Меморијални центар на јасеновачком стратишту у Доњој Градини Планира се већ дуго времена изградња Меморијалног центра на Јасеновачком стратишту у Доњој Градини код Козарске Дубице. Разговарао сам пре две године са тадашњим председником Републике Српске, господином Милорадом Додиком о овом центру. Рекао сам му да је камен темељац који је положио за тај нови центар сада зарастао у коров и да више нико не зна где се налази. Тада ми је обећао да ће учинити нешто да дође до изградње тог центра.
Преседник Републике Србије, господин Александар Вучић је у свом говору рекао да ће Србија обезбедити новац за Меморијални центар у Доњој Градини. Господин Милорад Додик је поновио то обећање у свом говору приликом пробоја јасеновачких логораша. Међутим, до данас није стигао новац за изградњу, а република Српска још није отпочела изградњу. Једини изузетак представља Удружење Јасеновац - Доња Градина које се и даље труди да се тај Меморијални центр изгради. Господин Милорад Додик ми је приликом разговора рекао да ће Република Српка сносити трошкове за одржавање Међународне конференције о Јасеновцу у Бања Луци. Конференција је одржана, још пре две године, а новац није уплаћен. Очигледно је да се неко труди да та средства не буду исплаћена организатору конференције. У Доњој Градине се још увек налазе табле са нетачним бројевима страдалих жртва, из времена комунистичке диктатуре у Југославији. У своме писму ми је директорица меморијалног центра (који се налази смештен у једној бараци) рекла да не може да измени те табле док јој то не одобре надлежне власти. Међународна комисија за истину о Јасеновцу, под председниством амричког професора Др.Бернарда Клана (у којој није било представника ни Срба ни Хрвата, нити било кога из тадашње Југославије), састављена од стручњека са свих пет контината је утврдила да је преко 700 000 Срба, 23 0000 Јевреја и 80 000 Рома убијено у Јасеновачким логорима, а међу жртвама је било 110 000 деце испод 14 година старости. Профеор медицинског факултета у Загребу, који је као комуниста био заточен у Јасеновцу ми је причао да су њега приморавали да вади лешеве из масовних гробница и да их спаљује, да би уништили трагове својих злочина. Он ме је тада припремао за рад на ископавању масовини гробница жртава у Јасеновцу и у Доњој Градини 1964 године. Ја се лично сећам да су лешеви пловили из Јасеновачких логора Савом и Дунавом током више година. Посматрао сам те лешеве лично. Сећам се да је црвени крст Србије под окупацијом Немаца делио женама сапун справљен од људске масти. Када су жене сазнале од чега је тај сапун направљн, више нису желеле да га узимају и користе. Мислим да нико не може тачно да каже колико је жртава побијено у Јасновачким логорима, јер не знамо колико је скувано жртава у казанима за прављење сапуна, који се и сада могу видети у Доњој Градини. Нико не зна колико је живих и мртвих заточеника спаљено у Паћилијевом кематоријуму. Нико не зна колико је људи страдало од разних инефекција, инфестација, глади и зиме. Нико не зна колико је нестретника заклано у насипе дуж Саве. Нико не зна колико лешева су изблациле воде Саве и Дунава на обале, а онда су сахрањиване на локалним гробљима као НН особе итд. Повод за вој допис ми је била полемика коју су водили господин Вељко Дјуриц Мисина, директор Музеја геноцида из Београда и господин Слободан Антонић. Вељко Ђурић Мишина се ослања на непотпуне податке неуспеле анкете тадашње Југославије о броју жртава, а славонски владика (који је школован у Загреби и плаћа га влада републике Хрватске) Јован Ћулибрк покушавају да стално умање број жртава јасеновачких логора. Зато им смета писање господина Антонића. Познато ми је да се код куле Небојша у Београду налази масовна гробница жртава из Јасеновца, која је река избацила на обалу. О томе сам рзговарао са архтектом Пеђом Ристићем (сада покојним) као и владиком Атанасије Јефтићем, који је о томе писао. Та гробница није ничим обележена. Господин Антонић је потпуно у праву када се залаже да гробови јасеновачких мученика, бар у Београду буду обележени. Академик проф. Др Србољуб Живановић, председник Међународне комисије за истину о Јасеновцу |