Наш уважени сарадник проф. др Зоран Чворовић, обратио се писмом читаоцима „Борбе за веру“ поводом нашег апела за помоћ. Господину Човорићу од срца хвала на овако дивном гесту.

+ + +

Заветна Његошева порука да је „народ бранич Цркве и племена“ потврђује се већ дванаест година на страницама портала „Борба за веру.“ Сваки покушај појединих незнавених и преучених теолога и клирика да у духу неообновљенства искриве Свето Предање и наруше Свете Каноне, а нарочито да сруше вековни богослужбени поредак наше Свете Цркве, уредништво, сарадници и читаоци „Борбе за веру“ су правовремено и трезвено разобличавали мачем своје хришћанске вере у бројним текстовима објављеним на овом порталу.

Тавим својим храбрим ревновањем по разуму, уредништво „Борбе за веру“ је дало незаобилазан прилог у духовном рату који се већ столећима води за очување вере Православне и канонског јединства и народносног идентитета наше помесне Цркве.

Такав непроцењив допринос „Борбе за веру“, чини ми се, најбоље се видео пре две године при покушају доношења новог Устава СПЦ, који је требао да створи црквено- правне и еклисиолошке претпоставке за разбијање јединства СПЦ.

Циљ је био да се у блиској будућности СПЦ претвори у конфедерацију аутономних митрополија, чије би се границе поклапале са вештачким политичким границама којим су деведесетих година прошлог века наши непријатељи изделили српски народ. Правовремено обавештавање о лукавом науму са страница „Борбе за веру“ је уз Божију помоћ умногоме допринело да архијереји СПЦ на Сабору обуставе доношење таквог Устава. Да исход није био такав, данас би Мило Ђукановић имао много лакши задатак да Митрополију црногорско- приморску претвори у аутономну монтенегринску цркву. 

Искушења са којима ће се у будућности суочавати Српска црква и српски народ биће све тежа и лукавија. Зато не смемо дозволити да нам се на српском медијском простору угаси ово једино кандило вере светосавске, која подједнако чува Цркву Светог Саве од духа обновљенства и од духа раскола.

Помозимо нашу „Борбу за веру“ имајући на уму Христово обећање „ако неко напоји једнога од ових малих само чашом студене воде у име ученичко, заиста вам кажем, неће му плата пропасти“ (Мт. 10, 42).