Српска влада ће са Хуавеијем радити на увођењу пете генерације мрежа мобилне телефоније. Но за разлику од већине земаља, у Србији готово да нема расправе о утицају на здравље грађана. Да ли има разлога за бригу?

Та широј јавности слабо позната група је, по сопственим тврдњама, основана 2013. у Београду, а залаже се за третман земљишта, вода и других природних добара као заједничких добара. За њих је увођење 5Г мреже заправо „екогеноцид“.

Брзо скидање филмова

Почетком априла је помоћница министра трговине, туризма и телекомуникација Ирини Рељин рекла да се Србија припрема за увођење 5Г мреже, најављујући државне субвенције за развој инфраструкуре у руралним подручјима. Поред Рељин, која је професорка Електротехничког факултета у Београду, за увођење пете генерације мреже заложио се и нови директор српског Теленора Мајк Мишел.

Државна агенција Тањуг је са панела на којем је Рељин говорила пренела само суперсоничне податке о 5Г: десет до сто пута бржа од тренутне технологије, „што значи да ће корисник сезону омиљене серије моћи да скине за пар секунди“, пренела је агенција.

Пета генерација мрежа мобилне телефоније 5Г наиме би требало да преноси и до 1.000 пута већи обим података него мрежа 4Г. Број прикључених апарата би требало да се устостручи, а време њихове реакције да буде мање од једне милисекунде.

Од самовозећих аутомобила, преко интелигентних фрижидера па све до фабрика у којима раде само роботи – 5Г технологија се рекламира као одлучујући корак ка светлој умреженој будућности. Међутим, док се тиме шири наратив како Србија иде „у корак са светом“, за разлику од тог „света“ у домаћим медијима и јавности једва да има расправа о евентуалној штетности 5Г мреже по здравље.

И малобројне реакције на саопштење „Алијансе за заједничко добро“ на друштвеним мрежама иду у смеру подсмеха „теоретичарима завере“. Дилеме око утицаја 5Г на здравље грађана тако се сврставају у исту линију са кемтрејслима, антивакцинашким покретом или равноземљашима.

Ипак, научници широм света који већ деценијама упозоравају на опасност од електромагнетног зрачења мобилних телефона преносе да ризик од лоших последица зрачења високе фреквенције по здравље не може да се искључи и траже да се прецизно испита какав ризик по здравље доноси нова технологија.

У међународном апелу са више од 400 потписника из редова науке, медицине, организација за заштиту животне средине и других, пише да је „радио фреквентно зрачење“ мреже 5Г „доказано штетно за људе и животну средину“ те да „увођење система 5Г представља експеримент над човечанством и животном средином који се, према међународном праву, дефинише као злочин“.

Забрана 5Г у Бриселу

Претешке речи? Никако, каже за ДW Александра Кнез-Милојковић, суоснивачица „Алијансе за заједничко добро“ која тражи мораторијум на увођење технологије у Србији: „Нова технологија залази у спектар на којем раде микроталасни апарати. Знамо да постоји потенцијална опасност од наших микроталасних рерни, а сада ћемо такве апарате имати у нашим рукама.“

Алијанса за заједничко добро тражи, између осталог, да се у Србији отвори шира дебата и стручна дискусија о мрежи 5Г. Јер, како преноси, у Београду су, на пример, већ вршена тестирања 5Г, а да грађани о томе нису обавештени, нити је мерено зрачење.

Почетком априла ове године, белгијска влада је одлучила да заустави пројекат опремања Брисела мрежом 5Г – из бојазни да мрежа не може да испуни стандарде заштите здравља грађана. „Не могу да дозволим ту технику ако не могу да се одрже стандарди заштите од зрачења“, рекла је белгијска министарка за животну средину Селин Фремо, додавши: „Грађани Брисела нису покусни кунићи чије здравље могу да продам због профита.“

Већина других влада то не види тако, баш као ни концерни мобилне телефоније. Додуше, ови потоњи у упутствима за коришћење „паметних“ телефона често наводе да те апарате треба држати најмање 1,5 сантиметар удаљене од тела и препоручује ношење телефона у футроли на појасу, док „при непоштовању те препоруке Ваш паметни телефон може да прекорачи утврђене граничне вредности зрачења“.

Када се обраћају својим акционарима, концерни постају још јаснији. Тако Водафон у годишњем извештају за 2017. годину у који је имао увид дневник Тагесшпигел пише: „Електромагнетни сигнали које одашиљу мобилни апарати и преносне станице могу да носе са собом и ризике по здравље са могућим последицама.“

Посебно је занимљиво које су то „последице“ вредне овог упозорења: „Промена националног законодавства, смањење коришћења мобилних телефона или правни спорови“. Слично упозорење је својим акционарима упутио и Дојче телеком.

„Паметна Србија“

Влада Србије наводи да већ ради на успостављању телекомуникационе структуре за 5Г и да ће у томе њен кључни партнер бити кинеска фирма Хуавеј. Изгледа да на новом дигиталном путу свиле није предвиђена посебна брига о здрављу грађана.

А то би требало да буде приоритет, како тврди Александра Кнез-Милојковић, јер „у досадашњим истраживањима се показује повећан ризик од рака, повећавају се штетни слободни радикали, различита генетска оштећења, при чему се од тог зрачења не можете сакрити“.

Но, владе попут немачке радије се ослањају на оцене Међународне комисије за заштиту од нејонизујућег зрачења (ИЦНИРП), приватног удружења научника које у својим смерницама наводи да је једино штетно дејство високофреквентних електромагнетних поља – загревање ткива до којег долази када је оно изложено великим дозама зрачења, слично микроталасној рерни. То је све.

У Србији је, према речима министра за телекомуникације Расима Љајића, 26. априла потписан споразум за пројекат „паметних градова“ којим су обухваћени Београд, Нови Сад и Ниш – у којем ће бити израђен пилот-пројекат.

Алијанса за заједничко добро генерално упозорава да се такви пројекти не смеју реализовати без пристанка грађана, њиховог обавештавања и мерења зрачења. Мораторијум на увођење мреже 5Г који захтева Алијанса тешко да може бити уведен без шире подршке јавности.

Отпор грађана се јавио у неким местима, као што су Лаквила у Италији или Патрас у Грчкој, где су одговарајући пројекти заустављени – баш као и у петорим пољским градовима у којима су после протеста наложена мерења штетног зрачења а управе увеле „програме за заштиту“ од тог зрачења.

Ти појединачни протести показују и шта би могло да се деси ако би истраживања донела још покоју лошу вест – прихватање 5Г у јавности би могло да опадне, баш као што би могле да пропадну и милијарде које се већ инвестирају у мрежу без које не може да се замисли „четврта индустријска револуција“.