Профанарски ресурс «Orthodox Times» је објавио чланак Андреје Богдановског (Andreja Bogdanovski), [NATO (https://publicorthodoxy.org/author/)] стручњака за православну црквену политику, посвећен ставу Македонске православне цркве у вези услова за признање њене аутокефалије од стране Константинопољске цркве.

Аутор чланка, који очигледно стоји на страни Фанара, изразио је забринутост поводом непопустљивости МПЦ по питању признања „ПЦУ”, оптужујући њеног предстојатеља за „опасан заокрет” и следовању руским интересима.

У чланку се тврди, да је до одбијања услова Фанара од стране МПЦ дошло услед политичких фактора. Наиме, победа на недавним парламентарним и председничким изборима „Демократске партије за македонско национално јединство“, и њена националистичка политика, према аутору, „везује ОА (Охридску архиепископију) за српско-руско двориште“. Имајући у виду, да ДПМНЕ заузима оштрији став по питању имена Македонске цркве, и због тога, било какве расправе у вези са изменама устава МПЦ (у погледу њеног назива) ће лидера ове странке коштати политичке подршке. То исто важи и за расправу о црквеној дијаспори, која би могла „изазвати побуну против ОА и за њу постати извором нестабилности“.

Даље, позиција МПЦ се објашњава „страхом од Москве“, посебно одлукама РПЦ да прекине евхаристијско општење са јерарсима који су саслуживали са представницима „ПЦУ“.

„Ако ОА прихвати било какав однос са ПЦУ, чак и саслужење без признања, као што је био случај са Бугарском црквом, то ће сигурно утицати на односе са РПЦ и, што је још горе, може створити хаос унутар саме ОА“, - пише аутор.

Осим тога, примећује Богдановски, МПЦ је сада у „зони удобности“, пошто је добила довољан ниво признања и не жели да ризикује оно што има, због недостатка гаранција за добијање томоса од Фанара, чак и ако пристане да призна „ПЦУ”.

На крају, аутор доноси закључак, да ће се погоршање политичких односа са Атином одразити и на црквену сферу, нагињући ОА према Београду и Москви, од којих осећа подршку (овде аутор противречи својим речима о „страху од Москве“), бар до тада „док Мицкоски (лидер ДПМНЕ) не нађе начин да искористи црквено питање за своју политичку корист“.

Коментар „Правблога“:

По нашем мишљењу, аутор помињатог чланка, оптужујући МПЦ да понавља формулације „руске пропаганде“ сам намеће профанарску пропаганду. По његовој логици, постоје добри „национализми“ (повезани са конфронтацијом према Србији и РФ), а постоје и „лоши“, када, бранећи државни и црквени суверенитет, они долазе у сукоб са интересима Фанара.

Међутим, критика претензија фанариота на примат у православном свету, као и читавој православној дијаспори, знак је инстинкта самоодржања. Јер ропски услови фанарског томоса лишавају аутокефалност њеног унутрашњег смисла и подривају темеље православне саборности.

Стога овакви [NATO] експерти своју наду у промоцију фанарског модела црквених односа не полажу у саме Цркве (њихову сопствену мотивацију, развијену у слободној богословској дискусији), већ у „исправне“ политичке снаге које треба да форсирају православне структуре унутар својих државе да прихвате курс Константинопољске патријаршије.