Да ли је све у реду?

Неколико наших епископa који се понашају као да je њихов ауторитет изнад ауторитета Цркве уверавају нас да је у нашој Цркви све у најбољем реду. Један епископ у Сједињеним америчким државама, који је један од самовољних, је имао састанак са верницима у једној парохији који су забринути због његове самовоље и самовоље неколико епископа и неких њихових подређених. Он је те парохијане уверавао и писмено и усмено да је у нашој Цркви све у најбољем реду, да су сви архијереји сложни између себе и  да они који кажу да  није тако су они који уносе неред у Цркву. А да ли је тако?

Познато је да једна групица епископа и њихових подређених служе свету литургију онако како се није служила вековима, коју не служи тако већина српских архијереја, и како Сабор архијереја  није одобри да се служи.  Да ли у том погледу постоји слога?  Архијереји за које не важе типик и правила свете Српске Православне Цркве се због свој надмености  понашају као да су сви архијереји пре њих  од светога Саве па до данас били незналице.

По правилима архијереји имају власт у Цркви, односно у својој епархији, а не изван и изнад Цркве, нити у епархијима које им не припадају. А знамо да постоји макар један епископ који нема своју епархију, а када је у туђим епархијама или у манастирима он служи онако како он хоће. И када га надлежни у манастирима опомену и моле да не служи онако како Архијерејски Сабор није одобрио, он се не обазире на њихове молбе већ се издире на њих и ради онако како он хоће. Где је ту слога, где ред, где поштовање надлежних? Да ли се његова архијерејска власт протеже и на туђе епархије и на целу Цркву? Да  он случајно нема положај и власт папе?

 Група српских архијереја за које не важе ни српски типик нити одлуке Архијерејског Сабора, већ имају свој лични типик, своја лична правила или типик и правила  неких других православних Цркава, не причешћују вернике са делом агнеца на којима су слова НИ и КА, већ са честицама извађеним за Богородицу, девет чинова, за живе и за преминуле. Пошто тако не поступају сви архијереји, где је онда та слога о којој самовољни говоре?

Код неколицине архијереја и њихових  подређених свештеника  у пракси је такозвано често причешћивање, али са мало припреме или без икакве припреме. У другим епархијама где епископи нису самовољни, ни погрчени, од народа се тражи да се за свето причешће припреме онако како се то вековима чинило.  Народ је збуњен. Пита се да ли смо једна црква или онолико цркава колико имамо епископа. Њихова недоумица се појачава тиме што им или неки сами епископи кажу  или им њихови подређени говоре да је епископ Црква.

Један од самовољних епископа који је и професор на теолошком факултету учи своје студенте, будуће свештенике и можда епископе да душа није бесмртна и да је хомосексуалност нешто природно јер не пада са неба. Тај исти епископ у својој епархији освећује новоподигнуте храмове у којима нема иконостаса као да су протестантски, што показује слика коју објављујемо уз овај чланак.  Да ли таква црква у којој су уклоњене иконе и иконостас постоји и у иједној другој српској православној епархији или у иједној другој помесној православној Цркви? Да ли је његова епархија део Српске Православне Цркве или је његова лична прћија? Да ли је на фотографији која се објављује уз овај допис приказано освећење  или обесвећење иконостаса?

Сл 1: Епископ браничевски Игњатије освећује храм у Стубици, 19. октобар 2008. г.

Од свих других епископа он се нашао да пише катихизис за децу чија садржина је душегубна. И не видесмо нигде осуду његових јеретичких речи и дела. А обзиром да, бар засад, нема цркава без иконостаса и у другим епархијама Српске Православне Цркве, где је ту слога? С друге стране, пошто нема ни осуде од стране других архијереја, да ли то значи да су они сложни са јеретичким поступцима тога архијереја? Тешко и нама и  њима ако су  сложни са јеретичким и одступничким поступцима тога архијереја и осталих који се не држе вековне праксе Српске Православне Светосавске Цркве.

Како сада стоје ствари у нашој Цркви, верници су и збуњени,  и забринути, и уплашени, и обесхрабрени јер им је сувише јасно да у нашој Цркви није све у реду.