Пише један читалац: “Ви претерујете. Патријарх Порфирије је тек изабран, а угрожава га корона, и налази се у самоизолацији, док ви пишете о лошим стварима које је учинио у прошлости. Где је ту хришћанска љубав?“

Крајње је време да поновимо, једном и заувек. Постоји једна важна ствар: наш сајт је хришћански, а не пагански, и ми са онима који не иду путем правоверја полемишемо, а никако им не желимо било какву несрећу. Кад год су се разболели наши епископи или духовници, желели смо им опоравак и оздрављење у што скоријем року. Тако је било и са покојним патријархом Иринејем. И даље смо једини који тврдимо да су 2020. године српски епископи умирали у чудним и загонетним околностима, као што су се сада, опет у чудним околностима, разболели епископ умировљени Атанасије Јевтић и епископ бачки Иринеј Буловић. А и Порфирију желимо добро. Што се подразумева.

На пример, ми смо добили реакције неких следбеника владике Иринеја Буловића, који су рекли да наша информација да је он био прикључен на респиратор није тачна. Да нам је упућен званични деманти, ми бисмо га радо објавили, упркос томе што су наши извори – који никада до сада нису оманули – потврдили да је наша информација тачна.

Али, било је и присталица Иринеја бачког који су нам се јавили за гнусним увредама и пакленом мржњом. Ево, рецимо, један нам је писао овако:

Искрено, ми не мислимо да Иринеј Буловић има икакве везе са горе написаним нити сматрамо да би се он сложио са таквим писањем својих присталица.

Првопоменутим његовим присталицама – пристојним – одговарали смо да никада не треба крити право здравствено стање било ког човека, већ напротив треба говорити истину, како би људи то знали и они – који желе – могли се молити за његово оздрављење (иначе, они кажу да владика Иринеј није на респиратору и да се лагано опоравља).

И рећи ћемо овде јавно: ми познајемо свеукупну правоверну страну Српске Православне Цркве и нико, али баш нико са те стране није злурадио ни болести Иринеја Буловића, нити Атанасија Јевтића нити раније Амфилохија Радовића и патријарха Иринеја. Напротив!

Другопоменутим следбеницима епископа бачког, који су нас вређали, нисмо одговорали. Но, и њима нека је Бог у помоћи (баш нарочито њима), јер онај који мрзи, тај прождире самога себе и већа му казна од те није потребна.

И поново скрећемо пажњу, и понављамо: ми се морамо борити за чистоту вере, и указивати читаоцима на опасности нашега доба, које су све веће и веће. Јер, без вере је, каже Свето Писмо, немогуће угодити Богу. Али не криве, јеретичке вере, него праве вере - православне. Зато и пишемо и објављујемо. Не дамо да нам узму веру, јер без вере се не можемо спасити. Ево шта је – између осталог -  говорио други Србин после Светога Саве, Свети Владика Николај, у свом делу „Борба за веру“, по коме наш сајт и носи назив:

„О Српче моје златно, вредност твоја у вери је твојој. Ако би, не дај Боже, неки злокобни ишчупао веру из душе твоје, бићеш јефтинији од замуклог славуја и чудовишнији од очупаног пауна!

Брани, дакле, веру своју, јер она брани тебе. Вера ти је извор живота, вера - храна, вера - одело душе твоје, вера - здравље твоје, вера - песма твоја и радост и весеље, вера - вредност твоја, вера - цена бића твога, вера - пламен Божанства у теби, Србине брате мој.

Зато ти и говорим, Србине брате: борба за веру то је борба за душу, а борба за душу то је борба за главну имовину своју и за вечни живот... Бог ће ти помоћи, и ти ћеш победити.

Бог ће те благословити, и ти ћеш одржати веру своју, највеће благо своје, Србине брате мој!

Кад очуваш веру своју, очувао си душу своју. Кад очуваш душу своју, лако ћеш се растати са овим светом, и лако ћеш ући у живот вечни, који обећа Створитељ благословеним Србима Својим.”

Зато, никада се нисмо бавили ЛИЧНИМ ГРЕСИМА епископа и свештенства, осим ако нису у питању екуменисти и новотарци који не само да мењају веру и поредак, него свој непримерени начин живота покушавају да оправдају лажном теологијом сведозвољености. Зато су и следили Зизиуласа и Шмемана, који су измишљали лажну теологију да би правдали људске слабости.

Нас Бог на Суду неће питати за туђе, него за наше грехе,  и то је јасно. Свештено лице може да буде шта хоће у приватном животу, и среброљубац и пијаница, то се нас не тиче и о томе нећемо писати; али ако не служи правилно службу Божију, или пропагира да су нам јеретици браћа рођена и моли се са њима, ако саблажањава народ причом да се може причешћивати ко, како и колико хоће, ако саблажњава екуменистичко – модернистичким лажима да нема митарстава и да душа после смрти није будна, него „спава“, такав ће на „Борби за веру“ добити свој опис и догматски и етички, јер насрће на веру једном предану светима (Јуд. 1,3).

Зато свима који телесно болују желимо оздрављење, а свима, и себи и другима, надасве желимо духовно здравље и спасење.

Амин. Боже дај.