После вашарске прославе 800 година аутокефалије СПЦ у Либертивилу крај Чикага коју је водио самопроглашени потомак мајмуна епископ Максим Васиљевић, двојица агената ЦИА и Фанара епископи Мирко (Иринеј) Добријевић и Максим, уз саучешће потпуно немоћног Лонгина, успели су да учине нешто што се многима чинило немогуће – да укину СПЦ у Америци и Канади наметањем ”Новог Устава” у којем је уместо досадашњег званичног имена наше цркве које је гласило Српска Православна Црква у Северној и Јужној Америци унето ново име – Српске Православне Епархије у Америци.

Овим су успешно завршили предпоследњу етапу предаје наших епархија Истанбулској Патријаршији.

Како им је то пошло за руком? Да би себи обезбедили ”несметани рад” Добријевић, Максим и Лонгин су онемогућили епископу Канадском Митрофану и целој његовој епархији учешће на Сабору, а такође нису позвали ни владику Кирила из Јужне Америке. Као што су неки од наших делегата већ упозорили у ранијим писањима овај Црквено-Народни Сабор заиста је личио више на вашар него заседање (досада) највишег законодавног тела наше Цркве у Северној и Јужној Америци.

 Поред скандалозно високе цене коју су поставили за учешће на Ц.Н. Сабору ($250 по делегату) употребљене су већ испробане мере одузимања времена кроз замајавање и изнуривање делегата. По  сведочењу нашег делегата из Чикага господина Петра Г. првог дана Сабора у понедељак 15. јула, духовни злочинац епископ Мирко Добријевић је самоиницијативно и мимо усвојеног Дневног реда служио своју новотарско-унијатску мису (коју назива литургију) уместо јутарњег богослужења и тиме одложио почетак рада Сабора за сат-ипо времена када су делегати најодморнији и најсвежији. Сабор је отворио и делегирао управо он - језуитски дипломац Мирко Добријевић. Опет су исчитавани досадни записници и извештаји, док је главна тема за тај дан – питање затварања Богословског Факултета Св. Саве у Либетривилу остављено тек за увече. Као што знамо, Максим се већ годинама залаже за затварање ове школе, да би се наши богослови школовали код морално и верски посрнулих Грка у Америци и тиме постали следбеници јереси, који ће као и Максим разбијати СПЦ изнутра, а уједно и једва дочекати да наше епархије, односно њихове будуће парохије падну у загрљај ”своје мајке Цркве” – Цариградске Патријаршије.  Прљави посао читања овог извештаја припао је Максимовом потрчку проти Николи Чеку, којем је лично Максим забранио да пред делегатима прочита мишљење Св. Арх. Синода. Међутим овај предлог да се затвори наша једина богословска установа  наишао је на жесток отпор како предавача (професора), тако и осталих учесника Сабора, тако да је ово питање брзо гурнуто ”под тепих” и још увек се не зна шта ће се десити са једином богословском школом наше Цркве у расејању.

Треба напоменути да су се организатори овог квази-Сабора досетили још једне лукаве методе како да што пре растерају делегате. Клима уређаји су радили на минимуму тако да су се учесници Сабора буквално кували, а некима је и позлило.

Наравно, најважније питање ”уставних промена” остављено је за други радни дан Сабора, чије засједање је опет почело са сат времена закашњења јер су Мирко и Максим поново пали у ”молитвену екстазу” па нису могли тако брзо да изађу из цркве.  Треба напоменути да су другог дана Сабора трећина делагата већ отпутовали.   ”Нови устав” представио је високорангирани масон и нескривени агент ЦИА адвокат Љубиша Миличић, иначе главни руководећи човек у Лонгиновој епархији који ”ведри и облачи”. (један од ЦИА обучаваних чланова преговарачког тима Слободне Митрополије Новограчаничке који је покојног митрополита Иринеја навео да брзоплето потпише акт о уједињењу са Београдском Патријаршијом).

У већ устаљеном арогантном маниру, он је делегатима саопштио да је Епископски Савет (Мирко, Максим и Лонгин) поднео ”Св. Арх. Синоду” Београдске патријаршије на одобрење ”Нови Устав” у којем су унешене многе забрињавајуће измене, од којих је најважнија та да наша црква у САД и Канади мења име у ”Српске православне епархије у Америци”, дакле Канада је потпуно изостављена. Делегатима је саопштено да они немају шта да гласају јер је ”Нови устав” већ одобрен од стране Синедриона (Синода) Београдске Патријаршије. Одмах иза њега наступио је колега мастер-масон Мирко (Иринеј) Добријевић који је почео да оговара на питања делегата. Према нашим информацијама, само четворица свештеника и три делегата су устали против овог нелегалног документа којим се брише име Српске Православне Цркве, а њихова имена су следећа: Прота Живојин Јаковљевић из Њујорка, прота Дејан Тијосављевић из Хјустона, прота Саша Петровић из Небраске и проф. Богословског факултета у Либертивилу прота Бранислав Кончаревић, затим делегати Петар Гатарић из Чикага, Горан Давидовац  из Чикага и Божо Шестић из Аризоне. Сви остали свештеници и делегати били су као парализоовани змијским погледом Мирка (Иринеја) Добријевића и нису стигли (или нису смели) да се јаве за реч. Иако су горе споменути свештеници и делегати бурно реаговали и аргументовано доказали да је ”Нови Мирков устав ” потпуно незаконит и нелагалан, јер само Црквено-Народни Сабор има ингеренције да усваја измене и допуне Устава, Мирко Добријевић је покушавао да их убеди како се ради о ”малим и небитним променама” а за тим је пожурио да што пре прочита молитву за распуштање Сабора, тако да није дошло до гласања о усвајању или одбацивању овог велеиздајничког документа. Дакле, Мирко наставља са својим рушилачким радом  против Српске Цркве као и у Аустралији где је направио хаос и раскол, па тако хоће и овде у Америци. Крајњи циљ је да се оствари оно што су Мирко (Иринеј) и Максим потписали  (а патријаршија у Београду благословила) на анти-православном Сабору на Криту, а то је да све српске епархије у дијаспори пређу под јурисдиккцију турског патријарха у Истанбулу. Сви услови за ову отимачину су већ испуњени.

И тако, име Српске Православне Цркве у Америци и Канади избрисано је после више од 100 година њеног постојања на овом континенту и то у овој години обележавања 800 година њене аутокефалије. Други ”поклон” Светом Сави се и није могао очекивати од већ много пута доказаних издајника и непријатеља српског народа као што су Мирко Добријевић и Максим Васиљевић.

Да ли ће се Српски народ сагласити са овом велеиздајом остаје да се види? Иако ситуација изгледа безнадежно, ипак постоји алтернатива, а то је оживљавање Слободне Српске Митрополије Новограчаничке која званично још увек постоји и која ће ускоро бити једина тапија српском народу на овим просторима за очување српске православне духовности – Светосавља, као и националног идентитета. Све српске Црквене Општине широм Америке и Канаде ускоро ће се наћи пред избором – предати се без борбе српским непријатељима, и отиснути се на пут без повратка или сачувати оно што нам је у наслеђе оставио Свети Сава и придружити се Митрополији Новограчаничкој која ће бити народна, слободна и независна.