Једна сестра, којој је стало до спасења душе, је примила к знању упозорења на највећу новотарску превару – причешћивање верника честицама за живе и упокојене.  

 Док је трајало причешће, она је фотографисала Свети Престо у храму у Трсту.

Као што видимо, Дискос је прекивен покривачима – дарцима, што значи да су попови помешали све честице у путир и њима причестили вернике.

Инсајдер - српски ђакон је објаснио зашто то новотарци раде (овде:).

Елем, да укратко поновимо: они се боје да употребе честице за живе и упокојене на крају Лигургије (да не би примили грехе и болести поменутих), као што правило налаже, па те честице протуре народу, а попови се у олтару причесте Агнцом – Телом Христовим.

Један духовник нам недавно рече: „Па, значи, код њих нема причешће чим се боје да ће да се „заразе“ честицама“.

Одговорили смо:

„Боје се, оче, јер не верују да су у причешћу Тело и Крв Христова. То су показали и за време короне кад нису смели да се причешћују, или су прали кашичицу, или су давали причешће у руке народу, и носили маске у олтару да се не заразе“.

И то баш они којима су уста пуна приче о причешћу, који лажу како они не могу ни једну недељу да живе без причешћа.

Позивамо сву браћу и сестре да поступе као сестра из Трста.

Сликајте Свети престо док траје причешће, да се види да ли су помешали честице;

сликајте да ли су им током целе службе отворене двери;

сликајте на коју страну се окрећу док изговарају „горе имајмо срца“,

сликајте сваку новотарију коју чине и шаљите нам слике да објавимо, да жигошемо свако новотарско службено место...

Просфора се са грчког преводи као „принос“. У древној Цркви хлеб за Литургију доносили су на дар Богу они који су недељом долазили у цркву да учествују у Литургији, односно сви хришћани заједнице.

Просфора изображава хлеб Тајне вечере, који је Христос поделио својим ученицима: И узевши хлеб и заблагодаривши, преломи га и даде им говорећи: Ово је тело моје које се за вас предаје; Чините ово у мој спомен (Лука 22:19). Тако је установљена тајна Евхаристије, где се хришћани, под видом хлеба и вина, причешћују Телом и Крвљу Спаситеља и сједињују са Њим. Учешће у овој тајни је неопходан услов да сваки хришћанин остане у Цркви.

 

Проскомидија је први део Литургије, током које се од хлеба (у облику просфоре) и вина припрема супстанца за Евхаристију.

1. Агнчна просфора

Велика просфора са крстом и печатом  IC XC NIKA. Из ње се посебним ножем – копљем – исече Агнец – хлеб у облику коцке. Током служења Литургије, Ангец постаје истинско Тело Христово.

Свештеник са великом побожношћу ломи свети Агнец, раздељујући га обема рукама на четири дела и полажући их на дискос у виду крета, тако да частица ИС буде горе, частица ХС доле, частица НИ лево и частица КА десно.

За свештеника и ђакона који служе Литургију причешће је безусловно обавезно (понекад се допушта изузетак, када ђакон служи „без припреме“, али та појава никако није за похвалу и треба је на сваки начин избегавати).

Причешћивање свештенослужитеља обавља се на следећи начин. Не само царске, него и бочне двери треба да буду затворене.

Свештенослужитељи се причешћују од разломљене частице ХС, али ако ње нема довољно, наравно могу да разломе и частицу НИ или КА.

Затим свештеник ломи частице НИ и КА ради причешћивања верног народа, наравно, ако тога дана има причасника, и у складу са бројем причасника ставља их у свету Чашу. Ако пак причасника нема, онда се читав садржај дискоса, то јест све частице у част светих, живих и умрлих сипају у свету Чашу.

Антидор (нафора)

 Антидор је неискоришћени део агнчне просфоре. По обичају се дели верницима по завршетку Литургије.

Честице извађене (тј. исечене) из просфоре на проскомидији осликавају сву пуноћу Цркве. Свештеник ставља честице на посебну посуду – дискос.

У центру је Агнец (Јагње) – Христос, десно и лево од њега су честице Богородице и свих светих, на ивицама су извађене честице за све живе и умрле православне хришћане.

Свештеник вади и честице из малих просфора, оних које се деле верном народу после Литургије, током проскомидије. У ово време моли се за здравље и покој тих људи, о којима су достављени спискови за помињање пре почетка Литургије.

Приликом читања имена из просфоре се вади честица која симболизује одређену особу и ставља на дискос.

НА КРАЈУ ЛИТУРГИЈЕ свештенослужитељ, речима „омиј, Господе, грехе оних који се овде помињу Твојом часном Крвљу“, све ове честице излива у Чашу (Путир) с Крвљу Христовом и употребни их.