Савремене жене често бркају појмове „глава“ и „деспот“. Објаснићу, кроз мањи пример, у чему се они разликују. Муж и жена се спремају на дужи пут. Жена дуго времена проводи испред огледала, бирајући одећу, и они касне на аутобус а на крају и на воз. Ко је крив?

Обично је одговор: жена.

Није истина! Крив је муж! Погледајте сами: он је знао да се жена дуго спрема, бирајући одећу. Њему је од Бога дат јасан ум, способност да трезвено расуђује и све прорачуна. Зашто онда није искористио своје способности и  предвидео време изласка из дома пола сата раније? Зашто није прорачунао сва могућа кашњења? Мужу је дата јака воља. Зашто је није искористио да, на време, одвоји жену од огледала? Мужу није својствена емотивност. Зашто се повиновао осећањима, био растрзан и разнежен лепотом своје жене, која се улепшавала пред огледалом?

Ако је муж стварно глава породице он неће прекоревати жену за кашњење већ ће кривицу, за све, наћи у себи. Деспот ће хистерично викати на жену, која је провела пола сата више поред огледала и која је, уопште, крива за све његове неуспехе.

Зато, када Црква говори да је муж – глава породице, то није само страшна напомена жени о њеном ропству колико упозорење мушкарцу о томе какав он мора да буде, да би жена њега поштовала као главу породице. Таквих мужева данас скоро да и нема, зато жене и не могу да буду у том послушању које је било раније. А подчињавати се бахатом и деспоту – то је стварно ужасно.

Свештеник Иља Шугајев

(између осталог, писац књиге „Једном за цео живот“)

Превод са руског за "Борбу за веру": Н.Ђ.