header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Говори права струка: разговор са оториноларингологом, примаријусом др Миланом Рогановићем Штампај Е-пошта
петак, 17 април 2020

 ПАНДЕМИЈА ВИРУСА И ПРАВО ВЕРНИКА НА ВАСКРС У ЦРКВИ

Разговор водио: др Владимир Димитријевић

Живимо у доба чудног вируса, кога, како тзв. „струка“ у служби пандемије тврди, сасвим иронично, не делује од пет изјутра до пет увече, кад се људи тискају у продавницама и апотекама, а почиње да делује тек од пет увече до пет изјутра, кад су сви у кући. Такође, овај вирус не делује на власнике кућних љубимаца који шетају недељом од осам до десет изјутра, али се опасно шири преко православних верника, који би недељом требало да иду на Свету Литургију.

 То је вирус за који одмах треба наћи принудну вакцину, а нико не тражи вакцине за вирус западног Нила, који вековима убија људе, за које очито сматрају да су ниже вредности. То је вирус који спречава прослављање Васкрса, али дозвољава да на домаћим телевизијама несметано теку срамни ријалити програми. Зато смо, суочавајући се овим чудним вирусом, решили да разговарамо са једним озбиљним стручњаком, који мисли да се против вируса треба озбиљно борити, али не мисли да верницима треба забранити да присуствују васкршњој Литургији.

Поштовани докторе, у каквом се рату налазимо?

Када је председник државе, са закашњењем од најмање две седмице, објавио да Србија креће у рат са невидљивим противником, вирусом ковид 19 (или, како је исправније рећи САРС КоВ-2), могло се претпоставити да  постоји утврђена стратегија, доктрина, ратни циљеви, људство, оружје, ресурси, знање, логистика и све оно што нормална и уређена земља подразумева за вођење упешне борбе.

Стратегија је, чини се, пропала на самом старту. Јер, како другачије протумачити ону гротескну конференцију за медије на којој се противник исмевао, лечио чашицом ракије, док су неколико стотина километара даље ( у Италији) људи умирали од истог таквог вируса, а онда и брже-боље, неуставно уведено ванредно стање и сет мера за заустављање даљег ширења опаког вируса? Из далеке Кине, која се већ два месеца пре тога борила против ове пошасти, целом свету су стизали њихови стручни радови који су анализирали овај вирус, њихова искуства и препоруке у борби, али режим у Србији то не чита.

   Ипак, можда смо се касније уразумили?

Када се видело да је ,,враг однео шалу“, позвана је струка у помоћ, донете су конкретне мере социјалног дистанцирања, забране кретања за старије од 65 година, увођење полицијског часа, смањивања контаката, затварање кафана, ресторана, кафића и сл, уз сталну препоруку ношења маски и рукавица, као и што чешће примене дезинфекционих средстава. Међутим, поново проблем - у апотекама нема заштитиних средстава. Данима редови испред апотека, куповина на комад, на кашичицу. Још један показатељ неспремности државе (читај: режима) за изазов, који се и код нас, неизбежно, морао догодити. Чак ни здравствени радници, људи на првој линији одбране, нису у својим болницама имали довољно заштитних маски и рукавица. Али, никога ко види како овај режим функционише и у мирнодопским условима ништа од овога не изненађује, јер зна колико је некомпетентних особа партијски постављено на руководећа места, колико људи са купљеним дипломама заузима нека кључна места, а не знају шта ту треба да раде, осим да буду слепо послушни вођи.

Захваљујући струци, преданом и озбиљном раду епидемиолога, инфектолога и свих других здравствених радника, ситуација се уозбиљила, власт је почела да слуша њихове препоруке и да их спроводи у дело. Но, један човек и даље мора да има свој шоу тајм, своју политичку кампању, своје мелодраме, да са екрана свих режимских медија, својим изјавама, плаши народ, изазива страх и панику, што нам у овој ситуацији никако није потребно. 

Па ипак, шта се заиста дешава са овим вирусом? Каква је реална ситуација?      

Наспрам нас, око нас или, потенцијално, у нама је вирус онако „леп“, са круницом (корона-круна), моћан, потентан, као да је сад сишао са неке модне, пардон, лабораторијске писте, који је кренуо у веома брзу трансмисију и почео да напада и старо и младо. Све је већи број заражених у свету и код нас, а нажалост и све већи број умрлих. Не уклапа се у епидемиолошка и инфектолошка очекивања. У озбиљним државама се уронило у његово лабораторијско испитивање, откривен је његов геном, зна се антигенска структура, начини најчешћег преношења - капљичним путем, али и непосредним контактом, јер се одржава и на околним површинама, од неколико сати до неколико дана. Установљено је да инкубација траје, најчешће, 5-7 дана, а може бити и до 28 дана.

Има ли конкретних резултата истраживања?

Руски академик Александар Чучалин, пулмолог, шеф Одељења за болничку терапију Руског националног медицинског истраживачког универзитета Пирогов, износи своја истраживања, која показују да се корона вирус, најпре, закачи за слузницу горњег респираторног тракта (слузница носа, ждрела) и да веома брзо силази у доње дисајне путеве, прави изразито брзу интеракцију са ћелијама, не само респираторног епитела, већ и епитела слузнице црева, те инфицирана особа поред дисајних има и цревне проблеме. Овај нови сој, према његовим наводима, има способност да ступи у контакт са другом врстом рецептора, ангиотензин-конвертујућим ензимом 2 (АЦЕ 2). А, овај рецептор је повезан са озбиљном појавом кашља. Због тога је за пацијенте који имају симптоме оштећења доњег респираторног тракта карактеристичан кашаљ. Ово утиче на ћелије епитела дисајних путева, а што су они дисталнији, све су ужи, па и најмања њихова промена може довести до гушења. (1)

Иако се зна да нема лека који може убити вирус, ипак, се стигло  и до одрђених терапијских протокола, употребљено је доста антивирусних лекова, лекова који се дају и особама са ХИВ-ом, антиботика, а у новије време и антималарик, јер се емпиријски дошло до закључка да помажу,  ублажавају клиничку слику и лече основну компликацију - запаљење плућа. Међутим, вирус се и даље шири, инфицира све већи број људи, а умиру особе различитих животних доби.

Додатно узнемиравају научни радови који се последњих седмица објављују у еминентним медицинским часописима, а који потврђују да вирус мутира, што је и било очекивано. Шта то значи?

Најпре, кинески научници са Универзитета у Пекингу и Кинеске академије наука објављују у часопису National Science Review да су проучавали промену генетске структуре вируса на 103 узорка и  да су установили две различите подверзије вируса. Мутације корона вируса су идентификоване као S- cov i L- cov. Наведено је да S- cov има мању стопу заразности, а да L- cov има већу и штетнији је за респираторни тракт људи. Огласили су се и француски истраживачи који тврде да је, у међувремену, вирус мутирао у осам подтипова, али да на њиховим узорцима нису приметили повећану смртност пацијената.

 Упркос општој пометњи која се у нас примећивала, ипак је борба против болести ушла у организованију фазу. С каквим исходима? 

У свему овоме наша узданица и понос су наши здравствени радници. Иако је вирус напао и болнице, они не одустају. Предано даноноћно раде и брину о сваком пацијенту. Не размишљајући о томе да ли имају довољно заштитних средстава, да ли имају довољно кадрова, не бројећи сате дежурства, и даље представљају прву линију одбране. Када сам пре неки дан у телефонском разговору питао једног пријатеља и колегу инфектолога да ли је здрав и како издржава целодневне боравке у болници, непрекидну приправност, само ми је кратко одговорио:,,Нема одустајања, боримо се за свој народ“.

А шта се сада дешава? Куд плови овај брод?

У претходним недељама смо јасно видели како се наш режим бори (надмудрује) са овим новим вирусом, САРС- КоВ-2 и затрпава нас разним забранама, уредбама, мерама, које најчешће изгледају стихијски, јер поједине мере нису додатно разрађене и промишљене, и више уносе забуну него што уливају поверење у њихову оправданост. Овде не мислим на струку, на епидемилоге и инфектологе који са свог аспекта дају правовремене предлоге, али се чини да нема ко да их на ваљан начин спроведе. Зато се догађа да нам, поред грађана, и све више здравствених радника оболева, да су многи избачени из строја, а знамо да су се они показали као најјача линија одбране. Број особа на респираторима из дана у дан расте, а све је и већи број умрлих. Просечна старост умрлих, до овог тренутка је око 64 године, а стопа смртности нешто преко 2%.

За све то време и многе друге државе воде борбу са истим отровом (на латинском „вирус“ значи „отров“), али такође се вредно изучава ова нова глобална претња. Дошло се до значајних сазнања да је овај нови корона вирус најсличнији вирусу који је био одговоран за изазивање САРС пандемије 2002. године.

Шта је та фамозна корона?

Корона вируси (КоВ) су чланови велике породице РНК вируса (једноланчана РНК позитивно усмерена) из фамилије ортомиксовириде (ortomyxoviridae), који изазивају респираторна обољења слична респираторним обољењима изазвана другим вирусима. Код људи, ти вируси изазивају благе до умерене инфекције горњег респираторног тракта, као што је уобичајена прехлада. (2)

Међутим, у неколико протеклих деценија избијала су тешка, понекад и фатална, респираторна обољења за која је касније откривено да их узрокују необични хумано-патогени вируси КоВ. За те сојеве је утврђено да су филогенетски, али и генотипски различити од обичних хуманих КоВ, а пренети су на човека, углавном, преко неког домаћина посредника. Тако је потврђено да је у случају пандемије САРС КоВ-1 из 2002.  године посредник била азијска мачка, а код МЕРСА из 2012. године, камила. Они су, такође, показивали снажнију вируленцију и брзо прелазили са човека на човека. Док инфекција овим КоВ вирусима најчешће резултује благим симптомима, код одређених индивида одговори на вирус могу да буду знатно озбиљнији. У екстремним случајевима, смрт наступа услед постепеног отказивања респираторног система због оштећења алвеола у плућима.

Поређење САРС и КОВИД-19 пандемија: какве су сличности?                   

САРС пандемија која се збила 2002. године потекла је из Гвандонг провинције у јужној Кини. Судећи по исказима Светске здравствене организације, КоВ вируси одговорни за обољевање, САРС-КоВ вируси, ширили су се убрзано кроз 29 земаља у југоисточној Азији, где је било потврђено 8096 случајева САРС-а, са 774 смртна исхода. Тренутно актуелна пандемија је превазишла те бројеве. Вртоглаво ширење овог респираторног обољења резултирало је координираним интернационалним залагањем и трудом да се брзо окарактерише етиолошки фактор како би се потенцијално произвеле вакцине и/или терапијски агенси који делују на вирусе и на, за репликацију изузетно неопходне, ћелије домаћина.

Примаријус др Милан Рогановић

Идентификација и карактеризација САРС-КоВ-2: шта се показује?

Идентификација и секвенционирање вируса одговорног за КОВИД-19 одредили су да је у питању необичан КоВ  који садржи 88% идентичних секвенци као два КоВ-а који личе на САРС, а нађени су у шишмишима. То је сугерисало да заиста потичу из самих шишмиша. Међутим, још увек нема сигурне потврде да се вирус преноси храном, на шта се сумњало, због традиционалног коришћења шишмиша у исхрани неких далекоисточних народа. Након тога, показано је да овај КоВ поседује 79,5% идентичне секвенце као и САРС-КоВ. Геном коронавируса кодира четири кључна структурна протеина: С-протеин (spike protein) који је у саставу,, круне”, нуклеокапсид (Н), мембрану (М) и спољашњи омотач (Е). С- протеин олакшава улазак КоВ вируса у циљну ћелију. Он је изграђен од кратког интерцелуларног репа, трансмембранског учвршћења и великог ектодомена који садржи рецептор везан за С1 субјединицу и С2 субјединица која се спаја са мембраном. Анализа секвенце САРС-КоВ-2 за С- протеин показала је да је она само 75% идентична са САРС-КоВ и САРС-КоВ-2. Међутим, анализа рецептора у С- протеину показала је да већина аминокиселинских остатака важних за везивање тих рецептора била сачувана у истом облику, када се пореде САРС-КоВ и САРС-КоВ-2, што нам говори да КоВ-2 сојеви користе исте рецепторе домаћина за улазак у ћелију као и други поменути. Улазни рецептор коришћен од стране САРС-КоВ вируса је ангиотензин-конвертујући ензим 2 (АЦЕ-2).

   Какав је ензим у питању?

АЦЕ-2 рецептор је тип 1 трансмембранске металокарбоксипептидазе, хомолог АЦЕ ензима за који се одавно зна да је кључни играч у ренин-ангиотензин систему (РАС) и циљ третмана против хипертензије (повишеног крвног притиска). Углавном се испољава у ендотелним ћелијама крвних судова и епителу бубрежних тубула. Нови ПЦР тестови (за доказивање овог вируса) су показали да се АЦЕ-2 рецептори налазе и у слузници плућа и гастринтестиналног тракта, па се, зато, код пацијената у клиничкој слици појављује кашаљ, али и тегобе пробавног система. (3) 

Помињете и тестове за корона вирус. Можете ли нам нешто ближе рећи о томе?

Најчешће коришћени тестови на корона вирус јесу тестови на бази амплификације нуклеинске киселине који откривају вирус. Узорак за тестирање се обично узима из горњег дела респираторног тракта, користећи назофарингеалну технику узимања бриса у којој се узорак узима из грла и носа и који садржи мешавину слузнице и пљувачке. У специјализованим лабораторијама се узорци тестирају, користећи се обрнутом транскрипцијом полимеразне ланчане реакције (рРТ-ПЦР) у реалном времену, чиме се открива присуство специфичног генског материјала патогена, вируса САРС- КоВ-2.(4)

Међутим, проблем са овим тестовима је што могу дати око 50% лажно негативних резултата или више од 80% лажно позитивних резултата, а што су, неке анализе спроведене у последње време, показале.

Ипак, многи сматрају да је овај вирус плод људских руку. Шта Ви мислите? 

Научне чињенице уливају наду да ће се пронаћи прави лек или вакцина против овог вируса, али и отварају многа питања, као што су поменута филогенетска и генотипска различитост овог вируса у односу на уобичајене хумане корона вирусе. Да ли је неки хумани ,,мозгић” умешао своје прсте у тај геном, како је вирус прешао са животиње на човека, како је постао тако вирулентан са израженом трансмисијом, да ли ће постати сезонског карактера...?

   Наравно, у свему треба да будемо и трезвени. Јер, у Србији умире, и, по свему судећи, умираће много више људи од малигнитета изазваним НАТО бомбама него што ће их умрети због корона вируса. Јер, ако и по 20 хиљада годишње људи умре од рака – то је реалнија опасност него умирање од короне. (https://www.danas.rs/).

Такође, не заборавимо: све респираторне инфекције су опасније са људе са слабијим имунитетом, каже и извештај „Батута“ за 2017. годину.

(http://www.batut.org.rs/).

Кад је умирање у свету у питању, маларија узрокује милионске жртве ( https://www.who.int/).

Међутим, „корона“ је медијски популарнија.

Шта ћемо, пак, са опасношћу од одласка у храмове за Васкрс? Колико је то опасније од дозвољених одласка у банке и продавнице?

Треба да се запитамо - да ли нас, као хришћане, нагриза, можда, још неки вирус? Да ли је то, можда, вирус општег моралног посрнућа, вирус егоцентричности, вирус самољубља, гордости, среброљубља, лицемерја, вирус ,,светске еманципације”(5) и преузимања одговорности за свет, а та одговорност је положена само на људске снаге и могућности и у свом самодовољном индивидуализму се претворила у негативну појаву и отргнула од својих хришћанских корена, од Логоса.(5)  Вирус гордости и самообоготворења нас је и довео довде – да се, у страху од вируса короне, сакривамо у мишје рупе и бежимо од Бога и себе.

   Што се тиче одласка на васкршњу Литургију ове, 2020. године, сасвим се слажем са колегом Јованом Антовићем, универзитетским професором из Штокхолма, који је ових дана изјавио: ,,Уз поштовање епидемиолошких мера удаљености приликом стајања у портама, не постоји ниједан разлог да народ буде у маркетима, а да не буде на Светој Литургији у овим данима Страсне седмице и Васкрса. О Светом Причешћу, ја грешан, не желим да говорим, али нас 2000 година Хришћанства учи да не постоји никакав смисао постављања таквог питања. Извор Вечног живота, Бога јединога, не може ни под каквим условима бити извор заразе.“( http://borbazaveru.info/content/view/12755/1/)

Сматрате ли да су ових дана верници на неки начин дискриминисани?     

   Мислим  да је то најбоље дефинисао протојереј Владан Симић, који је, на „наредбу“ Повереника за заштиту равноправности по којој Црква не сме да тражи одобрење да народ може ићи на васкршњу Литургију, Бранкици Јанковић одговорио, између осталог, и овако: “Проблем је настао – и још увек постоји – јер су због уведеног полицијског часа за дане викенда православни верници онемогућени да узму учешћа у богослужењу, а, како ствари стоје, тако ће бити и на сâм дан Васкрса. Зато је Црква предложила и замолила државни врх да се учини оно што је до сада више пута учињено и што се свакодневно чини из разноразних разлога, осим верских: да се забрана кретања једнократно укине само на Васкрс, и то у трајању од само пет сати (од 5,00 до 10,00 часова). Притом не треба изгубити из вида чињеницу да се свакога дана забрана кретања укида за псе и њихове власнике, а једном недељно и за пензионере. Дакле, Црква и њени верници не само да нису привилегована каста, како ствар поставља повереница за равноправност (!) него су дискриминисани у односу на поменуте друштвене категорије и кућне љубимце. Разуме се да Црква нема ништа против права датих нашим суграђанима јер, треба и то рећи, многи власници паса су управо ових дана искористили своје право за излазак из кућа и посетили своје парохијске храмове, остављајући кућне љубимце да се поиграју ван порте, док они упале свећу и помоле се Богу за своје здравље и здравље својих ближњих. Питам се: како је могуће да се повереница за заштиту равноправности оглашава тек сада, а ћути све време док су права верникâ угрожена до те мере да они нису равноправни чак ни са кућним љубимцима, о којима она изгледа више брине? Да ли се врхунац равноправности за коју се залаже повереница одражава у чињеници да кућни љубимци имају више права од верникâ? Један од најтоталитарнијих режима у савременој историји човечанства запамћен је у нашем народу, а и шире, по пароли ,,Zabranjeno za Srbe i pse”, а заступница Јанковић изгледа да жели да из ове пароле и реалности данашњице избави само псе, а да Србе и даље остави као неравноправне чланове друштва.“ (https://stanjestvari.com/2020/04/15/odgovor-poverenici/)

То и ја, и као грађанин, и као лекар, и као хришћанин, могу да потпишем.

Литература:

1.                Русија данас- Интервју са чланом руске академије наука Александром Чучалином, март 2020.

2.                Проф. Др Десанка Косановић Ћетковић и сарадници- Акутне инфективне болести, Београд, 1990.

3.                What is coronavirus? Identification and characterisation of SARS- CoV-2- Fehr A.R. and S.Perlman ( 2015), Methods Mol. Biol

Centar for Disease Control and Prevention(n.d) Common Human Coronaviruses

WHO(2003) Summary of Probable SARS Cases with Onset of illnes from 1. november 2002. and others

4.                Дневни лист Данас- Како изгледају тренутно доступни тестови на корона вирус- април 2020.

5.                Жички благовесник- Млади и Хришћанство, 2019.

 

   РАЗГОВАРАО: ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ


 

Последњи пут ажурирано ( петак, 17 април 2020 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 54 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
МОЛИМО ВАС ДА СВОЈИМ ДОНАЦИЈАМА ПОМОГНЕТЕ ОПСТАНАК И СТАБИЛНО ФУНКЦИОНИСАЊЕ "БОРБЕ ЗА ВЕРУ"

+ + +
„Ако кажете да не постоји завера, онда постоје само две могућности: или сте незналица, или сте део завере.“

Уредништво „Борбе за веру“


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.