Јеромонах отац Данило, игуман манастира Дубрава на Златибору, у коме је једна од две цркве, посвећена светом Василију Острошком, говори за Геополитику. Отац Данило благ је, скроман и лековит. Озари вас! Помислила сам како сви „старци – духовни боготражитељи“ помало личе. Отац Данило личи на старца Тадеја (иако каже да га није срео), личи на оца Петра Денковачког, и на оца Јулијана из Студенице и оца Саву Вазнесењског и монаха Јакова Туманског... Сви они личе једни на друге по умности, благости, енергији љубави, добронамерности, очинској брижности којом зраче... И по плавим очима светог Деспота Стефана.

Манастир Дубрава се налази на јужним обронцима планине Златибор, 30 километара од туристичког центра, пет километара узводно од манастирског комплекса Увац. Налази се на једном од меандара реке Увац, на узвишењу које је са три стране окружено кањоном реке и са кога се пружа предиван поглед на нетакнуту природу и сами ток реке. Овако географски положај манастира Дубрава описује Туристичка организација Златибор.

Јеромонах отац Данило, настојатељ манастира Дубрава каже: „Наше је само оно што смо другом дали.“

ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ – РАДОСТ ДОНЕСЕ и онима у гробовима живот дарова.

„САД НАС ВИШЕ НИЈЕ СТРАВА НИ ОД СМРТИ НИ МУЧЕЊА НАШИ СНОВИ САД СУ ЈАВА ОД ХРИСТОВА ВАСКРСЕЊА“ – писао је наш Златоусти Владика Николај о светлом празнику Христовог васкрсења и подсећао : „Гле, свет оде за Христом!

Свет тражи Љубав, Истину и прави Пут и то све налази једино у Васкрслом Исусу – Сину Божијем, Господу нашем“.

У разговору са оцем Данилом из манастира Дубрава на Златибору осетили смо ту хришћанску несебичну љубав о којој је писао Владика Николај, љубав хришћанску несебичну и охрабрење. Нахранили смо душу слушајући његову беседу. Отац Данило игуман манастира Дубрава благ је, скроман и лековит. Скенира вас погледом, мало говори (мало говори као и сваки светогорски подвижник), али оним речима које каже гађа равно у срце и распрши све ваше дилеме, нахрани вашу душу! Озари вас!

Помислила сам како сви „старци – духовни боготражитељи“ помало личе. Отац Данило личи на старца Тадеја (иако каже да га није срео), личи на оца Петра Денковачког, и на оца Јулијана из Студенице и оца Саву Вазнесењског и монаха Јакова Туманског...

Сви они личе једни на друге по умности, благости, енергији љубави, добронамерности, очинској брижности којом зраче... И по плавим очима светог Деспота Стефана.

Некако вам одмах постане драг, и близак срцу тај седи старац са очима голубије плавим („са очима изван сваког зла“) са очима плавим као облаци који су јездили изнад манастира Дубрава.

Оче Данило како човек данас у времену „ишчашеном“, отуђеном, обезбоженом, да сачува Душу, своју и својих ближњих?

- Морамо добро упознати себе, и сазнати ко смо и шта смо, шта нас покреће и води у животу! Ком Богу служимо!

Ако превагне материјално, којем данас много стреме – онда смо на губитку, искушења су велика, а Господ није рекао да ћемо лако стићи у Царство Небеско.

Оставио нам је пост, молитву, Јеванђеље...Рекао је: „Не бој се, само веруј...“

До вере нас води молитва, пост, љубав ка ближњем.

Људи су се данас удаљили од Бога-Оца нашег, од себе самих, од других људи. (А наше је само оно што смо дали!)

Људи губе време на испразне ствари. Не знају или не желе да знају, „да смо дошли на овај свет без ичега и да ћемо отићи пред Господа исто тако“, понећемо само добра дела и склопљене руке...

Морамо опростити својим ближњима... А опростити значи не вређати се, отпустити од себе човека с миром и опростити му све лоше! Молити се за њега издалека без задршке и „каменог срца“.

Господ неће бити милостив према нама, ако ми са другима нисмо милостиви! Он не опрашта – наше грехе, уколико ми не опраштамо ближњима, онима који су нас увредили.

Манастир Дубрава

ЛЕК ЗА ДУШУ: МОЛИТВА ПОКАЈАЊЕ ПОСТ

Душа човека разболи се од унинија, осуђивања других, зависти, злопамћења, самосажаљења... Дакле, будите у миру са свим људима! Ако кроз покајање, молитву и мир са собом и са свима око себе дођемо у познање Христове истине и приљубимо своје душе цркви Његовој спасићемо се – каже отац Данило Плашић.

Историјат манастира

Историјски извори говоре да је манастир Дубрава најпре припадао манастиру Прибојска Бања, да је подигнут у 13. веку и да је разрушен од стране Турака 1853. године. Светогорски јеромонах отац Данило Плашић три године сневао је затрпани манастир и његове фреске.

Покојни патријарх Герман (у једном од тих ноћних сновиђења) благословио га је и поверио му послушање – свети задатак да пронађе и обнови ову светињу.

У јулу 2001. године отац Данило долази у манастир Увац и открива ископине манастира и започиње његову обнову уз помоћ мештана Златибора и Завода за заштиту споменика из Краљева.

Митар Ђуровић из Горње Јабланице пронашао је копајући у скривници 260 млетачких дуката из 16. века. Од тих средстава обновљена је стара једнобродна црква посвећена светом великомученику Пантелејмону, а поред ње подигнута већа црква посвећена светом Василију Острошком . Новац за изградњу овог храма приложила је највећим делом породица Горана Стојановића из Добоја који је тада живео у Америци. Због тог доброчинства добили су од Господа на дар, после 12 година брака, сина и кћер. И породица Добривоја Кнежевића помагала је у изградњи.

Али највећи покретач био је отац пун вере, полета и елана.

Три хладне зиме без струје, воде и огрева у брвнари „подизао је храм“.

„Није ми било тешко“, каже отац Данило, „Бог ми је помагао кроз друге људе, стално крепио и снажио.“

О НЕДЕЉИ ВАСКРСУ И ПОБЕДИ

Са оцем Данилом разговарали смо прве недеље марта, на средини Васкршњег поста.

Отац Данило каже: „Свака недеља је мали Васкрс. У недељу је Господ васкрсао, и победио смрт најгрешнијег и последњег непријатеља. Недеља је дан сећања на победу вере наше!

Господу који је победио смрт, лако је било да победи сав остали свет. Отуда је Он храбрио своје ученике: „Не бојте се, јер Ја победих свет“ (Јов. 16,30).

Вера је наша победа. Вера је наша ова победа Господа који победи грех и смрт.

Вера је наша – ова победа Христова, којом Црква Божија победи све непријатеље унутрашње и спољашње...Шта Вас може више охрабрити, оснажити и утешити од ове победоносне вере?

Шта Вас може устрашити, раслабити, ако само држите у срцу – ову непобедиву веру?

Ништа под сводом небеским, ништа на кори ни под кором земљином.

Ништа нека Вас не устраши, чак ни оно што се сада догађа у православној Русији – нека Вас не поколеба!

Оно што људи гледају као пораз, Бог гледа као победу, а оно што је за очи људске победа, за Бога је предвечерје пораза.

Промисао Божија јача је од људи, а милост Божија мудрија од људи.

Напустили смо Златибор испраћени пахуљама које су се изненада после сунчаног јутра појавиле на прелепом небу као Божији благослов.

У оквиру комплекса манастира Дубрава налази се извор свете Петке. Извор је смештен испод црквице Светог Пантелејмона у доњем делу манастира и са њега пуца предиван и лековит поглед на кањон реке Увац. Вода извора је лековита, рекли су нам, не само за очи, већ и за разне друге болести. Пошто се умије овом водом, сваки ходочасник који дође у манастир просто "прогледа". Рекли су нам да је Света Петка виђена "како заједно са Богородицом походи овај прелепи манастир". 

Дођите и уверите се и сами у неописиву чаролију манастира Дубрава.

Весна Павловић, „Геополитика“