Предрад Кон, али и Зоран Радовановић завршиће пред судом заједно са армијом својих пропагатора, активиста и војника Новог светског поретка, уколико икада буде било истинске демократске и правне државе, и уколико је поменити дочекају.
Двојица егземпларно поменутих само су део војске, сурове и агилне, која данас ради веома сличан посао оном који је Гебелс завршио пре, безмало, једног века – припремају терен да Планету зајаше најубилачкији, и најтоталитаристичкији режим. Гебелс је помогао свом пријатељу да добије масовну подршку народа тако што је манипулацијом, лажима, пропагандом и преваром навео масе на странпутицу. Тобож због интереса народа, а заправо због интереса мале групе психопата жељних богатства, славе и моћи. Речи критике или сумње дефинишу се као непријатељска делатност Данас исти, или гори тоталитаристички режим прети да ороби целу Планету, незадовољавајући се једном државом или једним континентом. И на том путу сваку реч критике или сумње, преиспитивања или потпитања дефинисаће непријатељском делатношћу од које само мали корак води до физичке ликвидације непокорених. Ако су на располагању инструменти репресије, а неоглобалистима бујају и преливају такви резервоари, од вербалног етикетирања до физичке елиминације пут је кратак, брз и лак. Реч је, дакако, о тзв. пандемији корона-вируса, вакцинацији, мерама, карантину, лудилу које је наметнуто читавој Планети и безмало свим људима. Толико контроверзи, питања, неизвесности, непознаница извире из свега што је доведено или је у вези са том болешћу, да смо данас готово слуђенији него што смо били на самом почетку ове кампање. А слуђенији смо управо због тога што „корона-френдли типови“, назови струка, „бранитељи“ човечанства од ове пошасти, све време, континуирано, тенденциозно, с умишљајем, износе само делове приче, дао података, ишчупане делиће статистике, најчешће методолошки схизофрене и неподударне. Причају, агитују и лобирају, наређују и командују гурајући нас у тор. Очекујући да се самовољно одрекнемо слободе, разума и својих права, људских права и слободâ стечених из крви генерација и милиона људи, поколења ратника за слободу, који су уградили додатни смисао људском животу. Након целе историје човечанства која се може посматрати и као историја борбе за слободу или историја борбе против поробљавања, неки мумифицирани мултимилијардери покушавају да нас учине биолошким роботима, преко својих епигона, добро плаћених капоа, разуме се. Како то раде? Податке са горње слике свакодневно можете видети у штампи, на телевизији, слушати са радија или их читати са друштвених мрежа и интернета, али само док се не објаве нови. Они сами по себи не значе пуно јер се мењају на дневном нивоу, а са званичног сајта исте податке уклањају чим објаве нове. Дакле, на званичној интернет презентацији, можете видети како је епидемија текла од 27. фебруара, па до 4. маја 2020. године, али после тога, податке можете анализирати само ако свакодневно сами чувате објављене дневне извештаје. Из једнодневних извештаја тешко је пратити да ли се број заражених уистину повећава, јер саопштавају апсолутне бројеве, а не проценте. Број тестираних није исти, па не можете имати увид колико се на недељном/месечном нивоу повећава број заражених. Мало темељнијом претрагом интернета некако можете да пронађете и тај податак, а онда ћете видети да ствари нису толико драматичне каквим их приказују. Наиме, проценат новозаражених је доста испод десет процената од броја тестираних, за разлику од ситуације с краја прошле и почетка ове године, у којој сваки трећи тестирани био заражен. Дакле, бомбардују нас подацима који сами по себи не значе много, или су без значаја. Износе бројеве заражених, тестираних, али не и њихове проценте. Бројеве умрлих од короне, али не и бројеве укупно умрлих. Да ли су умрли „са“ или „од“ ковида. Углавном своје „препоруке“ темеље на сопственим претпоставкама, или директивама које спроводе, па читавом становништву намећу рестрикције за које није извесно да дају икакве позитивне резулате. То, међутим, на једној страни има лоше изгледе по здравље становништва, али на другој страни има одличне резултате у намицању нове реалности у начину живота. „Ковид-19“ је и после две године потпуни баук и продуктивно страшило које ће малом броју досадашњих власника светског капитала омогућити концетрацију још већег богатства. „Остатку“ Планете, или безмало целом становништву донеће тамницу. Ништа неће бити исто после ове пандемије, уколико је икада буду укинули. Ово је био степеник ка понору на којем је човеченство поклекнуло и никада се више неће опоравити, јер моћне породице управљача светом то неће дозволити. Заборавите на то да ће ствари опет бити нормалне и да ћете се вратити у живот за који сте, пак, још ономад мислили да је тежак, суров и неслободан. У властитим успоменама то ће бити вероватно лепши део искуства које сте проживели. Човечанство ступа у период тоталне неслободе, манипулације и суровог обрачуна са свима који мисле (слободно) другачије. Шта каже права статистика? У периоду од 8. јула до 6. августа ове године, дакле реч је о једномесечном периоду, у Србији је умрло 70 људи од последица „Ковид-19“, и то је свакодневно, у дневним извештајима, саопштавано. Дневно је умирало од једног човека до петоро људи, а каткад, у неким данима, нико није преминуо од те болести. Али, „струка“ нам није са истом ревношћу саопштавала да је у истом периоду у Србији од других узрока преминуло више од седам хиљада људи. Дакле, од 7153 умрлих за месец дана, тек њих 70 умрло је од последица короне, што је мање од један одсто свих узрока смртности. Ако погледамо извештај „Витални догађаји у 2020“ Републичког завода за статистику видећемо податак да је у прошлој години у Србији умрло 116.850 људи, а да, како се наводи: „Водећи узрок смрти биле су болести система крвотока. Од овог узрока смрти, умрло је 55.305 лица (47,3% од укупног броја умрлих лица), и то: 25.617 мушкарца и 29.688 жена. Тумори су на другом месту, од којих је у 2020. години умрло 21.392 лица (18,3% од укупног броја умрлих), односно 11.977 мушкараца и 9 415 жена, док су на трећем месту болести које могу да се доведу у везу са COVID-19 (умрло 10.356 лица (8,9%), односно 6.629 мушкараца и 3.727 жена).“ [Болд, п.а.] Сваки други човек који у Србији умре, умире од болести крвотока, сваки пети од рака, а сваки једанаести од „Ковид-19“. Осим тога, аутори извештаја опрезно су изабрали формулацију „болести које могу да се доведу у везу са `Ковид-19`“, знајући да је то највећи могући број смртних случајева, али да не мора нужно да значи да су сви преминули од те болести. Сасвим је могуће, и у пракси се то сигурно дешавало, да су неке друге смрти прибројане тој групи и отуда се аутор извештаја оградио рекавши да је реч о највећем могућем броју таквих случајева. Кампања „ковида“ онемогућила је лечење свих других болести Ако смо тиме сагледали неке објективније околности и статистичке податке, требало би да поставимо сасвим разумно, етичко, рационално и људско питање: – Одакле политичарима и „струци“ право да практично суспендују право на лечење нековид болести, које су у дубоком преимућству кроз учешће у становништву у односу на пандемију. Наиме, Министарство смрти (некада се то звало Министарство здравља) „организовало“ је српско здравство тако да нековид пацијенти немају могућности за лечење, тј, њихово лечење одложено је на неодређено време, вероватно до „коначног решења“ како су то звали у неким институцијама на које се наше Министарство смрти угледа. Већ из овога видимо да се приказују само једнострани подаци, подаци који се не могу упоредити са сличним подацима и околностима после чега би било могуће да се објективно сагледа озбиљност проблема. Ако се јавност бомбардује информацијама о свакодневном умирању људи од неке болести, свакако да ћете скретати пажњу јавности на тај проблем, али објављивањем белодане истине да деценијама свакодневно умире двадесет пута више људи – тешко ћете ту пажњу задржати. Наиме, у Србији годинама и годинама уназад свакодневно умре, у просеку, око 270 људи. Осим тога прошле, 2020. године, у Србији је 2.660 људи умрло насилном смрћу, а 895 људи извршило је самоубиство. Стравично звучи податак да је ту око нас, у претходној години, скоро 900 наших суграђана извршило самоубиство! Међутим, ако погледамо податак да је просечна старост умрлих у прошлој година била 75 година, а да је највећи број умрлих старости од 75 до 84 године, морамо да уважимо и неке биолошке законитости, а не да се брзоплето шокирамо великим бројевима. Стварност је таква, живот је орочен, а само „ковидашка“ пропаганда полази од претпоставке да је свака смрт у вези с ковидом. Оно што може да буде забрињавајуће јесу подаци који показују повећање индекса смртности у односу на прошлу годину, особито у светлу чињенице да постоји повећање стопе смртности од новембра прошле године наовамо, и то оне смртности која нема везе са „Ковид-19“. Иако је прерано да закључујемо, вероватно је реч о недестаку адекватне медицинске неге, а услед преокупираности здравственог система тзв. пандемијом. Ово су вероватно смрти ЗБОГ ковида, а не ОД ковида. Такође, уочљиво је да се нешто веома сигнификантно догодило у децембру прошле године, када је смртност била увећана за 70 одсто од очекујуће. У новембру 2020, јануару и фебруару 2021. године било је око 10.000 умрлих месечно, а у децембру те године чак 17.321 умрлих, што чини увећање од око 70 одсто. Али, праве разлоге тешко је уочити, јер се најчешће добро крију, скривају их људи који би требало да их саопштавају. Обдукција нема и није их било, а збуњује чињеница да је у почетку епидемије проширена гласина да су оне забрањене од стране Светске здравствене организације, а кад је прошло готово годину дана, читава прича је демантована тврђењем да СЗО заправо никада није забранила обдукције. Имајући у виду да се исте нису радиле, поставља се питање ко је онда забранио патолозима да утврде узроке смрти? Питање сврсисходности вакцинације, контроверзе око стеченог природног имунитета и вакцинације, трећа доза или не, вакцинисање сваких 5-6 месеци, неиспитаност безбедности вакцине као и практична делотворност само су нека од питања због којих „ковид-френдли“ агитатори и војници хистерично примењују арсенал етикетирања, увреда, претњи и силе над критичким и сумњичавим појединцима. Не смете да се упитате чак ни како је могућно да се епидемија масовно шири у срединама у којима су готово сви већ вакцинисани и упркос наводној високој делотворности вакцина… Екипа нових поробљивача света прогласила је непријатељима човечанства све оне који са неверицом и сумњом гледају на крајње неиспитано оружје генетског инжењеринга које моћне силеџије желе да убризгају сваком човеку на планети зарад наводне заштите од болести која код 80 одсто заражених пролази са благим или никаквим симптомима. Код 15 процената ти симптоми су тежи, а код мање од пет одсто заражених долази до озбиљнијих компликација. Сумрак разума. Извор: "Између сна и јаве" |