 Старогрчки филозоф Сократ (469–399. П. Н. Е.) развио је посебан метод вођења дијалога. Најпре је постављао опште питање; добивши одговор, поставио је следеће разјашњавајуће питање и тако до коначног одговора. Истовремено, опонент је, на крају, често био принуђен да призна сопствену заблуду.
Дијалог „О маскама у храму“ разматра главне аргументе које су изнеле присталице и противници ношења маски током богослужења. Противник Сократа је Јерокло Александријски (5. век н. е.), неоплатоничарски филозоф који се супротстављао хришћанима. Аутор дијалога је Теофил Путахтидис, предавач на Медицинском факултету Универзитета у Солуну, духовно чадо блаженопочившег старца Агатона Констамонитског. СОКРАТ: Куда си се упутио, Јерокло, носећи медицинску маску? ЈЕРОКЛО: Сократе! Чуо сам како су људи причали о твом сусрету са Јермолајем и Теофилактом [1]. Изгледа да је сада дошао ред на мене. СОКРАТ: Ја видим несреће које вас окружују и од срца саосећам са вама, несрећнима. Шта значи епидемија - знам, доста сам их већ доживео. А ове маске ме подсећају на једног комичара који ми се некако ругао... Где идеш? ЈЕРОКЛО: Данас је недеља, враћам се кући из цркве, данас сам био на Литургију. СОКРАТ: Лепо! Али реци ми: да ли си ти у храму стајао са маском? ЈЕРОКЛО: Наравно. Али саслушај, сачекај... Мислим да ниси толико наиван да верујеш да закони живота не делују у цркви и да се не можемо ничим заразити... Извињавам се, али шта ови неуки кажу, авај... авај ... показује нам да ни у ком случају „не размишљамо теолошки, изузетно смо далеко од логике, што значи да не можемо себе сматрати нормалним људима“ [2]. СОКРАТ: Ти се намерно изражаваш нејасно. Не разумем кога сматрате „не теолозима и ненормалним људима“. Како можеш тако да говориш? Мораћеш да затражиш опроштај. Буди љубазан, па ми реци: да ли мисиш да Христос говори буквално, у дословном смислу, када објављује ученицима да је тамо, где су двојица или тројица сабрани у Његово име, и Он невидљиво присутан међу њима (Матеј 18:20)? Или он није тако мислио, већ је то само фигура говора? ЈЕРОКЛО: Ја мислим да су Његове речи дословне. СОКРАТ: То значи да је он присуствовао на Литургији, на којој си и ти – пријатељу – био? ЈЕРОКЛ: Да, наравно. СОКРАТ: Сад ћу ти поставити још једно питање. Када је Христос рекао да сам Господ брине о свету, да су чак и све наше власи избројане и ниједна од њих неће пасти на земљу без воље Божије (Мт. 10, 30), шта је ово? Хипербола? Стилска фигура? Или и Он, јасно, директно говори и није мислио другачије? ЈЕРОКЛО: Он говорио директно, нема сумње у то. СОКРАТ: Онда погледај: храм је Његова кућа, а Он је Домаћин у храму. Зар нисам у праву ако кажем да када ти дођеш у Божји храм, ти си Његов гост, а Он - Домаћин куће? ЈЕРОКЛО: Слажем се, исправно расуђујеш. СОКРАТ: А сада ми кажи како ти сматраш: ако неки добар човек позове себи госте и може учинити њихов боравак у кући безбедним, пошто је одговоран домаћин, да ли ће их заштитити? ЈЕРОКЛО: Наравно. СОКРАТ: А сада размисли и сам: ако ће тако учинити сваки нормалан човек, зар тим пре неће Свемогући Бог? И, притом, не само за Светитеље, Божије изабранике, већ такође и грешне људе? [2] ЈЕРОКЛО: Сократе, немојмо се надати чуду у оним случајевима када можемо сами себи помоћи [2]. На крају крајева, Христос је, пре него што је васкрсао Лазара, позвао људе и замолио их да одмакну камен од гроба - то је било у њиховој моћи. Али оно што људи нису могли учинити, Он је учинио сам и васкрснао је Лазара из мртвих (Јован 11: 38–39). [2] СОКРАТ: Ти имаш право, али не у потпуности. Када разговарамо о ономе што нам се дешава, онда одвалити камен са гроба значи напустити страсти и што пре отићи у цркву, у храм. Храм је подручје Васкрсења Христовог, где оживљавамо душом и телом. Када на служби стојимо са маском, дрхтећи од страха да се не заразимо, да не умремо, тада храм погрешно доживљавамо као ковчег, где је покојни Лазар положен у покровима, где постоји место смрти, где обитава мрак, а не као место где васкрсли Лазар дочекује Спаситеља Христа. ЈЕРОКЛО: Но, добро, али замисли: стојим на служби у храму, мало ми је хладно, обукао сам јакну, да ли заиста грешим? Или да то кажем у храму је Бог, пустићу да ме Он угреје? [2] И са маском је управо тако - морамо се бранити од вируса. [2] СОКРАТ: У много чему твој пример није добар... У ствари, пријатељу, ти тврдиш да ако у храму осећаш телесну хладноћу и отклањаш је уз помоћ расположивих средстава, да тако не грешиш? ЈЕРОКЛО: Да, то сам хтео да кажем. СОКРАТ: Али, лични осећај је лош... разлог може бити везан не само за хладноћа - врућина! Да ли је могуће да служашчиј свештеник због врућине скине одежде на служби, а и верници тако да се сви раскомоте у храму? ЈЕРОКЛО: Наравно да не. СОКРАТ: С друге стране, када ставимо маску, то не уклања телесну нелагоду, као што то чини јакна у хладном времену. Слажеш ли се? Верује се да спречава могућу опасност - посредно, а не директно. ЈЕРОКЛО: Да, то јесте тако. СОКРАТ: Божански апостол Павле надахнуто нам говори да је вера испуњење онога што очекујемо, поуздање у невидљиво (Јевр. 11: 1). То значи да наше одбијање облачења јакне на Служби нема никакве везе са вером, већ се тиче видљивих ствари - спремности да издржимо телесну хладноћу која нас сада нервира. У зависности од расположења душе и мисли, такво одбијање можемо сматрати стрпљењем, подвигом, жељом за муком ради Господа у патњи, али не и вером; или као индиректна манифестација вере, као врста њеног доказа. Међутим, ношење маске у храму, страх да се не заразимо, не разболимо се на Служби, јасно нас поставља пред питање вере. ЈЕРОКЛО: Истина је... СОКРАТ: Ја не окривљујем оне који носе маске у храму. Божански Апостол Павле нас саветује да не осуђујемо туђег слугу. Пред својим Господом он стоји или пада. Али, устаће, јер Бог може да га подигне (Рим. 14: 4). Али само једно не разумем... Постоје они који пишу теолошке чланке, журећи да оправдају ношење маски у цркви, које нам намећу политичари. Обични људи су у искушењу због таквих; бесрамно и безбожно подривају њихово детиње поверење у Небеског Оца - да их Он чува у храму и изван храма. Нека нам Бог подари такву веру да можемо да померамо планине (Мт. 17:20) и да отапамо срца хладна попут камена. Извор: https://www.pontosnews.gr Преузето са: «Трость Скорописца» Превод са руског и приређивање: „Борба за веру“ ____________ [1] Овде аутор алудира на оне особе које су задале двоструки ударац Православљу у Грчкој стварајући катедру за исламске студије на Аристотеловом богословском факултету Универзитета у Солуну и спуштање статуса предмета „Закон Божији“ у школама. [2] Цитат из чланка митрополита гортинског и мегалопољског Јеремије „Хришћанине, у храму се можеш заразити коронавирусом“, сајт «Ρομφαία», 28/8/2020. [3] Његов (текст) „Како неки могу самопоуздано да тврде да нам не можемо претрпети штету у храму?“, сајт «Ρομφαία», 4/9/2020.2020. |
