Сваки православни теолог се припрема да буде пастир Христовог стада, а за пастира је речено у јеванђељу: „Пастир добри душу своју полаже за овце; а најамник, који није пастир, коме овце нису своје, види вука где иде, и оставља овце, и бежи: и вук разграби овце и распуди их; а најамник бежи, јер је најамник и не мари за овце“ (Јн.10:11-13).

  Према овом јеванђељском опису ми видимо данас много демонских теолога у Цркви, јер они само заобилазе и околише око крста пастира и само проповедају демонску теологију.

Јер теолог, уместо да се припрема да као „пастир добри душу своју полаже за овце“, он се припрема да држи позоришне представе и политичке трибине. И пошто се он не припрема да као „пастир добри душу своју полаже за овце“, њему Бог и не даје праву теологију, него га препушта ђаволу и да проповеда демонску теологију. И уместо да држи јеванђељску заповест, која каже: „Не брините се душом вашом, шта ћете јести, или шта ћете пити; ни телом вашим, у шта ћете се обући, јер нико не може двојици господара служити... не можете Богу служити и мамони“ (Мт.6:24-25). Уместо тога теолог се брине да има редовне приходе и да се богати на земљи. Раније није било ценовника за требе у Цркви, него је било колико ко има и колико ко да, а данас се брину као Јуде издајници. И данашњи пастири проповедају демонску теологију без крста, јер одбацају крст пастира-теолога, који захтева да „пастир добри душу своју полаже за овце“.

Какав је данашњи теолог? Код њега споља се показује света теологија, а унутра је демонска теологија. Он годинама учи и све зна о вери и Цркви, само не зна свој крст, и пошто не носи свој крст, он не може ни да проповеда теологију са крстом и не може да учи друге да носе свој крст, пошто он сам не зна и не носи свој крст.

Историја Цркве нас да „пастир добри душу своју полаже за овце... а најамник бежи, јер је најамник и не мари за овце“. Нема потребе да набрајамо много примера, него само да узмемо пример најбољег српског пастира у прошлом веку. Због чега је свети владика Николај после Другог светског рата морао да бежи из Енглеске у Америку? Зато што је у Енглеској на неком скупу рекао: „Черчил је гробар српског народа.“ И одмах после тог говора, њему је наређено да у року од 24 часа да напусти Енглеску, и он је морао да бежи у Америку. Тако сам чуо у Хиландару и то знају сви Срби из иностранства – љотићевци и равногорци. Јер сваки пастир добри назива људе и догађаје правим именом и не држи политичке говоре као данашњи демонски теолози. Није свети владика Николај мрзео ни осуђивао Черчила, него је позивао на покајање и чинио све на спасење Цркве и народа. Исто тако и свети Јован Крститељ није мрзео и осуђивао цара Ирода, него је позивао на покајање и спасење. Исто тако и свети Златоуст није мрзео и осуђивао царицу Евдоксију, него је позивао на покајање и спасење

Тачно је рекао преп. Максим Исповедник, да теологија без крста јесте демонска теологија. А то је данашња теологија и данас је много демонских теолога, толико много да не можеш да их пребројиш, а праве пастире можеш да пребројиш на прсте једне руке.