Ако родитељи желе да имају добру, мудру и здраву децу треба да најпре буду сами добри, побожни, послушни Цркви и пуни страха Божијег. Јер деца су у ствари „копије“ својих родитеља. Што у кући виде и чују од својих родитеља, то чине. Васпитање деце почиње управо од дана ступања у брак родитеља, то јест од трена зачећа.

Након рођења деце родитељи су дужни да се више од свега баве васпитањем и добрим одрастањем деце. Најпре да траже својој деци побожне кумове. Затим да редовно одводе своју децу у цркву, да их причешћују Светим Тајнама свакога месеца, да их одмалена уче молитвама и оним што је добро, да их не саблажњавају својим речима и делима, јер је саблазан коју чине родитељи својој деци тежак грех пред Богом, са ужасним последицама у животу деце. Највише деце постаје зло у животу због грехова на које је навикло из детињства од родитеља.

Такође деца треба да буду подучена од родитеља и кумова, а особито од (парохијског) свештеника страху Божијем, правој вери, човечности, милости, смирењу, послушању и познавању Светога Писма. Од малена треба да буду привикнута посту, редовној молитви, исповести, самилости према оскуднима и поштовању према свим људима. Молитва, читање добрих књига, послушање и поштовање према родитељима, страх Божији и лични пример који дају отац и мајка најсигурнији су путеви и средства хришћанског васпитања деце.

Које су, по Светом Писму, главне дужности родитеља према деци?

Прва дужност родитеља према деци јесте да их воле (Тит. 2, 4). деца треба да буду рођена из љубави и из жеље оба супружника, а не из уживања, из греха или случајно. Друга дужност родитеља према деци јесте да их уче божанском закону (Поновљени закони 4, 9-10; 6, 7; 20, 25; Пс. 77, 5-7, Приче 22, 6, Еф. 6, 4 итд.).

Родитељи имају дужност да уче децу правој вери и страху Божијем (Пост. 18, 19; Пс. 33, 11; Приче 1, 7). Имају дужност да из светих књига причају деци најчудеснија дела Божија (Излазак 13, 14-15; Исус Навин 4, 6; Пс. 43, 1).

Родитељи имају још и дужност да уче децу послушању и покоравању (Приче 4, 3-4, 1. Тим. 3, 49, имају дужност да их благосиљају (Пост. 48, 15-16, Јев. 11, 20), да пазе и штите своју децу (Пс. 102, 11-13), да их упућују и теше (1. Сол. 2, 11), да их добро руководе (1. Тим. 3, 4 и 12), да укоравају децу (1. Књига о царевима 2, 23-24), да их по потреби исправљају и кажњавају (Приче 13, 22; Мт. 7, 9-21; Лк. 11, 11-13; 2. Кор. 12, 14; 1. Тим. 5, 8).

Родитељи имају дужност да се моле за своју децу, за њихову мудрост, за њихово духовно узратстање и за њихово спасење (Пост. 17, 18; 4. Књига о царевима 29, 19). Имају дужност да им помажу током искушења (Јов. 1, 5) и у случају болести (2. Књига о царевима 12, 16), да буду добар пример својој деци (4. Књига о царевима 14, 13; 15, 3) и да уче од младости децу (Приче 22, 6) свим добрим делима и хришћанској љубави, по Светом Јеванђељу. Затим да их повере добрим духовницима.

Које су, по учењу Светога Писма, дужности деце према родитељима?

Главне дужности деце јесу: да чувају закон Божији (Поновљени закони 30, 2; Приче 28, 7), да се боје Бога (Поновљени закони 31, 12-13; Пс. 33, 11), да се боје родитеља и да их поштују (Излазак 20, 12; Левитска 19, 3; Поновљени закони 5, 16; Мт. 15, 4; 19, 19; Мк. 7, 10; 10, 19; Лк. 18, 20; Еф. 6, 2 итд.), да се покоравају родитељима (Приче 1, 8; 3, 4; 4, 1; 20, 21; 5, 1-2; 6, 20-21 итд.), да негују своје родитеље (Пост. 45, 9-12; 47, 11-13; 1. Књига о царевима 22, 3-4; 1. Тим. 5, 4 итд.), да частвују старе (Левитска 19, 32; Приче 23, 22; 1. Пт. 5, 5). Послушна деца веселе родитељско срце (Приче, 10, 1-15 и 20; 23, 15 и 24-25; 27, 11 итд.), послушна деца ће бити благословена (Излазак 20,12; Поновљени закони 5, 16; Јеремија 35, 18-19; Приче 3, 1-4; Еф. 6, 1-2 итд.).

Лоша деца, напротив, не слушају своје родитеље (Рим. 1, 30, 2; 2. Тим. 3, 2), потцењују своје родитеље (Приче, 15, 5 и 20; Језекиљ 2, 27), псују своје родитеље (приче 30, 11) кажњава их Бог због греха према родитељима (Приче 19, 13), проузрокују жалост својим родитељима (Приче 10, 1; 17, 21-25), пљачкају оца, прогоне мајку (Приче 19, 26) не поштују старе (Исаија 3, 5). Свето Писмо говори о претњама, анатемама и казнама које Бог даје деци која потцењују своје родитеље (Поновљени закони 27, 16; Језекиљ 22, 7, 15).

Исте казне долазе и на децу која се не покоравају родитељима (Поновљени закони 21, 18-21), на децу која се ругају својим родитељима (Приче 30, 17), на децу која проклињу родитеље (излазак 21, 17; Левитска 20,9; Приче 20, 20; Мт. 15, 4; Мк. 7, 10), на децу која бију своје родитеље (Излазак 21, 15), на децу која исмевају и потцењују старе (4. Књига о царевима 2, 23-24) и на децу која су пијанице и љубитељи уживања (Поновљени закони 21, 20-21).

О свему овоме опширно се говори у већ наведеном Црквеном правилу  архимандрита Никодима Сакеларија.

 „Велики је Бог“, Старац Клеопа - животопис, разговори, поуке, беседе. Издање: „Образ светачки“, Београд, 1999.