header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Глас православног расуђивања из Албанске Православне Цркве Штампај Е-пошта
петак, 06 децембар 2019

 Поглавар Албанске Православне Цркве сматра да су у Православљу још одавно разрађене процедуре за превазилажење раскола, нарочито на Васељенским Саборима.


Поглавар Албанске Цркве архиепископ Анастасије објаснио је своју позицију према одржавању Свеправославног саветовања поводом „украјинског питања“, саопштио је грчки лист „Демократија“.

Конкретно, у одговору на критичку објаву у Демократији, посвећену анализи његовог писма од 20. новембра 2019., архиепископ наглашава да он не ради у корист Москве или против Константинопољске патријаршије, већ је то „крик агоније у корист помирења, у корист јединства Православља ".

Поред тога, архиепископ Анастасије пише да његов текст „нема никакве везе са иницијативом јерусалимског патријарха“, јер је написан непосредно пред Божић и Велики пост, „у периоду забринутости због нове опасне ситуације у Православљу“.

Он је нагласио да "никада није доводио у питање утврђена права или привилегије Константинопољске патријаршије", штавише, увек је подржавао поглавара Фанара, али у ситуацији са ПЦУ, архиепископ Анастасије "с љубављу према патријарху Вартоломеју изражава забринутост и расуђивање“, а такође "даје предлог са једном сврхом - да се нађе решење за тешку тренутну ситуацију, која се очигледно разликује од ситуације у 2018. години."

Архиепископ Анастасије пише да ситуација у Украјини, коју је изазвао патријарх Вартоломеј, подсећа на "Мелетијански раскол", за чије је превазилежање Црква већ била разрадила различите процедуре, а "коначну одлуку о овом питању донео је Први васељенски сабор".

Владика је посебно нагласио да је у свим претходним случајевима добијања аутокефалије, укључујући и аутокефалност Албанске Цркве, била реч о признању независности канонским митрополијама сваке земље, "а не њиховим малим деловима које чине расколници".

С друге стране, каже архиепископ Анастасије, процес давања аутокефалије „ПЦУ“ „изазвао је беспоредак и неслагања не само у тој земљи, већ и у целом православном свету, чији су резултат дуга странпутица и раздор“.

У вези с тим, поглавар Албанске Цркве је додао да „ми не заборављамо да је канонско устројство Православне Цркве, већином, заснива на одлукама Васељенских и других важних Православних Сабора“ и да је управо „Сабор темељни принцип јединства Православља“.

Због тога, каже владика, сазив православног Сабора по „украјинском питању“ не може се довести у сумњу, поготово што је већина поглавара „одговорно и јавно, од почетка године, позвала на његово одржавање“.

Архиепископ тврди да је увек истицао потребу сазивања Свеправославног Сабора о „украјинском питању“ „са једином сврхом - проналажења мирног решења за овај проблем, општеприхватљив за целу Православну Цркву“.

Истовремено, архиепископ Анастасије пише да он тиме себе не именује посредником у дијалогу Руске Цркве и Константинопољске патријаршије.

Он је, такође, апеловао да се не истиче етничко порекло као што су „словенофили“, „русофили“ и слично, и да се не користе лажи и клевете да би се бранили своја становишта са обе стране, јер такве ствари „урушавају православни дијалог у критичном тренутку за Православље“ .

Као што је познато, раније смо већ известили да је поглавар Албанске Православне Цркве позвао на што скорији сазив Сабора по питању националичке секте зване „Православна црква Украјине“.

 

Извор: "Савез православних новинара" Русије

Превод са руског и приређивање: "Борба за веру"

Последњи пут ажурирано ( субота, 07 децембар 2019 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 17 гостију на вези
БЕСПЛАТНЕ РЕКЛАМЕ И ОГЛАСИ ПРИЛОЖНИКА САЈТА

ОБЈАШЊЕЊЕ:
ОВДЕ:

 

 

ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.