Пре неколико дана добио сам писмо од једног Србина из Калифорније кога сам видео само једном. Било је то када сам држао предавање у Мораги близу Сан Франциска. На крају предавања пришао ми је, представио се и рекао ми да је волео моје предавање. Додао је да воли и моје чланке објављене у Србобрану и другим српским новинама. У писму ми се обраћа са једном молбом и на крају напомиње да уколико желим да и други прочитају то писмо он ми даје дозволу да га објавим. Мало сам размислио, а онда одлучио да писмо објавим. Овде наводим текст његове молбе без икакве измене: 

+ + +

„Поштовани и драги оче прото, решио сам да Вам пишем, а не знам да ли се сећате ко сам ја. Ја сам Видоје, онај што Вам је пришао после предавња у Мораги и рекао Вам да је волео Ваше предавање. Да сте ближе ја бих дошао да са Вама лично разговарам, али много сте далеко па сам решио да Вам пишем. Мислио сам и да вам телефонирам, али оно што желим да Вам кажем је доста дугачко и како се каже приватно, па сам решио да Вам пишем. 

         Пишем Вам да Вас замолим да ми помогнете да моју покојну Милеву произведемо ако не у светитељку, онда у преподобну. Заслужила је! Била је побожна, постила је среду и петак и све посне дане. То раде и друге побожне жене, па само то не би било довољно да се прогласи за светицу. Али има она и другу велику заслугу. Мученица је била, оче прото! Годинама сам је, од другог дана по венчању па до њене смрти тукаo, а она ме није оставила. Умрла је доста давно и ја нисам мислио да се она може уврстити у свете или преподобне. Е, али онда сам био на скупу када су враћене мошти нашега драгог и заслужног архимадрита Себастијана. У нашим новинама сам читао како наш поп каже новинарки да код нас народ проглашава светитеље и преподобне а Црква их само уписује у календар. Не знам да ли ја наш поп мислио код нас Срба, или код нас у Џексону. А чуо сам и владику аустралијског Иринеја како се обраћа моштима архимандрита Себастијана и каже Добро дошао свети и преподобни! Из новина сам видео да су архимандрита Себастијана прогласили за светитеља наш попа и његов ђакон, а владика изАустралије му је додао и титулу преподобни. Наш попа и његов ђакон нису народ, него само њих двојица, али делују као народ. Нисам знао да се то може, а ето, може се и те како. Може се много штошта! Може по игњатијевском православљу да цркве буду без иконостаса, као да су протестантске, да је све слободно па и хомосексуалност. А студенте учи да душа није бесмртна а не каже коме ће онда Бог судити на страшном суду и шта ће нам цркве и попови и епископи ако душа није бесмртна. Тако учи српски бискуп, а остале владике ћуте. Нисам ни мало противан да заслужни архимандрит буде и свети и преподобни, али да га у светог и преподобног произведу надлежни. После сам читао Ваш чланак у коме питате надлежне и одгворне да Вам кажу да ли је ово исправно. Нисам видео одговор и не знам да ли су Вам одговорили. Онда сам о свему томе размишљао и закључио да ако наш попа и његов ђакон могу да проглашавају ко је свети и ко је преподобни, онда Ви који нисте само јереј него и протојереј и то са крстом и ја можемо да моју Милеву да унапредимо за преподобну.

Рече ми један мој пријатељ чијије брат погинуо у рату да ће и он свога брата прогласити за свеца. И ко зна коме ће још пасти на ум да своје рођаке прогласе за свеце. Ако је тачно то што је наш парох изјавио да код нас народ проглашава светитеље, онда то може свако да чини. Да кажем одмах да ја не рачунам да ме моја деца произведу у свеца или прподобног. Знају они да сам им имајку душмански тукао и да сам грешан. Аки Милева је заслужила и ја Вас молим да ми помогнете да је убацимо макар у преподобне ако не може у свете, 

Очекујем са нестрпљењем Ваш одговор. Желим Вам свако добро и поздрвљам Вас,

Ваш грешни Видоје“