Отац Серафим Роуз се ономад препирао са једним потпуно неправославним лажемонахом (који је данас признати педер и велики поборник хомосексуалних бракова у Православној цркви Америке - архиепископ Лазар Пухало) у вези митарстава - навео је десетине примјера из отачких и богослужбених списа.
Што Пухалу наравно није помогло, јер се не ради о тежини аргумената, већ о унутрашњем осјећању једног модернисте односно тежњи да умањи значај Предања у покушају да самооправда своју неусаглашеност са Предањем, несаображеност идеалу који пред њега поставља Црква. Обновљенцу се чини да ће кад попљује и изружи тај циљни идеал ућуткати своју савјест.
Смијешно је да Ђуровић наводи управо Евергетинос (Ђуровићев текст и видео може се погледати у прилогу) који баш посвећује цијело једно поглавље питању митарстава (I том, гл. 10: "О томе да душа по изласку из тијела пролази ужасна митарства у ваздуху")!!!
Наводим само изворе на енглеском - очигледно је, наиме, да Ђуровић не користи руске предивне компилације отачких написа о ма ком животном или догматском питању, али би се бар могло очекивати да завири у енглеске и то доступне на интернету.
Ђуровић је дубински обесправослављен, да ни не спомињем да је у духовном погледу очевидно у веома тешком стању. Западна лаженаука га је научила критичком ставу у смислу неповјерења према Предању и сумње према Оцима, али је у истински западном стилу лијен и да дубље ма шта истражи: довољно је узимање узорка од 2-3 аутора о којима је неко већ писао да се извуку бомбастични закључци. Уједно је спреман да - у складу са расположењем невјере и ироничности безмало свих западних предавача и проучаваоца хришћанства, које влада на свим западним универзитетима и научним скуповима - поспрдно и презриво указује на ма какву пројаву човјечанских страсти и грешака које су дакако присутне код одређених Отаца или догађаја свештене историје.
Ђуровић је још постао у суштини сарадник и гласноговорник демона самоблуда, трубећи на све стране о потребности и природности рукоблуда, потпуно занемаривши стотине отачких списа који говоре о борби против те страсти изазване палом нам природом и демонским нападима, и прогласивши интегрални дио канонског права које се односи на тај гријех неважећим јер тобоже иде под именом светог оца који га није саставио (св. Јован Посник); идући Ђуровићев корак ће свакако бити брисање Мојсијевог Петокњижја и Давидових Псалама пошто постоје текстолошки аргументи да они никако нису могли бити аутори ових дјела, да о еванђелистима ни не говоримо. Да је Ђуровић хтио да утроши и пола сата на тражење отачких извора, са лакоћом би нашао све што се тога тиче (поготово у руским публикацијама), али рађе то он нама тумачи категоријама и ставовима савремене психологије и свог велеумља.
Иста ствар је са његовим ставом о посту, гдје једноставно користећи еволуционистичку парадигму површног скенирања неколицине текстова одбацује цјеловитост и аскетско-молитвено-практичну заокруженост (одн. савршенство) светог Предања, које јесте дисање Духа кроз богоносне људе, а не "разумно расправљање о плусевима и минусима" ма чега.
Страшно је колико свештеник без молитвеног правила, и још заражен западним и модернистичким еволуционизмом ("предање је упитно, треба копати по њему и издвојити што је истински првобитно"), може не само да падне, него да се претвори у играча супротног табора, који помаже демонима да сруше посљедње остатке хришћанског подвижно-молитвеног отпора.
Међутим, буде човјеку заиста и смијешно колико су модернисти заправо једнолично папагајски и љењиво површни - увијек користе исти скуп аргумената преписујући их један од другог и нимало се не трудећи да у ма које питање зађу студиозно и подробно. И циљеви су им увијек исти: пољуљати вјеру у Предање, прогласити га мањкавим, противрјечним и застарјелим, а уз то смањити подвиг у свим његовим испољавањима (посту и свим другим облицима самоприсиле и самоодрицања) и убиједити све да је обим личне (келијне) молитве који свима треба баш њихов обим - од 0 до пар минута једном на дан, а остало вријеме је боље посветити паламуђењу и сурфању.
Али, остаје нам само да чекамо - Угрин и Ђуровић ће у свом "васељенском учитељству" (ако не дође до чудесног преобраћења) наставити да све брже и примјетније падају док се не зачује велики тресак.
Збогом,
Ален Новалија
+ + +
Зоран Ђуровић:
Евергетинос - Нема митарстава
Сатана се указа једном брату који је пао у грех и рече: "Ти ниси хришћанин."
"Ко год да сам", - одговори брат, "ти си још гори."
„Тачно је, бићеш у паклу“, рече Сатана поново.
"Ти ниси мој судија," - одговори брат, "а ни Бог за мене."
А сатана, ништа не постигавши, повуче се. А брат приневши Богу искрено покајање, поста опитним подвижником.
"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан, није одлика српског народа".
Драга браћо,
