header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Светлана Перушић: Ватикан као светска сила - нови крсташки рат Штампај Е-пошта
субота, 06 фебруар 2010

Светлана Петрушић

 ВАТИКАН КАО СВЕТСКА СИЛА

 НОВИ КРСТАШКИ РАТ

 ,,Све што се догодило у источној Европи последњих година не би било могуће без учешћа папе Јована Павла Другог".

 Ово је изјавио Михаил Горбачов марта 1992. године.

Римски папа је кренуо у крсташке ратове не да ослободи, већ да покори источно хришћанство. Када су крсташи освајали Константинопољ, центар источног хришћанства купао се у крви. Документи кажу да је римски папа своју моћ ширио мачем и крвљу, баш као што је то чинило Отоманско царство на овим просторима, освајајући Србију.

Спаљене куће, масакри, силовање жена, паљење цркава и пљачка, то је остало од крсташког похода на исток. За римског папу тада, то је била освета Божија над непопустљивим јеретицима. Управо тако, Ватикан је охрабривао и оправдавао злочине и политику католичке усташке Хрватске и Албанаца против православних Срба и у XX веку, и с почетка XXI века. О свему томе, јасно говори писање ватиканских листова и информације са „Радио Ватикана". Као некада римски папа, тако данас Ватикан, Света Столица, благосиља, подржава и храбри злочине над Србима и бомбардовање Србије. Папа је ћутао и 1991. и 1999. године, као и 17. марта 2004. године, када су рушене српске православне хришћанске светиње на Косову и Метохији.

1914. године, папа Пије Десети подржао је ултиматум Беча Србији. Другим речима, подржао је Немачку и Аустроугарску у намери да покори Србију. Све време Првог светског рата папа је нудио добре услуге Немачкој и Аустроугарској, до оног момента када је било очигледно да ће његове заштитнице изгубити рат. Тек онда је захтевао окончање рата, 1917. године.

Света Столица је имала одличне везе и са Лењином. Удружено су радили на уништавању православне цркве и физичком нестајању православних свештеника. Цркве су биле рушене, а свештеници убијани. Католички мисионари преплавили су Русију. Ватикан са папом Пијем Једанаестим, кренуо је у нову, модерну офанзиву на исток. Новоосноване демохришћанске странке, под диригентском палицом Свете Столице, посебно у посткомунистичком периоду, кренуле су у освајање политичке власти. У Србији данас, зато не чуди што је Батић, председник Демохришћанске странке најгласнији у тражењу разбијања државе Србије и Црне Горе и што је најјачи отворени савезник у Србији Милу Ђукановићу.

Споразумом Свете Столице и Мусолинија, дата је подршка фашистичком покрету. Пије Дванаести (1939-1958) дао је благослов Франку у Шпанији и немачком нацизму. Папа Павле Други, као ни претходни поглавари римокатолички, није се покајао нити извинио српском народу за геноцид који је почињен над њим и у Првом и у Другом светском рату. Посебно што су у тим зверствима имали улогу и католички свештеници. Познато је да је папа Јован Павле Други најавио проглашење Алојза Степинца за свеца. Степинац је био заштитник нацистичке Хрватске. Папино нехришћанско понашање је и то, што поред беатификације Степинца, никада није посетио Јасеновац, иако је више пута био у посети Хрватској. Такође, скандалозно је било је понашање овог папе када је одржао мису у манастиру Петрићевац, у време његове посете Босни и Херцеговини. Манастир Петрићевац је био, у време Другог светског рата, место масовног покоља Срба који су починиле усташе. Овај папа никада није коментарисао везу римске курије са мафијом. Веза Ватикана и светске мафије увек је била заташкавана.

Папа Јован Павле Други, а све у правцу јачања католицизма, први је промовисао идеју уједињене католичке Европе.

Озбиљан политички контакт Ватикана и Беле куће направљен је непосредно по окончању Другог светског рата. Створен је савез између Ватикана, Велике Британије и САД-а. Ватикан је одиграо једну срамну улогу, о којој је већ било речи у овој књизи у спасавању усташа и нациста у Другом светском рату.

После сусрета папе и америчког председника Регана до кога је дошло 1982. године - два центра моћи склопила су савез. То је био ђаволски савез. Рушење Берлинског зида је требало симболично да означи ново време. Империјално освајање Истока од стране Запада. То војничко и политичко освајање истока из чистог користољубља, названо борба против тероризма, заустављање хуманитарне катастрофе, заштита људских права и ширење слободе, отвориће пут продору Ватиканско - папског католицизма. Кренуо је нови крсташки рат. То је био поход Свете Столице на Православље. Папа је благословио силу. САД и Велика Британија добиле су папски благослов. НАТО је постао мач Ватикана. То је био савез духовног и световног центра моћи. Академија наука Ватикана направила је студију против наоружавања и Регановог програма названог „Рат звезда". По наређењу папе Павла Другог, ова студија је спаљена. Занимљиво је да је лабуристички лидер Тони Блер прешао у католичку веру. И данас, поред свих скандала који га прате, и војне агресије на Ирак, Тони Блер се и даље одржава на власти.

Док је комунизам био после Другог светског рата, оружје запада против Православне Цркве и националне државе, посебно када су у питању православне државе Русија и Србија након рушења Берлинског зида и нестанка комунистичких режима, секте су убрзо преузеле улогу разбијања и православне вере и Православне Цркве. Такође, ту улогу имају и којекакве тзв. хуманитарне организације и масони. На пример, римокатоличка организација „Свети Еђидио“ преузела је на себе задатак уређења политичког живота на Косову и Метохији и заштиту албанске националне мањине. Емисари „Светог Еђидија“ боравили су често од 1990. године на Косову и Метохији. Све је кренуло од решавања питања школства за Шиптаре и програма по коме ће да уче. Тако су се представници „Светог Еђидија“, одмах после Дејтонског споразума, бацили у озбиљну акцију превазилазећи питање школских програма. Првог септембра 1996. године, Слободан Милошевић потписао је уз њихову асистенцију споразум са Ибрахимом Руговом (албански католик) лидером Шиптара на Косову и Метохији. Споразум се односио на „нормализацију“ школског система. Практично, то је значило да се тадашњи председник Милошевић и писмено одриче државног суверенитета на делу српске територије насељене албанском националном мањином. Не само да је у том понуђеном школском програму било много историјски нетачних података и информација, већ су многе ствари у том програму служиле директном ширењу антисрпске пропаганде и стварању одбојности и мржње код албанске деце према Србији. Као последица тога, наравно, требало је да дође и рушење српске државе. Тај споразум са Руговом потписали су Слободан Милошевић, Горан Перчевић и Ратомир Вицо (хрватске националности).

Ватикан, у интересу ширења своје пропаганде, оснива универзитете и финансира медије. Наравно, у Ватикану постоје и они католички свештеници који се не слажу са оваквом политиком Свете Столице и који су окренути искреној хришћанској љубави према православном свету. Међутим, њихов глас тешко долази до изражаја.

Декан Католичког теолошког института у Загребу предложио је, 1993. године наравно не без знања папе, формирање аутономне „хрватске православне цркве“. То је требало да буде само реализација оне политике коју је Павелић, усташки поглавник, спроводио у време Другог светског рата, уз подршку Ватикана.

Ватикан је подржао сваки раскол у Православној Цркви. Своје акције, Ватикан изводи перфидно и бескрупулозно. Тако, на пример, специјални папин изасланик Франциско Паловинети, упутио је писмо, крајем децембра 1969. године, митрополиту црногорско-приморском, господину Данилу чији се оригинал налази у архиви митрополије, а у коме поред осталог пише:

„Свима је јасно да садашњи народ Црне Горе нема више ништа заједничко са некадашњим народом оријентисаним великосрпском идеологијом који ето, може се рећи, потпуно изумире. Нови народ, са новим навикама и новим животом је народ будућности и нових прегнућа, па је Свети Отац Папа вољан да овај народ свесрдно помогне и да га поврати у праву Христову вјеру зашто је вољан и да уложи велика средства... Свети Отац Папа...вјерујући да ће у вама наићи на сарадника у борби да се успостави у Црној Гори права Христова вјера и тај народ поврати и осамостали, као новорођенче Светог Оца Папе. Он је вољан да све жртве поднесе и сва средства за то уложи, па једва чека да се освети Дивни Храм у Титограду и успостави библиотека, доведу мисионари и отпочне помагање тог доброг народа у превођењу правој Христовој вјери. У томе Свети Отац Папа рачуна на вашу сарадњу... уз загарантовану дискрецију."

У новом светском поретку и глобализацији света, Ватикан је заиста постао авангарда - зла. Папа Павле Други јавно се бори против абортуса, а практично обезвређује живот човека. За Свету Столицу постоји селективно право на живот. Света Столица је пригрлила царство земаљско и тиме се определила. Данас је Ватикан најмоћнија финансијска организација. Као партнери у ширењу глобализације света, и Вашингтон и ЦИА и Света Столица имају исти став по питању људске побуне. Они сматрају да на сваком месту побуна мора бити угушена, како ништа не би измакло контроли и заустављању њиховог плана. За разлику од католичке Пољске, некадашњој Југославији наметнут је распад у крви, и то није случајно. После свих ратова, католички простор се ширио и постајао етнички очишћен од Срба. Посебно је то било изражено од 1941-1945. године и у Хрватској и у Босни и Херцеговини, као и у рату од 1991-1995. То се догодило и након НАТО бомбардовања на југу Србије Косову и Метохији. После сваког злочина над Србима, Ватикан би очинском љубављу и раширених руку пригрлио злочиначки државни апарат Хрватске. Данас се посебно инсистира на поништавању Дејтонског споразума и уништењу Републике Српске и поновном стварању унитарне БиХ. Разлог је следећи: једино самостална Република Српска може да сачува себе, српски народ и своју територију. Уколико би РС била у унитарној БиХ, у некој следећој „Олуји" хрватских бојовника, нестало би и Републике Српске и српског народа на простору БиХ.

Сада, после завршеног ђаволског посла, папа и Света Столица покушавају променом реторике да се дипломатским путем приближе Српској православној цркви и Београду. То зову ширењем екуменизма. То је смртоносни загрљај римске цркве. Римокатоличку цркву многи сматрају светским диктатором и тихим тиранином.

Римокатоличка јерархија данас на Косову и Метохији води активну кампању негирања историјских чињеница. Римокатоличка црква на Косову и Метохији шири пропаганду да су православни Срби дошљаци на Косову и Метохији, а да су српске цркве и манастири у ствари римокатолички. Ова пропаганда је и разлог што се често данас чује, чак и од стране УНИЦЕФ-а, да су уништене хришћанске светиње или византијске светиње, а не како јесте, српске православне светиње. Затире се чак и реч српско. Наравно, то је још један вид геноцида, духовног геноцида под командном палицом Свете Столице и Ватикана.

Папа Бедедикт XVI поручио је да ,,мора увек бити јасно да једна Света католичка и апостолска универзална црква није сестра, него мајка свим црквама".

Западна штампа објавила је да је Рацингер био припадник Хитлерове омладине.

Извор: Светлана Петрушић, ,,Косово и Метохија од државе до логора: Како победити глобализам“, Хвосно, Исток: ДК ,,Свети Сава“; Косовска Митровица; Градска библиотека ,,Вук Караџић“; Чачак: Прва српска издавачка комуна ,,ДИС“; Никшић: ,,Вишњић-Подуровић“, 2005.

Приредио за сајт ,,Борба за веру“ Радоман Светковић

Последњи пут ажурирано ( субота, 06 фебруар 2010 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 145 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ДУШЕКОРИСНЕ  ПОУКЕ ИЗ ОПСТИНСКЕ ПУСТИЊЕ:
(избор и превод са руског: "Борба за веру"
 
"Када је Бог у твојој лађи, то не значи да олује неће бити, већ да твоја лађа неће потонути".
 
"Јеванђеље је као падобран - неће ти користити ако је затворено".


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.