header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Протојереј-ставрофор др Матеја Матејић: О јересима еп. Игњатија браничевског Штампај Е-пошта
субота, 07 новембар 2009

Неколико јеретичких изјава еп. браничевског Игњатија

        Далеке 1952. године, када сам већ био свештеник, уписао сам се на теолошки факултет Лутеранске цркве у Хамбургу. На предавања сам ишао обучен у мантију. На првом предавању курса тумачења Светог  писма сам научио да се Бог није својим гласом јавио приликом крштења Господа Исуса Христа него се то причинило самоме Исусу Христу.

Била је пауза између тог и идућег часа. Сви смо били у дворишту. Пришла ми је једна девојка и питала ме ко сам. Одговорио сам јој да сам српски православни свештеник. Повишеним гласом ми је рекла: “Па шта онда тражите овде? Одмах, молим Вас, бежите одавде док и Вашу веру нису убили!” Послушао сам је и одмах напустио и зграду и школу. Да сам  сада у Београду, морао бих отићи на Теолошки факултет и из свег гласа довикнути студентима теологије: Бежите одмах одавде док вам српски епископ није веру убио!”

Верујем да ће се наћи неки српски православни епископ, и позванији и ученији  и паметнији од мене, да уразуми ако не владику Игњатија, онда његове студенте. А ја ћу овде навести само неколико од многобројних неправославних и јеретичких изјава из његових предавања. Сви цитати су из његових предавања која су записана и на папиру и звучно на дискетама.

1. Човек може да уништи свет јер му је свет наметнут.

2. Човек има  проблем зато што његово биће није израз његове слободе, јер он жели (како владика зна шта човек и који човек жели, ММ) да сам себи даје биће и не слаже се са чињеницом да му је неко други дао биће.

3. Велика је трагедија што је Црква одавно престала да се бави проблемом смрти као опасности од небића. Црква је тај проблем решила на незнабожачки начин, прогласивши душу бесмртном.

4. Ако би Бог створио душу бесмртну, (значи Бог није створио душу бесмртну (ММ)), онда ми не бисмо више имали проблем спасења и смрти, јер бисмо сви постојали сами у себи   и сви бисмо били обожени. (“Кириловска ”философија” много далека од теологије, (ММ)

5. Сви чланови литургијске заједнице, без обзира колико су грешни у етичком смислу, у рају су  на основу онтолошких категорија.

6.  Хомосексуализам – природно! – није то пало с неба.

7. Учење које су исповедали сви свети оци у свим временима и на сваком месту (consensus patri) страшно је погубан по Цркву...

Ово су само неколико цитата узетих из једног тома (а има их три!). Мислим да је и оволико sapiens satis да се види како се теолошки и догматски  васпитавају наши будући свештеници и можда и владике. А наши епископи, који свакако знају јеретичка застрањења епископа Игњатија - ћуте!  Ћуте и док он у својој епархији освећује новоподигнуте цркве без иконостаса. Али, док Игњатије трује ум и душе својих студената, и руши правослaвље у својој  епархији  а нико му од епископа  ништа не чини, дотле неки епископи прогоне епикопа Артемија, који указује на јеретичко учење епископа Игњатија само зато  што се не хвата у коло новотараца.

   Српска православна Црква има много врло озбиљних проблема које треба да разматра на овогодишњем мајском заседању Архијереског сабора. Али и ово је један проблем који се не сме оставити нерешен. Јер ако Сабор, ако Црква не учини нешто да се спречи ширење јеретичког учења на Теолошком факултету и завођења новотарија у браничевској епархији, онда ћемо ми сви моћи да кажемо оно што је Јован Дучић рекао у песми Коб посвећеној Милану Ракићу: “ЦРКВА ЈЕ ВЕРУ МОЈУ УБИЛА”.

Последњи пут ажурирано ( уторак, 14 фебруар 2023 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 21 гостију на вези
БЕСПЛАТНЕ РЕКЛАМЕ И ОГЛАСИ ПРИЛОЖНИКА САЈТА

ОБЈАШЊЕЊЕ:
ОВДЕ:

 

 

ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.