад свега, а Хабад изнад Јевреја!»

Ходос је активан и објављује анализе везане за Нову Хазарију у форми билтена (на интеренту), као и видео коментаре. Последњa тема о којој је писао и говорио у билтену бр. 50 бавила се улогом Хазара у црквеном расколу у Украјини и добијања томоса од Фанара.

ХАБАД НА ВЛАСТИ

Очигледно је да је Ходос био у праву. Стога његове тезе заслужују пажњу, посебно након обојене револуције 2014. године када су власт у Кијеву освојили Хабадовци, тј. Хазари, и када су ојачали позиције у Вашингтону. Наиме, када су на власт у Сједињеним Америчким Државама дошли Бил Клинтон и Алберт Гор, Хабад је ојачао своје позиције, јер је потпредседник ове државе био припадник ове религиозне организације Хазара. Поред тога, припадници Хабада су добили важна места у бројним министарствима и државним институцијама, а преузели су и органе Врховног суда у Сједињеним Америчким Државама, којима и данас доминирају. Поред тога, успели су да свог човека, Алана Гринспена, поставе за председника Федералног резервног система, створеног 1913. године, и који има право на самостално штампање долара. Другим речима, дошли су до неограничене количине новца.

 Јавност није упозната са чињеницом да је 21. и 22. фебруара 2014. године, у Украјини, уз непосредно финансирање локалних “јеврејских” олигарха и Сједињених Америчких Држава, и уз учешће више од 300 бораца и инструктора израелских специјалних јединица позваних у Украјину лично од главног рабина Кијева, извршен државни преврат којим је са власти свргнут легални председник и његова влада, Виктор Јанукович.

Одмах после пуча, у јеврејским медијима, почела је кампања о потреби «повратка на земљу Израела – Украјину». Тачније, од 4. марта 2014. јеврејски медији су почели да објављују чланке и емитују емисије са заједничком поруком «да је пре преузимања Крима од стране Руске империје, то била потенцијална јеврејска држава». Тринаест дана касније (17. марта) појављује се информација да терористи који намеравају да заузму Сирију предлажу «Израелу» да у замену за војну помоћ «заувек предају Голанску висораван овој држави», уз истовремено саопштавање да је Тел Авив спреман да Јевреје са Голанске висоравни пресели у Украјину.  У исто време, «Times of Israel» преноси вест да је хазарска хунта из Кијева спремна да «прихвати насељенике Јевреје, узимајући у обзир историјске везе, али да заузврат очекује неопходно оружје за борбу са Русијом».

За разумевање проблема потребно је нагласити да савремени «Јевреји» немају никакве везе са «древним Јеврејима». Садашњи Јевреји су мешавина различитих народа који су се присајединили секти талмудске верзије јудаизма, при чему значајан део «Јевреја» вуче порекло из Хазарског каганата, а становништво ове државе имало је турске корене (Угри), али и дела кавкаских народа и Словена, при чему, свакако, немају везе са «семитима» о чему је убедљиво писао Л. Н. Гумиљев, али не само он.

У «старој» Хазарији, која је постојала 300 година, а уништена је на крају Х века од руског кнеза Свјатослава, оца светог Владимира – Крститеља. Владајућа елита Хазара која је држала власт и капитал у својим рукама, исповедала је јудаизам, а народ је био различит и по етничком и религиозном пореклу. Њима су, како су говорили, била потребна «гардијска племена», а то могу да буду било која.

Године 1976. пребег из Мађарске у Велику Британију, «јеврејски» писац Артур Кестлер, у свом раду «Тринаесто племе/колено», изложио је доказе о хазарском пореклу Ашкеназа, надајући се да ће оповргавањем «расног порекла од Јевреја» окончати са антисемитизмом. Године 2008. је објављена књига професора историје Tелавивског универзитета Шломе Санда, «Ко је измислио Јеврејски народ» (у Русији је објављенa две године касније) у којој аутор убедљиво доказује да су «Јевреји» религиозна заједница која прихвата митологију синкретичког јудаизма. Они не само да нису нација, него и немају потребу за властитом државом. После објављивања књиге почео је и ход аутора по трњу.

Доктор, иначе, Јевреј Еран Елхаик, запослен на Институту генeтске медицине Универзитета „Џон Хопкинс“ у Сједињеним Америчким Државама , објавио је (2012) дешифровање генома европских Јевреја «Ашкеназа», где је појаснио да се ради о мозаику гена Турака, кавкаских народа, словенских и других народа, нагласивши да немају никакве везе са «семитима».

Тиме је наука дефинитивно потврдила ранија мишљења руских (и не само њихових) аутора да источноевропски Јевреји воде порекло од турских народа, који су населили Кавказ почетком наше ере. Ова племена су била паганска, али су временом прихватила јудаизам (у VIII веку наше ере), понајвише га је прихватила елита која потиче од ових племена. Та «елита» је довела државу (Хазарију) до њеног разарања у  X веку у Закавказју. После разарања хазарске империје јудео-хазари беже у Источну Европу. Тако су се појавили европски Јевреји – «Ашкенази», који су заправо Хазари-јудаисти, помешани са европским народима, пре свега Словенима. У поменутом раду Ерана Елхаика тежиште је постављено на опис разлика између кавкаских народа, које су у основи гена савремених «Јевреја».

Управо ови «Јевреји», тачније Хазари, а не «измишљени библијски народ» су 1947. године окупирали Палестину.

Према листу „Times of Israel“ „Израел“ је прихватио очигледно. Наиме, група научника састављена од директора истраживачких института и музеја у марту 2014. године је упознала владу са тајном студијом у којој се признаје да европски Јевреји јесу Хазари. При томе је неименовани вископостављени функционер из израелске тајне службе изјавио: „Ми не говоримо о томе да ће се СВИ Јевреји-Ашкенази вратити на Украјину. Очигледно је да је то непрактично. Медији, као и увек, преувеличавају и распирују страсти и управо због тога је нама потребна војна цензура медија“. Међутим, без обзира на војну цензуру, објављени „позив Јеврејима да се врате“ у Украјину од стране „хазарско-јеврејских олигарха“ изгледа не као „спонтани чин“, него као добро осмишљен пројекат.

ПОЗИВ НА НОВА ОСВАЈАЊА

Априла 2012. године израелски медији објавили су мапе, при чему је необично велику активност имао ултранационалиста Авигдор Ескин, религиозни фанатик и „ултраталмудист“, који је познат, између осталог, по томе што је скрнавио муслиманске светиње Палестине и који је пропагирао глобални Сион, организован у складу са Талмудом, а затим и по томе што је позивао на глобални геноцид „гоја“, док би преживеле претворио у робове. Ескин је и један од идеолога геноцида староседелачког становништва на територијама које су окупирали „Јевреји“. Лист је преко Ескина позвао Јевреје да погледају мапе „древне Хазарије“ позивајући их на нова освајања: „Као што је премијер рекао, нико не може да каже Јеврејима да не могу да живе на било којој територији свог историјског боравка као суверени народ. Он жели да направи болне жртве ради мира, чак и ако ће морати да се одрекне дела наше библијске домовине у Јудеји и Самари, али у овом случају, требало би да очекујемо да ћемо искористити наша историјска права на другим местима, одлучили смо да ће то бити обале Црног мора, где живимо као аутохтони људи више од 2000 година, чак је и не-ционистички историчар Симон Дубнов рекао да имамо право на колонизацију Крима. То је записано у свим историјским књигама. Можете у то бити сигурни.“

Тако је објављен циљ и фантастична идеја „о обећаној земљи, где теку мед и млеко“, уместо сунцем спрженог Израела. Нова „историјска отаџбина“ сада је проглашена на исконским руским земљама, које имају 27 посто светске земље црнице. Међутим остало је отворено питање шта да се ради са руским „Палестинцима“ на „јеврејској Украјини“?

Но, и сам «Мосад» понекад нешто саопшти, као на пример да је учествовао у организацији обојене револуције у Украјини (тзв. Мајдана) 2014. године и у свргавању легалног председника Виктора Јануковича, као и да данас делује у овој земљи, буквално у свим сферама савременог живота ове земље. Чак и међу учесницима тзв. антитерористичке операције (против становника Донбаса) учествовали су не само украјински Јевреји на челу са Игором Коломојским (формирајући добровољачки батаљон), већ и «мосадовци». Наиме, у саставу украјинског добровољачког батаљона «Донбас» нађено је од стране припадника армије Доњецке и Луганске Републике нагорело тело и израелски пасош на име Михаила Фалкова (Falkov Michael), рођеног 1977. године. Али о томе се није говорило јер је информација добила ознаку тајности. Ознака је уследила јер грађанин Фалков није био било који Израелац. Неко време је био је саветник Бењамина Нетанјахуа и министра спољних послова Израела Авигдора Либермана, што говори да је радио за ову државу и «Мосад». Шта је радио Фалков и због чега се Израел укључио у «обојене револуције» у Украјини, убрзо су открили алтернативни руски медији који су почели да објављују информације да Израел (и САД) намеравају да на територији Украјине обнове државу Јевреја – Хазарију, те због тога етнички чисте територију ове државе како би населили Хазаре – Јевреје. Нова држава на територији Украјине, Хазарија – Израел треба да Русе протера дубоко на север. Међутим, прво се треба ослобдити Руса у Украјини. Према пројекту, после намерно изазваних етничких чишћења у којима Словени нападају Словене, расељавања због деиндустријализације итд. на територији „бивше Украјине“ треба да остане само осам милиона људи.

Крајем 2018. године (21. децембра) на конференцији за медије поводом резултата рада Министарства социјалне политике Украјине, министар Андреј Рева је изјавио да према званичним подацима државне миграционе службе и државне граничне службе стално изван Украјине ради 3.200.000 Украјинаца, а према незваничним између седам и девет милиона људи.

Према подацима Департмана за економска и социјална питања Организације уједињених нација стање је доста драматичније. Наиме, након осамостаљења Украјина је имала 51,8 милиона људи, а крајем 2018. мање од 42,2 милиона, при чему између 10 и 12 милиона људи ради у иностранству. Наведене цифре, наравно, нису велика новост, јер су биле познате и раније. Новост је промена начина коришћења радника из Украјине. Наиме, донедавно Украјинци су одлазили на рад у Русију и Пољску, али сада коришћење радника из ове земље добија не само економски, него и политички контекст. Пољска је још у јануару 2018. објавила да јој је за стабилан економски развој потребно још пет милиона радника из иностранства, које је планирала да увезе из Украјине. Међутим, предухитрила ју је Чешка, која је 2017. повећала квоте за доделу радних виза Украјинцима, а још једно увећање се планира 2019. године. Наравно,треба подсетити да је и «без виза» много Украјинаца радило у ове две земље, јер су имали право да проведу у овим државма 180 дана, које су користили за рад. Уколико је радник добар, власници предузећа су налазили начина да га трајно задрже. Слично раде и Словаци и Мађари.

Сада се појављује и нова држава која тражи раднике из Украјине – Турска. У јужним областима Украјине тренутно тргују са услугама које зову «дугодишња радна виза у Турској» (са просечном ценом од 370 евра).  Оваква виза даје право на рад, као и продужење боравка после истека визе. Притом, турске послодавце више не интересују девојке за ресторане или младићи за рад у хотелима, већ за рад у лукама и стручњаци за рад на нафтоводима и гасоводима (плата износи до 2.500 евра). Због тога у Одеси нема докерских радника и морнара.

Због наведених чињеница, демографи оцењују да су Украјинци «изумирућа нација», наравно, при чему не улазе у узроке «изумирања».

Из наведених чињеница могуће је извести два закључка. Прво, принудна миграција «сувишних људи Украјине» из Украјине претвара се у рационално и планско преузимање људи од стране суседних држава, пре свега висококвалификоване радне снаге, али и радника, од оних лучких до шумара. То значи да је перспектива реиндустријализације Украјине све мање извесна, ако не и утопија. Друго, ако су раније радници из Украјине у иностранству зарађивали, а трошили код куће, то сада више није случај. Радници из Украјине који су отишли више се не враћају породици, већ обрнуто, покушавају да је доведу код себе. Последица је да се фактички скоро нико не враћа у Украјину.

Власти у Кијеву, наравно, нису против ове државно-суицидне политике и процеса. Тренутно нико не може прецизно рећи колико има становника у Украјини (попис није вршен од осамостаљења 1992.), што значи ни бирача. Другим речима, чије су изборне комисије, његова је и победа на изборима. Упоредо са исељавањем Украјинаца из Украјине догађа се насељавање Хазара-Јевреја у ову државу (Израел ово назива «депортацијом Украјинаца»).

Примећена је још једна подударност. Наиме, истовремено са покретањем пројекта „Новог пута свиле“ од стране Кине и њених партнера почела је кампања о ширењу територија на које право имају Хазари-Јевреји. Заправо, ради се о стапању пројеката стварања „Нове Хазарије“ и „Великог Израела“ у заједнички пројекат „Нове Велике Хазарије“, конкретно, стварања геополитичке препреке (од Литваније и Суеца, преко Кавказа до Прибалтика) и извора паразитизма на морским, копненим и енергетским путевима роба из Азије у Европу. Наравно, пројекат је огроман и јасно је да „Нова Велика Хазарија“ мора имати развијену мрежну структуру да би била генератор контролисаног хаоса.

Рабин Дњепропетровска Шмуел Каминецки је овим поводом изјавио: „Ми заједно са Украјинцима живимо већ 1000 година. Украјина је и наша земља,“ додајући да данас имају заједничког непријатеља („Аман“) – руски народ и Владимира Путина, који се умешао у планове Хабад-Љубовича о формирању Нове Хазарије, или, како рече заменик градоначелника Филатов, Новог Сиона у Украјини. Наиме, губитак Крима је жестоко ударио по плановима Хазара-Јевреја у Украјини (и Игора Коломојског и заједнице Хабада у Њујорку), да би нову рану изазвало одвајање Донбаса из састава Украјине, тачније Луганске и Доњецке Народне Републике.

Због тога су се градитељи Нове Хазарије у Украјини обрушили са великом мржњом на Русију, руски народ и председника Владимира Путина (кога називају „нови Аман“).

Наиме, Нова Хазарија је свој центар сместила у Дњепропетровск (град је после Мајдана преименован у Дњипро, а у царској Русији звао се Јекатеринослав) и, према свему судећи, Украјина треба да постане донатор „за град на брду“ – Нови Јерусалим. Другим речима, организација Хабад-Љубович намерава да се из Њујорка пресели у Украјину, при чему би за главни град Нове Хазарије прогласила Дњипро. Тиме припадници Хабад-Љубовича нарушавају виђење тока јеврејске историје, јер у Јерусалиму треба да се изгради трећи храм са престолом за јерусалимског цара, чији долазак чекају сви Јевреји света. Међутим, заједница Хабад-Љубович има своје виђење историје и будућности. Наиме, Менaхeм – Мендл Шнеeрсон, последњи рабин Хабад-Љубовича (умро 1994. у Њујорку) признат је као месија и озидан му је храм у Дњепропетровску, где треба да васкрсне на свом престолу. То је центар Хабада „Менора“ – највећи такав комплекс у Европи. То значи да чланови Хабад – Љубовича више не чекају долазак месије у Израелу, него стварају свој Израел – град на брду (Сион) на украјинској земљи, стварајући Хазарију, нову историјску отаџбину.

Извор: "ЦАРСА"