Прича за примјер како се у Спичу његују исконске вриједности

Откако су започели са службама у Сутомору, православни и католички свештеници, Марјан Петковски и др дон Дејан Турза, редовно се састају ради дружења, уз кафу. Ипак, данас је повод био свечанијег карактера. Како данас православци славе Светог Василија, а католици Светог Леополда Мандића, одлучили су да један другог, осим кафом, часте и поклонима.

Тако је дон Дејан од оца Марјана на поклон добио освештане вунене чарапе код моштију Светог Василија, велику бројаницу „Богородичине сузе“, неколико вјерских наслова, као и бројаницу, икону и ланчић са крстом. Са друге стране, дон Дејан Турза је млађег колегу даривао фигурицом и животописом св. Леополда, молитвеником, магнетима, као и десетицом крунице.

Тема за разговор увијек имају, иако је међу wима више од 15 година разлике. Како обојица истичу, то им није никаква препрека, већ предност, јер један од другога уче.

„За мене године не представqају проблем, углавном се кроз парохију, а и ван wе, дружим са старијима од себе и сматрам да имам доста искуства“, објаснио је Петковски.

Турза истиче да у бенедиктинском реду постоји правило да се старија браћа уче побожности и ревности Богу од млађих, те тако и он учи од свог колеге.

„Не представqа ми проблем што је он млађи, већ задовољство. Обично кад је човјек млађи, пун је ентузијазма, дакле, ја од њега могу учити, нарочито када је у питању његов непосредни приступ према qудима“, навео је Турза.

Откако су кренули топлији дани, дружења су, кажу, интензивирали.

„На иницијативу мог млађег колеге, чешће се виђамо, уз море. Драго ми је да ме је ’извукао’ из куће и када видим какав је wегов приступ qудима и како га воле, још ми је драже што смо колеге. Причамо о свакодневним стварима. Упознајемо боqе један другога и традицију која се овдје wегује“, истакао је Турза.

„С обзиром да дијелимо исти посао у овом значајном мјесту, без имало скромности, познатом по мултиетничком и вјерском складу, разговарамо о нашем послу, разним анегдотама из парохије или жупе и догађајима из наше цркве уопште“, искрено је казао Петковски.

Спич је увијек служио као примјер слоге православаца и римокатолика, чему свједоче и чак три двоолтарске цркве – Света Петка, Света Текла и црква посвећена Светом Року, која се налази изнад тунела, на магистралном путу Сутоморе – Петровац.

„По предаwу, црква никад није завршена, направqена је у доба куге, средином XIV вијека заједничким снагама мјештана католика и православаца за једну ноћ. Римокатолици су је посветили светом Року, док су је православци посветили св. Убрусу Господњем“, истакао је Петковски.

„Како сам читао, у Београду постоје списи о сарадwи католичке и православне цркве у бившој Југославији, и како се наводи, она је била најистакнутија баш овдје у Сутомору. Споменуо бих и то да су током пандемије коронавируса, католици и православци заједно донирали средства за кип св. Рока који се налази у дворишту цркве св. Марије. Једном приликом, када сам хтио да оснујем католичке извиђаче, старјешина Извиђачког реда ’24. новембар’, Тањо Масоничић ми је казао да за тим нема потребе и позвао да будем дио извиђача, казавши да се у Бару qуди не дијеле по вјери, већ на добре и лоше. Због тога ми је још драже што служим у овом мјесту и што сам се добро уклопио, а мјештани ме срдачно прихватили“, казао је дон Дејан.

У wиховом друштву било је и више него пријатно, а задовоqство што их виде заједно, могло се видјети и на лицима пролазника, који су обојицу са поштоваwем поздравqали. Како истичу, ријетко кад се лате новчаника да плате пиће, јер то учине други за wих, из поштоваwа и захвалности што wегују традицију, промовишу мултиетичност и вјерски склад.

На сличан начин некада су се на старобарској пијаци дружили тадашwи барски вјерски великодостојници – муфтија Карађузовић, надбискуп Добречић и поп Павле Радуновић, који су сваког петка заједно пили кафу.

 Дарија Јелић, "Баринфо.ме"