Специјални изасланик папе монсињор Франциско Паловинети упутио је писмо крајем децембра 1969. митрополиту црногорско-приморском господину Данилу, чији је оригинал похрањен у архиви Митрополије, а у коме поред осталог, стоји: „Свима је јасно да садашњи народ (Црне Горе) нема више ништа заједничко са некадашњим народом оријентисаним великосрпском идеологијом…који ето, може се рећи потпуно изумире.

Нови народ са новим навикама и новим животом је народ будућности и нових прегнућа, па је Свети Отац Папа вољан да овај народ свесрдно помогне и да га поврати у праву Христову вјеру зашто је вољан и да уложи велика средства… Свети Отац Папа … вјерујући да ће у Вама наићи на сарадника у борби да се успостави У Црној Гори права Христова вјера, и тај народ поврати и осамостали као новорођенче Светог Оца Папе, он је вољан да све жртве поднесе и сва средства за то уложи па једва чека да се освети Дивни Храм у Титограду и успостави библиотека, доведу мисионари и отпочне помагање тог доброг народа у превођењу правој Христовој вјери. У томе Свети Отац Папа рачуна на Вашу сарадњу … уз загарантовану доскрецију“.

Предложио је затим изасланик папски да се са „храбрим људима Титограда“ састане у Загребу или Ђакову како предаја новчаних средстава и награда тим људима не би изазвала непријатности и „пакост“ људи. Нашао је за потребно монсињор Паловинети да обавести Митрополита о уделу „Светог Оца код одвајања македонске цркве“, о помоћи „храбрим људима у Скопљу“, о њиховом настојању да се у „догледно вријеме и тај народ преведе у праву Христову вјеру“.

Књига Opus Dei – Нови крсташки поход Ватикана од професорке Смиље Аврамов.