COVID вакцинација – нова религија!

Печат Антихриста, трансхуманизам и Догматика

Из наслова овог текста - који ексклузивно доносимо за читаоце "Борбе за веру - могло би се закључити да се ради о неком – за читање – тешком богословском штиву. Напротив.  У њему је на врло приступачан начин дат бриљантан богословски одговор на тренутно најактуелније питање за православне хришћане – питање вакцинације и жига Антихриста.

        Најпре, његов аутор  апелује на одрицање од сопственог расуђивања о вакцинацији, чак и када нам се наше – или туђе – мишљење чини беспрекорно логичним и саветује послушност расуђивању православних стараца (духовника) (ово је сасвим у складу са учењем Светих Отаца који су говорили да ће Антихриста препознати и његов жиг одбити само они православни хришћани који буду стајали у учењу Цркве и живели њеним благодатним – светотајинским животом). Ово стога што је у расуђивање стараца уткан и један пресудан моменат а то је – откривење. А откривења се дају опитним, правоверним духовницима, који су подвижничким животом очистили своја срца од страсти и умове и задобили благодат Духа Светога.

У тексту, такође, добијамо одговор на питање – које нам читаоци често упућују - да ли се са овим вакцинама прима и жиг Антихристов. Драго нам је што је у ставу аутора – Светогорца – потврђено и наше мишљење. Наиме, он каже да је – са становишта православне антропогије – мање битно да ли се у вакцинама налази течни чип или нано честице. Оно што је пресудно, то је чињеница да човек са првом вакцином ступа у поступак вишеструких вакцинација - што је обред нове религије - који ће на крају довести до тоталног преобликовања човека (помоћу супстанци које ће бити у вакцинама), промене његове свести и раслабљавања његове воље тако да у неком тренутку – када буде питан да ли жели да прими жиг Антихриста – он неће бити у стању да га одбије.  Вакцине ће у тој мери преобразити односно разложити човекову личност, да ће прихватање жига Антихриста (могуће кроз неку од следећих вакцина) бити неизбежно. Јер, људи у то време неће бити прави људи, већ неки ђавоподобни ентитети у којима су већ уништени лик и подобије Божије.

Пред нашим очима се, дакле, ствара нова религија - трансхуманизам у којој је "бог" сатана. Она има и свој култ - вакцинисање, маске, дистанцу, профилактичке мере... Има и своје жречеве - лекаре коронаше. Ово је последњи атак сатане, односно бившег архангела Денице на престо Божији, у коме ђаво глумећи Бога (као мајмун Божији - како га је звао отац Серафим Роуз), разара Божију творевину и у њој човека као круну Божијег стварања и "ствара" новог "човека", односно био-дигитализовани ентитет.

Молимо вас, прочитајте овај текст пажљиво и – ако треба – и више пута, како нас не би убило (за вечност) незнање. Јер, уплив бесконачних информација на Интернету и у медијима ствара такву конфузију, да чак и православни хришћани искусни у духовном животу већ не могу да се разаберу...

+ + +

>>...Ковид и вакцинација су кључни моменти наше епохе, баш као што је то била револуција у прошлом веку. То је основна тема која раздељује људе и показује ко је ко. Она природно дели људе, јер се откривају помисли срца људских, како каже Господ...

Мишљење стараца би требало да носи - и заиста има - елеменат откривења. То је суштина. У овако магловитом савременом информационом простору, веома нам је тешко да видимо јасне оријентире и да не погрешимо. И стога је насушан елеменат - откривења. Овај елемент откривења и даје старцима перспективе које обични духовни људи немају. Ми расуђујемо чисто логично, имамо чисто своје идеје о догађајима, о стварима, о могућностима. А старци то виде у светлу откривења. И често се чак дешава да ово откривење није чак прихватљиво за наше расуђивање, за наш разум. И то је скоро увек тешко прихватити. У томе се огледа тешкоћа комуникације са старцима, јер је њихова перспектива потпуно другачија, а да бисте прихватили њихово гледиште, потребно вам је стално самоодрицање. Али, у овом послушању је суштина Православне Цркве, суштина живог предања Православне Цркве.

Говорећи о савременој тематици Ковида, вакцинација, желео бих да кажем следеће:

Господ ме је удостојио одличног инжењерског образовања на једном од ретких универзитета Совјетског Савеза, који није припремао научнике, већ образоване људе, пружао методологију, знање и учио људе самообразовању. И стога, имајући инжењерско образовање, не желим да разговарам о темама наночестица, чиповима, јер не видим компетентног саговорника и било какве разумне податке. Наравно да ће доћи и до тога, мислим да сви то разумеју, али чини ми се да је то сада мало преурањено. И најважније је да ствар уопште није у наночестицама и чиповима, они уопште немају никакво значење, ако посматрамо са тачке гледишта са које желимо да сагледамо ову ковид тему, а управо желимо да је расветлимо са становишта православне догматике.

Суштина и основа догме је христологија. Али Христос је савршен Бог и савршен човек. Да је Он Бог и каква је божанска природа у Христу, можемо закључити врло апстрактно. То најбоље знају Светитељи који виде Христа и познају Његове божанске енергије. Расуђујемо углавном апстрактно. Али каква је човечанска природа у Христу, можемо слободније говорити, јер имамо Свето Јеванђеље, које у појединостима износи живот Господњи. И ми можемо, на основу ових описа, разумети колико је Господ био Човек, у каквој пуноти ју је Он примио. И ово разумевање пуноте човечанске природе, то је генерално основа, такав кључ који отвара врата, основа нашег разумевања света и човека, његовог призвања у овом свету и перспективама...

Суштина хришћанства, основа догматике, је антропологија, јер је антропологија у суштини основа сваке религије. А религија без антропологије је бесмислена. На теми антропологије можемо утврдити каква је религија пред нама. Читајући било који текст, можемо утврдити ко га је написао - хришћански, будистички или пагански. И сада долазимо до првог кључног концепта - перспективе која наводно нигде није виђена и не постоји у таквом посебном статусу, али сада ћемо је истакнути и касније ћете видети како то функционише. Зашто је перспектива важна. Перспектива виђења личности заправо је основа хришћанског учења, основа антропологије. А одсуство перспективе, то је јеретички поглед.

Дакле, при обраћењу светогорских стараца можемо наићи на неке „контрадикторне“ моменте. На пример, тамо се каже да је вакцина отров. Или да је употреба вакцине неспојива са спасењем. Јасно је да старци, говорећи то, имају одређени елеменат откривења, и на њему се заснивају...

Хајде да замислимо да је нека вакцина пала са Месеца. Њу су тестирали на терену и показало се да је скоро нешкодљива...  Ако постоји доказано безопасан лек, да ли ће га неко одбити? Штавише, ако постоји болест, а овај лек је може излечити, па чак и више када је ова болест опасна, а још више када је епидемија...

И сада, ево неке супстанце, некаквог препарата, који није прошао клиничка испитивања, који почиње да се одједном уводи и тестира на људима у условима правог информационог терора и застрашивања. И на многа питања која се постављају у вези са овом вакцином нико уопште не може одговорити. Ни СЗО, ни лекари, ни било који званичници. Сви који покушају да дају одговор, сами себи противрече и постоји таква забуна која човека потпуно избаци из колосека, човек једноставно не разуме шта се дешава. И управо тај препарат се користи у условима информационог терора...

Нико ни за шта није одговоран. Крши се законистост, Устав, људска права. Све то  више личи на још једну револуцију него на употребу вакцине током епидемије.

Тј. људи разумеју да се не ради о примени вакцине током епидемије и заштити себе и људи који вас воле. Не, питање је заиста у нечему другом - навикнути људе на сталну вакцинацију. И у почетку то можда није било јасно, али сада нико не крије да се припрема пасош за вакцинацију, а они који одбију да прихвате другачији начин живота једноставно ће бити избачени из живота.

Дакле, напомињемо кључне појмове - тестирање вакцине на људима није легално и крши сва њихова права и слободе. А друго је да уопште није у питању вакцина током болести, већ навикавање људи на нови светски поредак. Ступање у нови поредак. А шта је то поредак? Па, вероватно сви већ знају нови израз „Велики ресет“ који је већ постао популаран. Али, ово је само врх леденог брега, а заправо унутар овог великог ресета још постоји и појам "Велике конвергенције", за који мислим да ће ускоро ући у информациони простор... Конвергенција чега са чим. Конвергенција биотехнологије са дигиталним технологијама у човеку. Тј стварање личности од био и дигиталних технологија. Продукт ове велике конвергенције је друго биће, други човек. А вакцинација је само начин да се уђе у ову нову епоху, нову епоху човечанства. У неки нови вид живота човечанства.

Али мислим да многи људи већ осећају да све иде ка томе да се дигитализује цео свет, а још више људи, како би их контролисали - то сада нико не крије. Али чињеницу да људе желе да се преформатирају у нека дигитална, био-дигитална бића, то се још није много рекламирало. Тј. по нашем мишљењу, вакцина није просто лек против вируса, не! - то је начин да људи прихвате ову нову идеју - Велику конвергенцију, стварање новог човека - и ступање на пут вакцинација, који ће сада постати нови начин живота. Човек више неће моћи да побегне од тога.

Какву везу вакцинација може имати са догматиком? Ако кажете да оне нису ни близо, погрешићете, зато што је догматика опис нашег живота, његове суштине, хришћанског живота.

И ту срећемо нову религију која се зове трансхуманизам. А како да знамо да је то нова религија? На много начина, и то се више не крије. Ова религија има своју „литургију“, benin m, или „човека у пламену“, добро познату радњу која се сваке године одвија у Америци. Постоје њихови обреди, од којих је један вакцинација, постоје њихови жреци, који се већ полако препознају. Али ову религију не познајемо по њеним спољашњим манифестацијама, њеној анти-литургији или спаљивању човека, нити по њеним обредима, по истој вакцинацији. Не, знамо то из потпуно другачије антропологије, са којом се већ сусрећемо лицем у лице. А шта је суштина ове антропологије?

Хришћанска антропологија се постепено преламала у западном свету, најпре у римокатолички, затим у новоевропски, а постепено се та потпуност визије људске природе смањивала, тј. човек је све уже размишљао. У почетку се на то (на човека – нап. „Борба за веру“) мислило као на слику и прилику Божију, као на мистерију са чак неизвесним перспективама. А онда је дошло до постепеног сужавања људске природе, прво до менталних процеса, затим до тела, које има неке страсти.

И сада ево нове религије - трансхуманизма – коју препознајемо по новој антропологији. Тамо где је човек већ својеврсни механизам, механичко тело које се једноставно може редиговати. И, што је најинтересантније, овај механизам је направљен неуспешно, мора се уредити, јер је овај механизам веома несрећан.

Речи „уреди механизам“ одмах подсећају на јапанске концентрационе логоре и на фашизам уопште, где је ова идеологија трансхуманизма (иако се још није тако звала, али већ је била присутна), када су човеку одсецали руку и пришивали на место ноге, одсецали ногу и пришивали на место руке и гледали шта ће се следеће догодити. Ово је отприлике суштина трансхуманизма - то су експерименти на човеку и стварање – искуственим путем – некаквог „срећног“ ентитета. А шта је тај срећан ентитет? То је отприлике као кастрирана мачка ...

Трансхуманизам је када је животиња, пуна снаге и енергије, са одређеним животним задацима, уз малу операцију претворена у плишану играчку, беспомоћно биће које ни само не зна шта му треба на овом свету. Ово је суштина трансхуманизма. Они желе да ураде отприлике исту ствар са човеком. Додавањем у вакцине, на пример, неких супстанци које ће од човека учинити „кастрирану животињу“, чије постојање не може продужити род – које не вреди ништа.

Отприлике исту ствар ће учинити трансхуманисти са модерним човеком који има лик и подобије Божије, који има слободну вољу, који у борби против страсти стиче свој прави идентитет, право на приватност. Желе да од њега направе створење, попут плишане играчке којом се може управљати у било ком смеру. Да ли ће то учинити уз помоћ вакцина, или уз помоћ чипа, то апсолутно није важно. И чип тамо више није потребан, јер таква створења, такве плишане играчке могу се контролисати било чиме.

Дакле, пред нама је нова религија, са својом антропологијом, која за нас, православне, у принципу није прихватљива, са својим обредима. Наравно, поставља се питање - „можда је вакцина само лек за болест?“, „Узмите лек једном и ништа се неће догодити“. Проблем је у томе што вакцинација, у принципу, не може бити једнократна. Чак се и примање вакцине састоји  из два дела. Вакцинација је попут мердевина на које кад једном ступите, више не можете сићи са њих.  Просто зато што на то рачуна људска психологија. Говорећи језиком Светих Отаца - учинивши грешан чин једном, ти си сагрешио, понављајући то два пута, то ти прелази у навику, а чинећи то три пута, већ имаш страст. Тј већ си постао роб ове радње. Вакцинација функционише на исти начин. Кад крочите овом стазом, чини се да можете да искочите у сваком тренутку, али у стварности се дешава као да је особа ускочила у воз да погледа, а воз је одједном почео да убрзава, па се испоставило да не може више да искочи уназад.

Отприлике тако је и са вакцинацијом, где је све осмишљено рачунајући на особености људске психологије. И на одлике антропологије трансхуманизма. И када говоримо да у вакцини постоји течни чип и наночестице, они уопште нису потребни у овој антропологији трансхуманизма. Заправо, вакцинација би требало (шта јој је циљ?) - да припреми човека, да од њега направи безвољно биће, спремно за све експерименте.

Тј. кажемо да ова вакцина можда није отровна. Опет, питање је медицинско и не желим да расправљам о томе, иако је по мом мишљењу то очигледна ствар, али... Није ствар у томе да ли је ова вакцина отровна, већ да ће друге вакцине бити отровне. Чак се не ради ни о њиховој токсичности.

Задатак трансхуманизма није смањење становништва, иако је то такође један од задатака. За трансхуманизам није потребно додавати генетски модификоване супстанце у вакцину, уводити и мењати људски генотип, иако је то наравно пожељно - то се може учинити у будућности. Довољно једноставно да задржи особу у сталном страху и депресији. Али тада ће човек бити стално спреман за нове експерименте, која су главна радња овог трансхуманизма. Променити човека тако да се заувек у њему промени лик и подобије Божије. Тј. претворити га из личности која има слободу воље у неко психички болесно биће, невољно и потпуно зависно од одређених препарата. Т.ј ако само додате антидепресиве у вакцине, онда је то довољно да од особе направи такво безвољно створење. И у овоме ће антропологија трансхуманизма већ делимично бити остварена.

И наравно овде је главно питање наш стереотип да ће печат антихриста бити нека врста нашег слободног избора, тј. прићи ће вам и рећи да ли прихватате печат антихриста или не? Са печатом на коме ће бити три шестице. - Ово је тачно, чин слободног избора ће дефинитивно бити, али све то није тако просто.

Узмимо, на пример, епизоду када човек изврши самоубиство и, на пример, баци се са крова куће. Да ли је могуће издвојити тренутак када његова личност донесе коначну и свесну одлуку? Па, наравно да постоји тренутак - када ступи са крова куће и скочи. Заправо, ако разговарате са специјалистима, лекарима, свештеницима, сазнаћете да је таква особа практично психички болесна, тј. није здрава. У здравом стању, човек не може завршити живот самоубиством. Тј. да би човек дошао до такве линије, он већ мора бити психички болестан. Зато што у нормалном стању човек  има заштитне механизме који јој то неће дозволити.

Дакле, чини ли самоубица одређени избор? Несумњиво чини, но да ли он то чини у неком одређеном тренутку. Не баш. Чини то можда много година живота када почне да иде на поводник зла. И шта се онда дешава? Долази до постепеног разлагања личности. И у једном тренутку, самоубица се више не може одупрети злом предлогу који му стално говори да оконча живот. Тако делује свака људска страст. Тј. у једном тренутку човек који се препушта страсти више није у стању да јој се одупре. Тј. постаје роб без воље, а то се дешава постепено. Кад се личност разгради, он губи вољу. И престаје да буде потпуно слободна особа. Тј. постоји граница греха, после које се човек више не може вратити натраг. Само Божија посебна интервенција може га вратити. Ово је добро познато онима који се баве зависницима од дрога, алкохоличарима, па чак и зависницима од интернета.

А коме се клања трансхуманизам? Трансхуманизам се – као правило - клања преображеном човеку, у коме се од лика и подобија Божијег ствара неки лик и подобије рачунара или звери. Наравно, избор ће бити да ли да ти ставе печат антихриста или не? Али чини ми се да ће до тог времена људи већ бити доведени у такво стање, депресивно-манијакално, психичког растројства, изгубљене воље, полуразрушене личности. Тада ће мало ко моћи да направи прави избор. Зато што ће се људи који су се упустили у обреде ове религије - вакцинацију, постепено разградити, уз помоћ препарата додатих у вакцине, једноставним потискивањем моралног и физичког.

Дакле, видимо да за трансхуманизам није обавезно да се човеку убризга течни чип, то апсолутно није потребно, јер је човак могуће променити уз помоћ вакцина...

Дакле, када нам старци говоре о предстојећим догађајима и упозоравају нас, пре свега, морамо имати на уму да овде постоји елемент откривења, а перспектива виђења стараца много је шира и дубља од наше перспективе. Зато оцењивати, чак и са становишта здраве логике, овде није увек исправно.

Наш јасан поглед на будућност посебно омета та најексплозивнија мешавина информационог коктела, која се сада прави на Интернету, јер, користећи многе упаде, намерно збуњујући тему, користећи контрадикторне информације, ствара информациони простор у коме је немогуће разабрати се чак ни у најједноставнијим питањима. Стога, за православне хришћане, послушање старцима, као што је био кроз читаву историју Цркве, остаје главни пут спасења.

А пут (сопственог) ума - расветљавање неких приоритета умствених - он, како је одувек био погрешан, и даље остаје пут у никуда, пут до неизбежне катастрофе човека.

Дакле, ако би на пример Апостол Павлу био понуђен печат антихриста, он би одмах направио јасан и једноставан избор против. Али пошто ће печат антихриста бити понуђен хришћанима последњих времена, који ће се постепено клањати религији трансхуманизма и који ће се постепено преправљати, они ће бити у стању тешке депресије, моралне депресије, психичког притиска, тј. у стању таквог полуразлагања личности, када је њихова воља парализована, можемо рећи да ће чин избора бити, али ће бити прилично услован. А они који су већ кренули путем саглашавања неће имати другог избора него да прихвате овај печат, јер по нашем схватању више – фактички - неће бити адекватни људи.

На жалост, ове теме разлагања личности нема у савременом богословљу...<<

Извор: "Борба за веру" / Информационный портал Святой Горы Афон

Да ли вам се допао овај прилог? „Борба за веру“ је непрофитни православни медијски ресурс који мисионари Истину Православља и нуди бесплатну информативну услугу, која постоји само захваљујући донацијама својих читалаца.

Хвала вам на подршци и од Бога вам изобиље Његових дарова!