 "Није нам познато да ли су српска средства информисања пренела, али бугарска јесу, да је врх Македонске цркве “припретио” најширој Православној јавности да ће, у случају да њихова молба буде одбијена ступити у унију са папском “црквом”! Свештеник Божидар Главев ...За почетак вратимо се мало у историју. МПЦ самостално објављује своју аутокефалност од Српске патријашије тачно пре 50 година - током 1967 г. Раскол је постао могућ захваљујући подршци македонском свештенству од стране југословенског комунистичког руководства које, у оно време, спроводи политику подршке малим народима у СФРЈ и борби против “српског великодржавног шовинизма”. Ј.Б.Тито покушава да од становништва Вардарске Македоније вештачки створи посебну нацију. Стварање независне Македонске цркве требело је да помогне процес изградње македноског идентитета.
Интересантна је чињеница да је стварање МПЦ-ОА одговарало интересима Ватикана, који је процес и финансијски помогао. Подршка “Свете столице“ МПЦ-ОА помогла је успостављању контроле Македонске цркве од стране католичке, и укључивању тог региона у њену сферу утицаја. Обзиром на канонску изолацију у којој се нова “црква” нашла, признање од стране Рима било је чинилац, који је МПЦ-ОА донео привидну легитимност (Прим. аутора: није нам познато да ли су српска средства информисања пренела, али бугарска јесу, да је врх Македноске цркве “припретио” најширој Православној јавности да ће, у случају да њихова молба буде одбијена ступити у унију са папском “црквом”!). Сви покушају Српске православне цркве (СПЦ) у предходном периоду да раскол превазиђе наилазе на отпор од стране македноских власти. Године 2002 у Нишу је између представника СПЦ и МПЦ-ОА потписан споразум, по коме Македонска црква добија аутономију у границама јурисдикције СПЦ. Али, под притиском македноских власти Македонски синод раскида споразум. Једини архијереј, који и даље подржава јединство у оквиру СПЦ је епископ Јован (Вранишковски). Касније, он је био од стране Архијерејског Сабора СПЦ постављен за егзарха Српске патријашије у Бившој југословенској републици Македонији (БЈРМ), а 2005. године стао је на чело аутономне Охридске архиепископије, која започиње да дејствује на територији БЈРМ паралелно са МПЦ-ОА. Македонска црква и тамошње власти у томе виде претњу независности државе и архиепископ Јован са свештенством, као и присталице канонске ОА, од тада трпе жестоке прогоне од стране правосудних органа. Данас се црквена ситуација у Македонији компликује, а што је последица чињенице да положај МПЦ-ОА силно зависи од државе. Руководство државе инсистира на аутокефалности МПЦ-ОА и одбацује могућност примене раније договореног аутономсног статуса у саставу СПЦ. Логика власти је иста као и она у Украјини, да “независна држава треба да има независну цркву“, а што треба да појача легитимитет такве државе. Цео текст може се прочитати на: http://borbazaveru.info/content/view/10353/30/ |
