Бивши шеф ФСБ о Украјини, Рокфелерима, Сорошу и распаду Југославије

Николај Патрушев, дугогодишњи секретар Савета безбедности Русије и бивши шеф ФСБ, у интервјуу који је дао почетком ове године за "Аргументи и Факти" говорио је о рату у Украјини, Рокфелерима и Ротшилдима, распарчавању Југославије...

Како оцењујете светску ситуацију на почетку ове године?

Светска ситуација је изузетно сложена и турбулентног карактера. Многе земље у различитим регионима истовремено пролазе кроз војно-политичку, економску, социјалну и духовну кризу. Надајмо се да ће ове године доћи до позитивних промена.

Једном сте изјавили да руководство западних земаља не чини ништа да поправи ситуацију, ни глобално а ни у својим земљама.

Западним политичарима недостаје моћ и капацитет да промене живот у својим државама на боље јер одавно нису независни актери. Сви имају везе са великим бизнисом, лобистима и фондацијама иза себе. Они то чак и не крију те чињенице. Имамо и свеже примере. Испоставило се да су десетине посланика у Европском парламенту биле под контролом агенција Џорџа Сороша, док је Европска комисија направила низ коруптивних шема вредних десетине милијарди евра за куповину вакцина по налогу једне од највец́их америчких фармацеутских компанија на свету. Очигледно је да је права моц́ на Западу у рукама кланова који контролишу ресурсе и мултинационалних корпорација“.

Да ли заиста говорите о Рокфелерима и Ротшилдима?

Заправо, постоји много више корпорација и кланова овог типа. На пример, укупни приходи 500 највећих светских компанија, према незваничним подацима, износили су скоро 38 трилиона долара у 2021. години. Корпорације са седиштем у САД чине већину мултинационалних компанија. Њихови приходи су износили око 16 билиона долара, са нето добити од 1,8 билиона долара.

Капитал бројних транснационалних компанија превазилази БДП већине светских економија, док фондови које су основали да би се додатно обогатили тврде да су наднационално оруђе за управљање човечанством. Иста та Сорошева фондација постала је готово главни светски центар за планирање и спровођење “обојених револуција”.

Да ли покушавате да кажете да чак ни власти САД не воде независну политику?

У суштини, америчка држава делује само као љуска за конгломерат огромних корпорација које владају земљом и покушавају да доминирају светом. За транснационалне корпорације чак су и председници САД само статисти који могу бити ућуткани као Трамп. Сва четири атентата на америчке председнике имају корпоративне отиске. Није случајно што све већи број Американаца изјављује да су републиканци и демократе само два актера у истој представи, која нема везе са демократијом. Власти САД, спојене са великим бизнисом, служе интересима мултинационалних корпорација, укључујући војно-индустријски комплекс.

Асертивна спољна политика Беле куће, необуздана агресивност НАТО-а, појава војног блока ’АУКУС’ и друге институције такође су последица корпоративног утицаја. Нацрт америчког буџета за 2023. служи као најбољи доказ планова Вашингтона да води нове ратове на рачун добробити сопствених грађана. Половина од укупног износа од 1,7 билиона долара планираних трошкова федералне владе издваја се за одбрану. За наставак непријатељстава у Украјини и продужавање сукоба планира се 45 милијарди долара издвајања.

Такво је стање ствари, упркос чињеници да саме САД и њихови послушници неповратно падају у дужничку рупу. Американци имају државни дуг већи од 31 билион долара. Дуг Енглеске од 2,4 билиона фунти постао је највећи од Другог светског рата и премашио 101% бруто домаћег производа земље. Јапан, са јавним дугом од скоро 10 трилиона долара, поставио је светски рекорд у односу дуга према БДП-у.

Ствар је, међутим, у томе што земље које себе сматрају господарима света неће да враћају ове дугове. Раније је Запад достигао просперитет и остваривао светску доминацију кроз колонијална освајања. Тако данас делују и мултинационалне компаније, које више воле да увећавају свој капитал извлачећи ресурсе из других земаља. При томе користе сопствени систем испирања мозга масама. Желе да светском становништву наметне идеју о неким правилима која су сами измислили и која нису у складу са међународним правом.

Да ли заиста верујете да транснационалне корпорације имају снажан утицај на локалне политичке и друштвено-економске процесе када послују широм света?

Тачно. С једне стране, уводе нове технологије кроз директна страна улагања и повећавају продуктивност. Међутим, становништво не може да искористи ове резултате, јер компаније заувек истискују домац́ег произвођача и тако постају монополисти. Највећи део профита им је у иностранству, лишавају земље могућности да увећају своје национално богатство. Национално законодавство је недовољно да се реши овај проблем. Садашња међународноправна регулатива која се односи на привредне активности ТНК је обликована у интересу самих корпорација и уз њихово директно учешће.

Садашњи међународноправни оквир за привредне активности ТНК је био обликоване у интересу самих корпорација и уз њихово директно учешће. У свету који се суштински мења, корпорације имају за циљ да одрже систем глобалне експлоатације. На њеном челу је елита бизнисмена који се не повезују ни са једном државом. Испод тога су такозване ‘развијене нације света’ као и 'златна милијарда'. А ту је и остатак човечанства, који се презриво назива 'трећи свет'."

По овој логици, Русија, по свему судећи, неће имати најзавидније место у овој хијерархији.

Нашој земљи нема места на Западу. Гомилу светских сила нервира Русија јер она ужива богате ресурсе, огромну територију, интелигентне и самопоуздане људе, који воле своју земљу, њену традицију и историју. Транснационалне корпорације су нервозне због погледа на свет и идеолошких разлика између Русије и земаља које су под контролом западног капитала. Корпорације су фокусиране на богаћење и развој потрошачког друштва. Русија се, с друге стране, залаже за разумну равнотежа између духовних и моралних вредности и друштвено-економског развоја.

У том контексту, западњаци настоје да ослабе нашу земљу, да је распарчају, да униште руски језик и руски свет. Они су одавно усавршили технологију поткопавања својих противника изнутра и распарчавања на мале државе. Ово је био њихов модус операнди раније, када је, на пример, Лондон до краја Првог светског рата разбио царства и основао десетине држава. Тако се то ради и данас. Упечатљив пример је Југославија која је имала независан глас у међународној арени а која је подељена на шест држава.

Крајем децембра обележена је 100. годишњица формирања СССР-а. Шта мислите какав је утицај његов распад 1991. године имао на политику САД и политику њених савезника?

То им је дало охрабрење. На територији бившег Совјетског Савеза појавило се 15 нових субјеката међународног права. Наравно, ниједан од њих не може да парира СССР-у по степену утицаја, изузев Руске Федерације, која будући да је у стању да задржи свој заслужени вишевековни међународни статус, стална је чланица Савета безбедности УН и игра кључну улогу у свету, бранећи своје националне интересе.

Стога, планови западњака су да наставе да цепају Русију, а евентуално да је једноставно избришу са светске политичке мапе. Данас и даље из свег гласа вичу да Русија не сме да остане јединствена, она мора да буде угурана у границе московске државе из 15. века. Идући ка том циљу неће презати ни од чега, укључујући и измишљање потпуно лажне историје наше земље, пребацујући на њу своју одговорност за угњетавање других народа, што је нешто што никада није урадила Русија.

Цела прича са Украјином покренута је у Вашингтону да би се разрадила технологија поделе и сукобљавања једног народа. Милионима људи је забрањено да говоре свој матерњи руски језик и приморани су да забораве своје порекло. Запад, да би задовољио своје амбиције, практично уништава украјински народ, тера активну генерацију да гине на бојном пољу и осиромашује остатак становништва.

Догађаји у Украјини нису сукоб Москве и Кијева, већ војна конфронтација НАТО-а, првенствено Сједињених Држава и Британије, са Русијом. У страху од директног контакта, инструктори НАТО-а доводе украјинске момке у сигурну смрт. Уз помоћ специјалне војне операције, Русија ослобађа своје регионе од окупације и мора да стави тачку на крвави експеримент Запада да истреби братски украјински народ.

Али свет, напротив, оптужује Русију за заузимање територије Украјине, и за нападе на њену инфраструктуру...

Ми нисмо у рату са Украјином јер, по дефиницији, не можемо да мрзимо обичне Украјинце. Украјинске традиције су блиске народу Русије, као што је наслеђе руског народа неодвојиво од украјинске културе. Напоменимо да је украјински језик очуван као један од државних језика на Криму. Украјински културни центри и украјински ансамбли настављају да наступају у многим градовима. И што пре грађани Украјине схвате да се Запад бори против Русије користећи Украјинце, више живота ће бити спасено.

Многи су то одавно схватили, али се плаше да проговоре из страха од одмазде. У плановима Запада није да спасе нечији живот на рачун сопственог богаћења и других амбиција. У међувремену, Американци, Британци и други Европљани често стварају илузију да штите цивилизацију од варварства.

Да ли алудирате на догађаје у Авганистану, где су САД прогласиле борбу против тероризма, а затим се прилично срамотно повукле?

Не само у Авганистану, већ и у другим регионима. Они су сами стварали терористичке организације, попут Ал Каиде, Покрета Талибана или ИСИС, да би остварили своје циљеве, а онда су се сами борили против њих. Са једне стране, представа елиминисања терористичких вођа попут Осаме бин Ладена, са друге стране стотину њих обучавало је и наоружавало стотине нових. Присуство САД у Авганистану се није показало као борба против тероризма, већ напротив, стварање вишемилионских корупцијских шема и вишеструко повећање производње дроге.

Изненадно повлачење Американаца из тога како се испоставило, има много везе са њиховим фокусирањем на Украјину, где је, према њиховим оценама, припрема кијевског марионетског режима за офанзивне антируске акције увелико у току. Узгред, то је потврдио и амерички државни секретар Ентони Блинкен, који је изјавио да Вашингтон не би могао да издвоји толико новца Украјини, да америчка војска није напустила Авганистан. Штавише, део опреме је повучен из Авганистана и транспортован у Европу, углавном у Пољску, омогућавајући Европљанима да милитаризују режим у Кијеву.

Тог 24. фебруара прошле године Русија је као циљеве специјалне војне операције означила управо “демилитаризацију“ и “денацификацију“ Украјине. Да ли сте још увек уверени да ће ови циљеви бити постигнути?

Неонацистички злочинци, који последњих година дивљају у Украјини, неизбежно ће се суочити са казном. Међутим, могуће је да ће они најодвратнији бити спашени од стране својих господара како би били распоређени у другим земљама, укључујући и оркестрирање пуча и испуњавање субверзивних задатака. Таква шема је усавршена током пораза нацистичке Немачке. После 1945. године, Американци, Британци и западнонемачке власти под њиховом контролом су известиле о денацизацији немачке окупационе зоне под њиховом одговорношћу.

У међувремену, нацисти спасени од казне су били користи се за стварање америчке и британске обавештајне мреже, а били су корисни и за тајне операције против држава чланица социјалистичког логора. ЦИА, која се до 1948. звала Канцеларија за стратешке службе САД, активно је користила бивше раднике Абвера и Хитлерове Управе империјалне безбедности Рајха за стварање нових немачких тајних служби. Током послератних година, Американци су активно укључили нацистичке злочинце у развој новог оружја, укључујући оружје за масовно уништење и средства за њихову испоруку.

Исто важи и за употребу јапанских ратних злочинаца од стране Американаца, који су се бавили развојем и употреба хемијског и бактериолошког оружја.

Извор: "Ало"