header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Исповедање Вере монахиње Стефаниде Бабић Штампај Е-пошта
четвртак, 17 септембар 2009

„БОРБИ ЗА ВЕРУ“:

Замолила је монахиња Стефанида Бабић да објавите њене ставове да је народ не би погрешно сврставао у ову или ону групу.

+++

Верује у Пресвету Тројицу, Символ Православне вере, Пресвету Богородицу, Свете, Анђелске силе, у мошти, Свету Водицу, у Свето Писмо, Предање, Каноне Васељенских и помесних Сабора, у Свету Причест, свете иконе, у потребу да се човек припреми за Свету Причест постом, молитвом, уздржањем, покајањем, тражењем опроштаја.

Да човек живи стално у покајању, да се редовно исповеда, кад би могао и сваки дан исповест помисли.

Да постоје митарства, и да је душа човекова бесмртна. Да постоје Рај и Пакао. У Други Долазак Христов.

Верује Светим Оцима  и Житијама Светих.

Јесте за постојање иконостаса (не воли оне барокне до врх плафона, али ни оно да нема иконостаса, или да буде само пар икона).

Јесте за често Причешћивање, АЛИ уз редовни Црквени и молитвени живот, уз редовно пошћење свих постова, и среде и петка, и још по који дан уз то, уз редовно духовно руководство, и стражењем над собом и својим духовним животом.

Јесте за појање и наше и византијско, али оба са смирењем.

Јесте и за то да се до краја поје «Достојно јест поклањатисја...»

Јесте и за то да свештеник буде окренут према истоку кад говори: »Горе имајмо срца», јер треба да показује народу где треба да управи срца. И кад каже: »Заблагодаримо Господу» треба ка истоку, да показује народу уздигнутим рукама КА ГОСПОДУ, као предстојатељ.

Јесте и то да се моли за спасење душа наших, и верује да је душа бесмртна, са силом бесмртности у себи од оног момента кад ју је Господ створио.

Верује у постојање митарстава.

Једноставно је за све како је било као пре:  и за затворене двери, и за читање молитава тихо.

За Тропар 3.часа мисли да је у праву Св. Ава Јустин, а и оно тумачење, које је изашло у «Православљу» од Св. Арсенија Пароског.

СВЕ ОСТАЛЕ НОВИНЕ НЕ ПОДРЖАВА, нити се тако служило ни у  њеном манастиру, ни у њеном окружењу.

За то је да се све суботе и недеље НЕ ПОСТЕ НА ВОДИ, сем Велике Суботе, како је по Канонима.

Није за то да се римокатоличка »црква» назива сестринском. Против је било каквих екуменских скупова и разговора са римокатолицима, изузев ако неко од њих са интересовањем дође у Православне цркве и манастире, или се обрати Православним људима, са жељом да прими Православље, или се истински интересује за догме наше Цркве, жели да се одрекне погрешног учења, и сл.

АПСОЛУТНО ЈЕ ПРОТИВ било каквих разговора са папом.

Против је учествовања наше Цркве у Светском Савезу Цркава, па и као посматрача.

За то је да се у план и програм веронауке за основне и средње школе укључе и све друге Црквене области, осим есхатологије и Литургике.

За то је да се врати «Догматика» Св.оца Јустина Поповића на Теолошки Факултет.

За то је да се ревизира шта професори предају на нашем Факултету.

Последњи пут ажурирано ( четвртак, 05 август 2010 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 56 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

 Грех је окултна појава, то је изазов Богу, у име илузорне слободе, то је жеља човека да оскврни и уништи образ Божији у својој души. Грех је бесмислен и безобразан, али је он привлачан управо својом бестидношћу. Зашто се таквим захтевом траже најциничније књиге и развратне слике? Управо зато што су они сазвучни страстима и сликама, које се крију у дубинама људске подсвести.

Људи на екрану са великим интересом гледају на слике насиља и ругања над људским телом, као да су хипнотисани том мрачном фантазмагоријом. У сатанистичким сектама садизам и разврат се јављају ритуалима ноћних оргија. Сада хоће да претворе сабат вештица у очаравајући спектакл.

Свети говоре да спасење почиње са виђењем својих грехова. Прво дејство благодати јесте зрак, који је усмерен у дубину душе, у коме човек види себе, покривеног крастама греха, као прокажени са чировима. Пред њим се откривају страсти, као чудовиште које обитава у срцу. Ако се душа не бори са грехом, и покорава му се, онда она сама постаје демоноподобна и демоно-образна. Угризи савести нам говоре о томе, али се само после смрти открива сав демонизам греха, и душа задрхти од ужаса, што остаје у вечности са грехом, као са неизбрисивим печатом одбацивања.

Из утробе земног живота, душа се рађа у вечност, или са ликом Христа, или са ликом сатане; а после васкрсења из мртвих, не само душа, већ и тело, примају образ онога, чему је човек служио. У томе је тајна раја и пакла, вечног блаженства и вечних мука.

Грех има своје апологете; са сваким веком њихов број се увећава, а са сваком деценијом њихов карактер постаје све наглијим и циничнијим.

Савремени оригенисти сачињавају нове теорије да би успокојили грешника. Приклањајући се његовом узглављу, они му, као Шехерезада Ал Рашиду, говоре бајке, само не из „Хиљаду и једне ноћи“, већ из Оригеновог и Карпократовог предања. Њихов главни догмат - коначно свеспасење.

Али Господ је на земљу донео не мир са грехом и сатаном, већ огњени мач благодати, који ће заувек да раздели добро и зло. Оптичка варка ће се завршити и наступиће горко буђење.

Архимандрит Рафаил Карелин


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.