header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Ален Новалија: Ђуровић и Православље Штампај Е-пошта
четвртак, 01 октобар 2020

 Драга браћо,

Отац Серафим Роуз се ономад препирао са једним потпуно неправославним лажемонахом (који је данас признати педер и велики поборник хомосексуалних бракова у Православној цркви Америке - архиепископ Лазар Пухало) у вези митарстава - навео је десетине примјера из отачких и богослужбених списа.

          Што Пухалу наравно није помогло, јер се не ради о тежини аргумената, већ о унутрашњем осјећању једног модернисте односно тежњи да умањи значај Предања у покушају да самооправда своју неусаглашеност са Предањем, несаображеност идеалу који пред њега поставља Црква. Обновљенцу се чини да ће кад попљује и изружи тај циљни идеал ућуткати своју савјест. 

Смијешно је да Ђуровић наводи управо Евергетинос (Ђуровићев текст и видео може се погледати у прилогу) који баш посвећује цијело једно поглавље питању митарстава (I том, гл. 10: "О томе да душа по изласку из тијела пролази ужасна митарства у ваздуху")!!!

Ево тог одјељка на енглеском:

http://www.anastasioshudson.com/

Недавно је на енглеском изашла огромна књига која представља стотине отачких текстова о стању душе по смрти, укључујући безброј спомињања митарстава:

https://www.amazon.com/

За кратак преглед може се отворити и "Православна википедија" која на крају наводи један дио литературе о митарствима:

https://orthodoxwiki.org/Aerial_Toll-Houses

Наводим само изворе на енглеском -  очигледно је, наиме, да Ђуровић не користи руске предивне компилације отачких написа о ма ком животном или догматском питању, али би се бар могло очекивати да завири у енглеске и то доступне на интернету.

Ђуровић је дубински обесправослављен, да ни не спомињем да је у духовном погледу очевидно у веома тешком стању. Западна лаженаука га је научила критичком ставу у смислу неповјерења према Предању и сумње према Оцима, али је у истински западном стилу лијен и да дубље ма шта истражи: довољно је узимање узорка од 2-3 аутора о којима је неко већ писао да се извуку бомбастични закључци. Уједно је спреман да - у складу са расположењем невјере и ироничности безмало свих западних предавача и проучаваоца хришћанства, које влада на свим западним универзитетима и научним скуповима - поспрдно и презриво указује на ма какву пројаву човјечанских страсти и грешака које су дакако присутне код одређених Отаца или догађаја свештене историје. 

Ђуровић је још постао у суштини сарадник и гласноговорник демона самоблуда, трубећи на све стране о потребности и природности рукоблуда, потпуно занемаривши стотине отачких списа који говоре о борби против те страсти изазване палом нам природом и демонским нападима, и прогласивши интегрални дио канонског права које се односи на тај гријех неважећим јер тобоже иде под именом светог оца који га није саставио (св. Јован Посник); идући Ђуровићев корак ће свакако бити брисање Мојсијевог Петокњижја и Давидових Псалама пошто постоје текстолошки аргументи да они никако нису могли бити аутори ових дјела, да о еванђелистима ни не говоримо. Да је Ђуровић хтио да утроши и пола сата на тражење отачких извора, са лакоћом би нашао све што се тога тиче (поготово у руским публикацијама), али рађе то он нама тумачи категоријама и ставовима савремене психологије и свог велеумља.

Иста ствар је са његовим ставом о посту, гдје једноставно користећи еволуционистичку парадигму површног скенирања неколицине текстова одбацује цјеловитост и аскетско-молитвено-практичну заокруженост (одн. савршенство) светог Предања, које јесте дисање Духа кроз богоносне људе, а не "разумно расправљање о плусевима и минусима" ма чега.

Страшно је колико свештеник без молитвеног правила, и још заражен западним и модернистичким еволуционизмом ("предање је упитно, треба копати по њему и издвојити што је истински првобитно"), може не само да падне, него да се претвори у играча супротног табора, који помаже демонима да сруше посљедње остатке хришћанског подвижно-молитвеног отпора. 

Међутим, буде човјеку заиста и смијешно колико су модернисти заправо једнолично папагајски и љењиво површни - увијек користе исти скуп аргумената преписујући их један од другог и нимало се не трудећи да у ма које питање зађу студиозно и подробно. И циљеви су им увијек исти: пољуљати вјеру у Предање, прогласити га мањкавим, противрјечним и застарјелим, а уз то смањити подвиг у свим његовим испољавањима (посту и свим другим облицима самоприсиле и самоодрицања) и убиједити све да је обим личне (келијне) молитве који свима треба баш њихов обим - од 0 до пар минута једном на дан, а остало вријеме је боље посветити паламуђењу и сурфању.

Али, остаје нам само да чекамо - Угрин и Ђуровић ће у свом "васељенском учитељству" (ако не дође до чудесног преобраћења) наставити да све брже и примјетније падају док се не зачује велики тресак.

Збогом,

Ален Новалија

 + + +

 

Зоран Ђуровић:

Евергетинос - Нема митарстава

Сатана се указа једном брату који је пао у грех и рече: "Ти ниси хришћанин."

"Ко год да сам", - одговори брат, "ти си још гори."

„Тачно је, бићеш у паклу“, рече Сатана поново.

"Ти ниси мој судија," - одговори брат, "а ни Бог за мене."

А сатана, ништа не постигавши, повуче се. А брат приневши Богу искрено покајање, поста опитним подвижником.

      

Последњи пут ажурирано ( петак, 02 октобар 2020 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 42 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

ПОЗИВАМО ВАС ДА СВОЈИМ ДОНАЦИЈАМА ПОМОГНЕТЕ ОПСТАНАК И СТАБИЛНО ФУНКЦИОНИСАЊЕ "БОРБЕ ЗА ВЕРУ"

+ + +
„Ако кажете да не постоји завера, онда постоје само две могућности: или сте незналица, или сте део завере.“

Уредништво „Борбе за веру“


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.