Да ли су корона-мере још у пропорционалности са доказаним, драматичним последицама по ментално здравље становништва?
 Експерти говоре о систематским техникама морања, присиле и програмирања спознаје. Да нису ове стално променљиве, нелогичне наредбе режима због тога циљано управљене на разарање наше психе?

Према подацима Аксе-осигурања, током корона кризе су психички проблеми људи веома порасли. Јулија Асбранд, психолог и научник на берлинском Хумболд универзитету написала је отворено писмо режиму у име многих колега и колегиница. Психијатри за децу и омладину као и психотерапеути у целој држави дижу узбуну због увећане агресивности, поремећаја у спавању, страха од школе, поремећаја у исхрани, депресије и узимања дрога код младих људи па све до самоубиства. Најкасније овде се поставља питање да ли су мере затварања стварно оправдане, с обзиром на ове драматичне последице за ментално здравље становништва. Зашто се још увек свим средствима спречава јавна расправа о пропорционалности корона-мера?

Један могући одговор даје публициста и аутор Дејвид Ајк. Он се од 1996 интензивно бави операцијама влада и тајних служби о контроли мисли. Ајк анализира мере затварања широм света и утврђује:

”Ово што се тренутно примењује широм света су систематске технике терања, присиле и програмирања перцепције која се већ дуго, дуго времена практикује на појединцима.”

На основу чега даје овакве драстичне изјаве?
Актуелне корона-мере као изолација, ношење маски, потпиривање великих страхова или одузимање слобода указују на фрапантне паралеле са ЦИА-методама при циљаној манипулацији људске свести. У оквиру такозваног МК-ултра пројекта, педесетих година су познати научници истраживали технике за манипулацију свести. Тако је психолог, Алфред Бидерман, 1956 скицирао његове истраживачке резултате који су по њему названи ”Бидерманови дијаграми присиле”. То представља шаблон метода за сламање људског духа, самопоштовања и отпора.

Бидерман је утврдио, психичко мучење је ”идеални пут за сламање једног затвореника”, јер ”изолација има исти учинак на функцију мозга затвореника као и кад се удара, кад се изгладњује или му се спречава сан.” Да би се сломила воља једног човека, довољно је да му се одузму сви социјални контакти, да се дезорјентише, да се ометају његови биолошки ритмови и да се изложи масивном стресу.

По Бидерману назване, психолошке методе служе
једном циљаном уништењу људске психе.

Показују ли владине корона-мере само случајне сличности
са овим или су намерне?

1. Изолација:

Сломити отпорност жртве одузимањем социјалне подршке породице или пријатеља. То се постиже затварањем, радом од куће, школовања од куће итд.

2. Фокусирање пажње

Непрестано фиксирање пажње на непосредни проблем. Кроз једно перманентно, доминирајуће корона-извештавање, које сва остала опажања, тј. и друге гласове, елиминише, постиже се тачно то фиксирање на корону.

3. Изазвати изнемоглост, слабити отпорност:

Кроз забрану свега што причињава радост, кроз нагомилавање великог терета, као школовање од куће, људи постају све више исцрпљени.

4. Одржавање страха:

Кроз непрекидно понављање страшних сценарија настају масовни страхови. 

5.  Повремено попуштање:

… мотивише на послушност, ствара наду у промене која увек бива разочарана. То ствара једну зависност жртве и смањује њен отпор. Наде у скори прекид затварања бивају стално разочаране. Уступци да се за Божић може окупљати су поново повучени. Стално могућа нова попуштања: Када достигнемо мању XY инциденц-вредност, онда…

6. Редуковати самопоштовање кроз деградацију и испуњавање бесмислених захтева

Многе мере људи доживљавају као противречне, бесмислене и насумичне, као ношење маски при шетњи, сумњиве инциденц-вредности, отварање великих маркета/затварање малих радиности итд…

7. Развити навику на ванредну ситуацију:

Што се више нада на скори крај затварања разочара, то више се човек треба навикнути на неизбежни, тешки положај.

По Дејвиду Ајку, остале методе су претње код прекршаја и повремени уступци код послушности као и демонстрирање свемоћи. Што су захтеви више баналнији, глупљи и блесавији то је више разорено људско достојанство. Ношење маске је главни део психолошког рата. То лишава људе човечности и чини их безличним.

Дејвид Ајк не види у стално мењаним, противречним захтевима влада инкомпетентност већ методу. Све то води ка томе да се људи начине послушним, да више немају свој сопствени разум, осећај за стварност и своје сопствено мишљење. Зашто?

Очигледно је да психички ослабљени људи служе једино за остваривање, од СЕФ-а најављеног, ”Великог ресета”. Циљ је начинити људе послушним за већ дуго планиране промене које су на добробит финансијских олигарха а за велике масе апсолутно штетне.

Иза добро-звучећих обећања социјалне правде и новим еколошким стартом скрива се спровођење једне свеобухватне, тоталитарне диктатуре неколицине који-пуни себе-радо желе да поседују СВЕ и да све буде под њиховом контролом.

Али то, по Ајку функционише само дотле док једно дезорјентисано, подељено, уплашено или равнодушно становништво некритички и непромишљено дозволи да се с њим ради шта ко хоће. Широк отпор би одмах читав ”шоу” довео до прекида.

Извор: www.kla.tv/18695

Превод са немачког за "Борбу за веру": Данијела Брунер