И поред чињенице да је још 25 септембра Св. Арх. Синод СПЦ донео једногласну одлуку да пониишти црквено-рушитељски Устав који су епископи Лонгин, Иринеј Добријевић и Максим Васиљевић покушали да наметну српском народу на прошлом Црквено-народном Сабору у манастиру Нова Грачаница у јулу месецу ове године, тројица расколника и издајника и даље истрајавају на свом сепаратистичком путу.
Прошло је више од два месеца од ове синодске одлуке, а да ова тројица пучиста никога нису обавестили о томе – ни свештенство ни народ! Зато је Св. Архијерејски Синод био принуђен да се директно обрати свештенству све три епархије у САД и пошаље им свој Акт о укидању новопроглашеног устава. Подсећамо да је по овом Новом уставу било укунуто име Српске Православне Цркве на овом континенту и преименовано у „Српске Православне Епархије“. У овом сепаратистичком документу било је садржано и низ других правних одредби које су де факто омогућавале тројици епископа (које контролише Стејт Департмент), да у веома догледно време одвоје своје епархије из крила СПЦ и припоје их „јединственој Америчкој Православној цркви“ под јуристикцијом Истанбулског патријарха Вартоломеја. Расколници - Максим, Иринеј и Лонгин
Оно што је најгоре и најлицемерније, креатори овог сецесионистичког Устава безочно су лагали свештенство и народ пуних пет месеци да је овај устав „већ усвојен“ од стране Св. Арх. Сабора у Београду, као и да су новонастале промене у Уставу унешене „да би се наше епархије у Америци чвршће везале за Мајку цркву, односно Српску Патријаршију“. Другим речима: „народе, рушимо темељ куће да бисмо је сачували од земљотреса“! Али преварили су се грдно! Српски народ у расејању још увек није, хвала Богу, толико идиотизован да поверује у овакве лажи и небулозе ове тројице издајника. Срби веома добро знају да промена имена, неминовно за собом повлачи и промену идентитета, како једне личности, тако и целог једног народа. Није више исто када Михаило постане Мехмед, Илија – Алија, а Јован постане Џан.... Зато је српски народ, предвођен храбрим и родољубивим свештеницима покренуо петицију у којој је затражио од Св. Арх. Синода да поништи Нови Устав и заштити свештенство и народ од насртаја ове тројице велеиздајника. Међутим, десило се „чудо“. Епископ Лонгин, видевши да је петицију потписало преко 1,500 душа, и осетивши да је огромна већина отачаствених архијереја противна овим злокобним променама, наједанпута мења свој став и практично сваљује сву кривицу на Мирка (Иринеја) и Максима! Тако је у радио емисији у недељу 22. септембра, гостујући код свог „блиског пријатеља“ Милорада Равасија, (који је такође био “веома близак“ у односима са протом Милорадом Лончарем) покушао да релативизује своје дојучерашње изјаве и ставове у којима је грчевито бранио Нови Устав и тврдио да га је „одобрио Св. Арх. Сабор у Београду“. У срамном интервјуу за патријаршијску телевизију „Храм“ епископ Лонгин је уз помоћ свог старог пајташа проте Стојадина Павловића (иначе веома контроверзног и мрачног човека умешаног у многе финансијске афере) самоуверено бранио ставове да је Нови Устав добар и да је „одобрен“ и да сви ти који се буне против њега нису ништа друго до букачи жељни личне славе. Међутим, у овом намештеном интервјуу, Милорад Раваси помаже Лонгину, који се заплео у своје лажи као пиле у кучине, како да боље одговори на постављена питања па му такорећи ставља речи у уста. Лонгин лаже и уздуж и и попреко па каже: „Ми смо предложили прошле године Св. Арх. Сабору, у договору са свештеницима и Централним Саветом да се Устав ограничи на Америку“. Па са којим свештеницима си се договорио Лонгине, када нико није знао за постојање овог Новог Устава до задњег часа Црквено Народног Сабора?! Све време емисије Лонгин у свом већ добро увежбаном стилу релативизује важност промена у Новом Уставу, па чак тврди како он „није био добро обавештен о чему се ту ради“. Врхунац лагања Лонгин достиже када каже: „Ове године је на корицама Устава било условно речено измењено име, што би рекли ови наши људи који нису задовољни – буне се - уместо што је до сад било Српска Православна Црква, ја мислим да је стављено, ако се не варам, ја се нисам ту много ни удубљивао, на жалост – Српске Православне Епархије“. Пазите – „он мисли“, он се ту „није много удубљивао“ иако је био присутан све време Сабора; иако је све унапред било решено и Нови Устав чак одштампан, а све иза леђа владикама Кирилу и Митрофану; иако његов потпис стоји први на свим документима! Како је могуће да Лонгин као председник Епископког Савета „не зна“ шта се ради и шта се потписује?! Како је могуће да Лонгин „није сигуран“ када је у интервјуу на телевизији „Храм“ главом и брадом – пред очима милона гледалаца бранио Нови Устав?! Како је онда могао потписивати сва она писма и документа која је ова злокобна тројка издавала после Црквено Народног Сабора у одбрану Новог устава?! Како!!! Ево још једног конкретног доказа да Лонгин лаже: у акту написаном 19. септембра ове године, под епархијским бројем 440, епископ Лонгин обавештава свештенство да поставља архимандрита Серафима Балтића за епархијског канцелара, а попа Срђана Веселиновића (о којем ће касније бити речи) за вице-канцелара. Овај документ је послат свештенству само на енглеском језику, јер по Новом Уставу, српски језик је стављен у други ред. Ево шта каже оригинал документ: Свештенству епархије Новограчаничко-средњезападноамеричке. Часни оци, по потребама епархије Новограчаничко-средњезападноамеричке, на основу члана 14. устава Српских Православних Епархија у САД, одлучили смо поставити архимандрита Серафима Балтића за епархијског Канцелара, а протојереја-ставрофора Срђана Веселиновића за епархијског Вице-канцелара, закључно од 19. септембра 2019. С Божијим благословом, Лонгин, епископ Новограчаничко-средњезападноамерички. Такође у последњем издању „Епархијског Обсервера“ за октобар и новембар под редним бројем 1365 на страни 10, Лонгин и даље пропагира расколнички устав кроз „Саопштење председавајућих Црквеног Сабора у вези са уставом и односним управљајућим документима“ у којем се оправдавају незаконите уставне измене! И ово је необориви доказ да тројица пучиста уопште не хају за синодску одлуку, него и даље истрајавају на свом расколничком путу. Дакле, Лонгин зна да цитира и примењује Нови устав, а „не зна“ које је ново име наше Цркве! Интересантно! Видите - када човек свакодневно лаже, он заборавља шта је слагао, па почиње сам себе да негира и тако у круг. На крају емисије Лонгин каже: „Ја ћу сад бити против (Устава) кад видим да то збуњује народ“. Па наравно да ћеш бити против! Намигуша која оком намигује на сто страна вома лако прелази „из постеље у постељу“. Кажу да је одмах после ове радио емисије авокат Љубиша Миличић позвао Лонгина и чудећи се упитао га: “Владико, то значи да сте ви сада против нашег устава“'?! Лонгин с фанариотима
ЛОНГИН ЛОБИРА ДА ПОСТАНЕ МИТРОПОЛИТ Пошто је прво издао Српску Цркву и Српски народ, видевши да пројекат са Новим Уставом пропада, Лонгин сада окреће леђа својих сарадницима у овм злоделу – Иринеју и Максиму, и покушава да свали сву кривицу на њих двојицу, а све са циљем да би их елиминисао и постао митрополит. Сада би он из губитничког табора да пређе у победнички и опет да нам труби о српству, иако се у више наврата изјаснио против српског национализма, као на пример у овом интервјуу који и данас дању стоји на званичној интернет презентацији „Сабора Америчких епископа“ http://www.assemblyofbishops.org/multimedia/conversations/ У овом интервјуу чућете из Лонгинових уста признање да је у Шамбезију одлучено да се у Америци формира „Сабор Америчких епископа“ под сталним и незаменљивим председништвом Грчког Архиепископа Цариградске Патријаршије, у циљу постизања „административног јединства“, што у ствари значи стварање Америчке Православне Цркве под јурисдикцијом Фанара! За владику Лонгина српски национализам и српска Крсна Слава су највће препреке у постизању овог „јединства“! Послушајте, па се уверите! Нови Устав – завршни чин сепаратизма После детаљне истраге коју смо обавили испоставља се да су тројица расколника Лонгин, Иринеј Добријевић и Максим Васиљевић још 2017. године уз помоћ својих адвоката тајно преименовали Српску православну Цркву у Америци и Канади у „Српске Православне Епархије“, као и да су инкорпорирали сву епархијску имовину под овим новим именом, док су они (Лонгин, Иринеј и Максим) по тим новим корпоративним правилима постали суверени власници целокупне црквено- народне имовине! Посетите званични сајт државног секретаријате Илиноиса па са сами уверите: https://www.ilsos.gov/corporatellc/CorporateLlcController Ово је званичан документ који је већ сада доступан јавности и који представља крунски, необориви доказ да су Лонгин, Иринеј и Максим претворили своје три епархије у ПРИВАТНУ КОРПОРАЦИЈУ, односно у сасвим нови правни субјект који је потпуно одвојен од Српске Православне Цркве. То значи да су они у правном смислу већ одвојили три америчке епархије још 2017 године, иако су упорно тврдили да је Св. Архијерејски Сабор „одобрио уставне промене на мајском Сабору 2018 године! Дакле овај званични документ Државе Илиној потврђује да је обелодањивање њиховог Новог Устава на Црквено-Народном Сабору у манастиру Нова Грачаница био само звршни акт њиховог сецесионистичког плана, а не нека „радна верзија“ како су то касније трапаво објашњавали преко разних медија. Дакле, када се склопе све коцкице и када се сагледа сав редослед догађања: 1. Одлука у Шамбезију о формирању „Сабора Америчких епископа у циљу постизања административног јединства, 2. Сабор на Криту и потписи о преименовању епархија у расејању, 3. Стварање „Сабора Америчких епископа“ као паралелне институције и пандама Архијерејским Саборима Матичних националних цркава, 4. Правно преименовање СПЦ у Америци и Канади и претварање у приватну корпорацију, 5. Посета грчког архиепископа Елпидофора Лонгину неколико дана пре одржавања Црквено-Народног Сабора, 6. Уидање имена Српске Православне Цркве на Цркв. Народном Сабору у Грачаници и наметање Новог сепаратистичког устава у којем је поред Јужне Америке, одсечена и Канада као национално највиталнија и најбројнија српска заједница на овом континенту, 7. Покушај гашења теолошке школе Св. Саве у Либертивилу... 8. Прослава Аутокефалије СПЦ у Калифорнији на којој је главну реч имао Фанариота Елпидофор и на којој је доминирао грчки језик, а српски патријарх био „задња рупа на свирали“, онда долазимо до савршено јасне слике куда нас воде Лонгин, Иринеј и Максим – у Америчку Цркву под јурисдикцијом Истанбулске Патријаршија са Фанара! Али, прерачунали су се! Hеда Србин свога Светог Саву и Своју Крсну Славу ни за каква блага овог света! ЗАКЉУЧАК Ова одлука Св. Арх. Синода потврдила је да су Лонгин, Иринеј и Максим ИЗДАЈНИЦИ и ЛАЖОВИ, који су покушали да обману Архијерејски Сабор у Београду и српски народ и то ће остати чињеница уписана за увек у историји нашег народа. Од ове тројице, Лонгин је најгори и најљигавији, јер у својој превртљивости за час посла промени табор. Иринеј и Максим барем отворено и нескривено раде за српске непријатеље у Вашингтону и Фанару, и у том свом раду су доследни до краја. Овим чином Лонгин, Иринеј и Максим су заувек изгубили народно поверење и показали своје право лице и зато им се не сме опростити, ни заборавити. Српски народ очекује од Светог Архијерејског Сабора да одлучно и строго санкционише ову тројицу расколника, издајника и превараната тако што ће им одузети право да даље управљају епархијама, а затим им судити за издају и сепаратизам. Такође, последице би требало да сносе и сви они свештеници који су им свесрдно помагали у овом сепаратистичком подухвату! (њихова имена су нам врло добро позната) Не треба заборавити да је овај устав који је Синод поништио, још увек правно важећи документ у САД и да се под хитно мора оформити правни тим који ће у сарадњи са државним органима радити на поништењу свих тајних докумената и корпорација које су ова тројица сецесиониста створили. Морамо добити нове, неискомпромитоване, морално чисте епископе које ни једна тајна служба неће моћи да уцени и који ће радити на очувању наше Цркве и народа од асимилације у ово америчко сивило. Уколико се Београдска патријаршија заустави само на овој одлуци о поништењу Новог устава, онда ће црна тројка спровести свој паклени план до краја. Дописник "Борбе за веру" из Еп. Савета Новограчаничко - средњезападноамеричке епархије |