Према последњим информацијама из неименованих избора епископ „у западној Америци“ Максим Васиљевић покушава да подметне још једну ноторну лаж члановима Св. Арх. Сабора како је петиција против њега тобож покренута „од стране расколнички настројених цивила“ који желе да преузму сву власт у цркви. И ова, као и многе друге лажи већ доказаног лажова, не може бити даља од истине, јер према нашим сазнањима, Петицију нису покренули мирјани епархије Западноамеричке, нити ју је потписао и један цивил. Она је покренута првенствено од стране свештенства Западноамеричке епархије, да би се касније пренела и на Новограчаничко-средњезападну епархију. (према последњим подацима укупно 31 свештеник је потписао петицију).

Сада се Максим труди да се његово питање нађе на крају дневног реда Св. Арх. Сабора, не би ли у међувремену успео да пацифизује гневне владике, које би после вишедневних напорних седница и расправа изгубили вољу да подробно расправљају о његовим мајмунисањима и скандалима.

Што се тиче епсикопа Новограчаничко-средњезападноамеричког Лонгина, он је пре Сабора увелико почео са кампањим „прања руку“ односно скидања кривице са себе због инцидента који је без икаквог повода изазвао на Годишњој скупштини своје епархије, када је брутално и у примитивно-простачком маниру извређао свештеника Бранислава Кончаревића, професора Богословског факултета у Либертивилу, само због тога што је хтео да постави питање о спорном потпису епископа Максима на Критском екуменистичком сабору. Очигледно је да се Лонгин овде нашао између „чекића и наковња“ јер с сједне стране мора да испуњава задатке које су му поставили (његови и Максимови)  господари из сенке, а са друге се компромитовао својом подршком самопроглашеном потомку мајмуна и тако на себе навукао гнев патриотских и ревнитељствујујшчих владика код којих је до сада уживао какав-такав углед. Зна се шта бива са онима који не испуњавају своје „обавезе“.

Максимов највернији слуга Братислав Брацо Кршић, свештеник при храму Св. Ђорђа у Сан Дијегу, (ког верници зову фра-Брацо) иначе ноторни новотарац и папофил, већ спрема себи одступницу у другу јурисдикцију (највероватније у Америчку православну цркву) али то га неће спасити од истраге која ће се повести против њега и Максима због наводне проневере неких $185,000 долара - новца којег је један Рус Сергеј Вихоров оставио у свом тестаменту да се уручи српској деци са Косова и Метохије која су остала без родитеља. Проверено је да новац никада није испоручен Рашкопризренској епархији, али је зато свештеник „Брацо“ по Максимовом налогу купио стан који је убрзо за тим продат, а новац је једноставно „нестао“.

Све у свему, овај Аријерејски Сабор је можда најважнији за даљу судбину СПЦ, јер на њему ће се видети да ли је Српска Православна Црква заиста народна, слободна институција, или се пак претворила у државно-клерикалну  организацију компромитованих и уцењених елитиста којима управља амерички Стејт Департмент. Уједно, ово је и последња прилика за српске архијереје да поправе већ увелико уздрман углед СПЦ у српском народу, јер се према неким епсикопима до сада поступало строго и без икаквог снисхођења, док је самопроглашеном потомку мајмуна и агенту ЦИА, односно Фанара, допуштено да несметано баца под ноге свете догмате и каноне. Молимо се Богу и надајмо се да ће господа архијереји наћи снаге и мудрости да поступе по својој савести и по слову закона, без обзира на пристиске са стране.

 Дописник из Калифорније

 + + +

Антисрпско деловање самопроглашеног потомка мајмуна Максима Васиљевића

У сваком народу постоје отпадници и издајници, којих се потоње генерације стиде и које их проклињу. Но, међутим, најодвратинији од свих издајника су они који се крију иза свештеничке мантије и који на својим главама носе круну, односно митру.

Сваки велики народ има и велике издајнике, па тако и у нашем бројчано малом, али по свом Светосавском и Косовском етосу великом Српском народу појавио се један нови “јуда“, а то је нама већ познати самопроглашени потомак мајмуна Максим Васиљевић.

Навешћемо само неколико примера који до сада нису били познати нашој јавности, а почећемо од оних хронолошки најближих.

Прошле године Црквена Општина Св. Петке у Сан Маркосу, Калифорнија организовала је прославу Вече Републике Српске, на коју је био позван и епископ Максим. Наравно, црквена хала била је украшена сликама два српска хероја – Радована Караџића и генерала Ратка Младића, који су спасили српски народ у БиХ од новог усташко-балијског покоља и који су остварили највећу српску победу у нашој новијој историји. Међутим, чим је стигао, владика Максим је захтевао да се слике ова два српска великана одмах уклоне, „јер каљају углед Републике Српске пред западним светом“. Организатори не само да нису удовољили срамном Максимовом захтеву, него су донели још слика и њима окитили халу. Због овога епископ Максим је одбио да седи за главним столом иза којег су се налазиле две велике слике Караџића и Младића, него је са својим присталицама сео за један од сподерних столова. Док је држао свој анемични и дефетистички говор, група од око 25 младића устали су и окренули му леђа из протеста. После овога, посрамљени Максим напустио је прославу.

Максим покушао да омаловажи приказивање филма о Косову

Пре коју годину, филм  Бориса Малагурски премијерно је дебитовао на престижном Калифорнијском универзитету на Берклију, где је захваљујући залагањима проф. Др. Војина Јоксимовића (који предаје нуклеарну физику) премијерно приказан. Овај документарни филм о Косову и Метохији у којем се приказују све неправде и сва страдања српског народа из корена мења мишљења оних који га гледају. Верујући да је сваки српски епископ патриота и родољуб, професор Јоксимовић је позвао и владику Макисма на приказивање филма, који са собом доводи свог великог пријатеља са Сорбоне професора Петра Бојовића, (иначе идеолошког истомишљеника – глобалисту) који по добијању речи пред више од 100 студената осипа паљбу по филму карактеришући га као „велико-српску пропаганду“. Такође је рекао да су српске безбедносне снаге на Косову спроводиле етничко чишћење шиптраског становништва и да је НАТО имао потпуно право за своју интервенцију у циљу спречавања „геноцида“. Тако је ово важно представљање истине о Косову и Метохији практично минирано и омаловажено.  Професор Јоксимовић је доставио своју изјаву о овом инциденту Св. Арх. Синоду.

Познато је свима да се Максим грози од српских националних песама, од фолклорних представа које изводе наша деца, (мада често воли да се слика са децом???) као и од Светосавских декламација (док деца изводе декламације он проводи време на телефону читајући „важније“ ствари).

„Јуда од Јуде“

Ко је заправо епископ Максим Васиљевић? Из које породице потиче? Ко су му предци?

Још је покојни војвода Момчило Ћујућ причао да има поуздане доказе да је ђенерала Дражу Михаиловића у ствари издао Максимов деда Милан Васиљевић, (један од команданата Вишеградске бригаде) по којем је и Максим носио своје крштено име. Ђенерал Дража је тада био под великом температуром јер јер боловао од тифуса који је харао у његовим јединицама, па су га проклети Енглези уз помоћ издајника на превару ухватили, лечили а затим авионом пребацили у Београд као ратни трофеј свом савезнику и послушнику – комунистичком зликовцу Јосипу Брозу.

Такође, у архиви војводе Ђујућа има података да су сви чланови Максимове фамилије у ствари тајни богумили (спиритисти-агностици) који су се инфилтрирали у СПЦ, а да је Максимов отац прота Лазар Васиљевић тајни богумилски Дид (епископ) На жалост ова војводина архиова још увек није доступна, јер ју је његов покојни син Синиша склонио, али ради се на томе да се ова драгоцена архива добије од његове породице, па ћемо онда црно на бело обелоданити многе истине од којих ће се потрести земља!

Треба нагласити да богумили нису сасвим истребљени у српском народу како се мислило. После протеривања из српске средњовековне Немањићке државе, они су пребегли у Босну где их има и до дан данас. Богумили су у основи спиритисти и агностици, па се према томе гнушају од православних икона. Отуда дакле долази перфидна Максимова иконоборачка стратегија увођења перверзне и накарадне иконографије Стаматиса Склириса од које се верници гаде, а деца се плаше! Богумили су познати по својим тајним символима који се и данас могу наћи на босанским крајпуташима. Једино тако можемо објаснити и сатанистичке символе на Максимовим одеждама, као на једној од ових фотографија, где јасно можемо видети аждаје! Од када је аждаја символ који се носи на свештеним одеждама!?  Зар није аждаја – велика стара змија символ ђавола!?

Све су ово чињенице које нам дају сасвим јасну слику ко је у ствари епископ Максим Васиљевић, за кога ради и какве су му намере. Надајмо се да ће то видети и епископи на предстојећем Архијерејском Сабору, на којем ће се одлучивати о даљој судбини овог јеретика, издајника и страног агента који ровари по Српској Православној Цркви.

Србољуб Поповић