Прекјуче смо издали саопштење под насловом „Мало са саборске представе... (да не кажемо циркуса)“ (овде:) У том саопштењу смо – између осталог – изнели наше сазнање да је у чин митрополита узведено 15 епископа. После читања данашњег саопштења са завршеног Сабора, видимо да смо – по ко зна који пут – пореметили екуменистичко-новотарске марифетлуке.

Елем, увођење митрополитанског система у СПЦ, чији је циљ цепање и разградња наше Аутокефалне Цркве, новотарци су планирали још пре двадесетак година. Можда би то већ и остварили, да наш сајт није – још 2010. године - ексклузивно објавио тајне материјале са заседања Комисије за промену Устава СПЦ (српски новотарци и екуменисти су тада били у шоку одакле нама то). Православна стручна и шира јавност је реаговала, и они су прикочили.

http://borbazaveru.info/content/view/2691/30/

http://borbazaveru.info/content/view/6687/30/

http://borbazaveru.info/content/view/6688/30/

http://borbazaveru.info/content/view/6689/30/

Зашто смо у уводу написали да смо им пореметили планове? Па зато што они своје мрачне работе покушавају да сакрију..

У данашњем саопштењу „саборског циркуса“, у само једној реченици (али у увијеној форми), потврђује се да се сабор бавио стварањем нових митрополија:

„Сабор се бавио и темом организације наше помесне Цркве, као и изменама и допунама одредаба Устава СПЦ које се тичу титулатуре епархијских архијереја“ (овде:).

Зашто су то покушали да закумифлирају?

Зато што митрополитански систем, као што смо већ рекли, служи даљем дробљењу и разградњи СПЦ.

Српским екуменистима, као религијским глобалистима, и њиховим господарима из иностранства, смета чињеница да је СПЦ, сходно својој одлуци из 1996. године, остала једина национална установа која обједињује целокупни српски народ и која својим устројством релативизује наметнуте политичке границе међу Србима распадом СФРЈ. Подизањем појединих епархија у ранг митрополија, где Црну Гору, на пример, Хрватску, БиХ, Косово и Метохију, покривају митрополије, ствара могућност да јача веза ових митрополија са наведеним политичким ентитетима, а истовремено под спољним притиском слаби веза са црквеним центром у Београду.

Детаљно о овој проблематици може се читати на линковима које смо дали.

По нашим сазнањима, један од узведених епископа у чин митрополита је и Пахомије. Један наш, добродушни брат, у свом писму, нам рече како су се екуменисти, можда постидели, што је изабран и Пахомије, па зато нису навели сва имена (наравно, ово је само иронија).

Један од узведених је и Игњатије браничевски, који се истакао као члан поменуте Комисије за промену Устава, својом небулозном епископоцентричном теоријом да је чин епископа изнад Сабора (а самим тим и "атукефална" епархија изнад Аутокефалне Цркве). Сада када је узведен у митрополита, могуће да ће фантазирати да је он – као митрополит – и изнад Бога (до сада је, будући "само" епископ, тврдио да је он Христос на Литургији).

O tempora, o mores! (што би рекао Иринеј Буловић, чијег потписа, после много година, нема испод саборског саопштења).