Важно је напоменути да је „Независимаја газета“ објавила наслов да је „Руска православна црква изгубила изборе на Кипру“. Не бисмо да се сложимо са објавом, јер је немогуће изгубити изборе када у принципу није предвиђена победа, као у истом казину: од 12 рупа, лопта погађа само две, које су за вас очигледно губитне. Стејт департмент је успео да ангажује или откупи цео највиши епископат Кипарске православне цркве.

У овом случају, били смо измерени и били смо веома лагани. „Текел – измерен си на ваги и нашао си се веома лак“ (Дан. 5:27). Али шта да се ради – ово није први пут у историји Цркве. Нико нам није обећавао тренутне победе. Као што знате, коначна Победа Цркве уследиће тек на Страшном суду. Како се каже: Бог види истину, али неће ускоро рећи.

Наравно, наше највише власти и дипломатија нису показивале довољну ревност и бригу за част и достојанство Руске Православне Цркве. Колико год то чудно изгледало, чинило би се да су прогонитељи Цркве, комунисти, више бринули о престижу него наши наводно верујућим православни функционери, штавише, највишег ранга. Или су уложили мало новца и труда, или су уложили у погрешне и на погрешно место, али резултат је очигледан.

Вреди говорити о кумулативном поразу – поразу не само Руске православне цркве, већ и руског Министарства спољних послова. И то морамо искрено да признамо како бисмо избегли овакве поразе у будућности. Забавно је то што је митрополит Исаија продао своју душу, извините, положио је да би постао Предстојатељ Кипарске православне цркве. И за то је био спреман да се сагне пред ЛГБТ, призна ПЦУ и, како каже позната песма: „Пљуни на понижење! Да! Спреман сам да се понизим!... Само да се мало приближим слатком циљу.”

Није добио ништа! Како се каже, ђаво плаћа крхотинама. Али то ништа не олакшава.

Није изненађујуће што је присталица ПЦУ постао предстојатељ Кипарске православне цркве. Митрополит Георгије је својевремено студирао у Енглеској. Он је одговарајућег англосаксонског васпитања, достојан духовни наследник Черчила и других лукавих енглеских дипломата.

Изражавам искрено саучешће свештенству и миру Кипарске православне цркве што су на своје вратове примили такво црквено руководство које ће продати Христа, продати истину као вотку у кафани. Како су говорили Свети Оци Цркве – да се хране истином и брину о било чему, али не о вери Христовој и не о спасењу повереног им народа.

Сада морамо да мислимо, пре свега, о себи и о Украјини. И бескорисно је примати на савест кипарски епископат! Међутим, морамо апеловати на остатке савести кипарског верујућег народа. Када су гласали сви православни грађани Кипра, већину је освојио митрополит лимасолски Атанасије, који се противио признању расколника ПЦУ.

И у том смислу кипарски верујући народ се показао мудријим одабравши митрополита Атанасија.

Није саслуживао са нечастивим „епископима“ ПЦУ. Остаје да се ради са њим, а што је најважније са широким масама верујућег кипарског народа и свештенства. Била је дубока грешка црквене и световне дипломатије што се усредсредила на врх, не апелујући на широке кругове верујућих народа Кипра, црквене интелигенције и обичних грађана.

Зашто то није урађено? Мистерија. Уштеђена енергија и новац. Али, како кажу: шкртица плаћа два пута. Наш задатак је да сведочимо о истини Божијој и исправности нашег става. Морамо да створимо платформе за дискусије, колико год нам је тешко, да сведочимо о истини руског света и да он не прети другим световима – ни грузијским ни грчким. Ми само желимо да будемо и останемо православни.

Неопходно је обратити се православцима целог света, а не овим корумпираним безвредним људима, који се неспоразумом још увек називају архиепископима и митрополитима. Упутио бих им речи Симеона Новог Богослова: „Патријарси, митрополити, епископи, ако нисте постали свети, боголики, боље је да напустите своје тронове. И да додамо и нешто своје: ако нисте задржали елементарно поштење и пристојност, боље је да напустите своје тронове!

Превод са руског: "Борба за веру"

Извор: "Руска народна линија"