header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Борба за патријархов трон Штампај Е-пошта
недеља, 31 август 2008
Борба за патријархов трон

Познато је да је јаз између српских архијереја све већи, а спорења све чешћа. Тренутно у СПЦ готово да не постоји важно питање око којег владике могу да се договоре. Амбиције већине владика нарочито су порасле од када је Његова светост патријарх српски господин Павле на лечењу.

         Последњи сукоб двојице владика - рашко-призренског Артемија и његово викара липљанског Теодосија - потврдило је дубоке поделе у ионако раслојеном епископату Српске православне цркве. У овом тренутку Српску цркву потресају многи озбиљни проблеми, а њени великодостојници нису кадри да се с њима озбиљније ухвате у коштац и покушају да их реше.

Редовно мајско заседање светог архијерејског Сабора СПЦ („црквена скупштина“), а затим и поменути сукоб Артемија и Теодосија, иза којег је снажно стао цео Синод СПЦ („црквена влада“), манифестовало је готово дугогодишњу праксу - нагомилани проблеми само се привремено „замрзавају“ и одлажу „под тепих“ до неког новог сабора.

Познато је да је јаз између српских архијереја све већи, а спорења све чешћа. Тренутно у СПЦ готово да не постоји важно питање око којег владике могу да се договоре. Актуелан спор - бирати или не новог српског патријарха - један је од оних који тињају већ неколико година. Амбиције већине владика у борби за патријархов трон нарочито су порасле од када је Његова светост патријарх српски господин Павле на лечењу. Због његових година и дуготрајне болести - од новембра прошле године је на клиничком лечењу - патријархова стварна моћ је све мања. Епископи то знају па су се уочи овогодишњег мајског Сабора посебно „наоштрили“, али се од огољене борбе за трон ипак одустало.

Последњих година, неочекивано, настао је спор и о начину служења свете архијерејске литургије и појединих догматских учења у нашој цркви. „Новотарцима“ се пребацују поједине измене у служењу литургије: гласно или тихо читање тајних молитава, учесталост причешћа, исповест, изостављање неких молитви... Обичним верницима ништа од овога није јасно, а СПЦ се много и не труди да објасни разлике.

И када је реч о односу СПЦ према Ватикану и евентуалном доласку папе, став владика је подељен. Док су поједини архијереји, који су, како се верује, још увек у мањини - расположени за екуменски дијалог и сарадњу са Римокатоличком црквом, већина владика од Ватикана не очекује ништа добро. Управо ова већина још није спремна да прими у посету поглавара Римокатоличке цркве.

Дисонантних тонова било је и за документ из Равене (Италија), на којем је договорено уједињење Православне и Римокатоличке цркве, после великог раскола 1054. године. У документу се утврђује да је папа „први међу патријарсима“, а Рим „прво седиште“. Сматра се да су управо ове две тачке довеле до раскола између православаца и католика.

Нарочито оштар сукоб, који, како се види, не јењава готово четири године, догађа се између митрополита црногорско-приморског Амфилохија и владике рашко-призренског Артемија. Прво су се сукобили почетком 2005. године када је Свети Синод одлучио да повуче тужбу коју је Епархија рашко-призренска поднела (а Синод најпре прихватио) Међународном суду у Стразбуру против четири европске државе због накнаде штете на православним храмовима на Косову и Метохији.

Непуна два месеца касније, „црквена влада“ донела је још једну одлуку које је била супротна ставовима Артемија. Прво је патријарх Павле с представницима привремених косметских институција потписао Меморандум о разумевању о договореним општим принципима за обнову објеката СПЦ, потом је повукао потпис и огласио га неважећим, да би на крају Синод одлучио да овај документ ипак остане на снази. На мајском заседању Сабора 2005. године одлучено је да Меморандум настави да се спроводи без обзира на противљење епископа Артемија, а истовремено, архијереји су потврдили повлачење поменуте тужбе. Владика Артемије остао је усамљен (или бар у мањини) и на овогодишњем сабору који је одлучио да се настави обнова светиња на Косову и Метохији порушених у мартовском погрому 2004. године. Трећа несугласица догодила се у марту ове године и односила се на (не) сарадњу с појединим институцијама на Космету.

Иако су поделе међу епископима дубоке, времена за свађу више нема. Последњи је тренутак да се проблеми реше и престане са рушењем великог угледа који СПЦ ужива у нашем народу. У корист Цркве и на радост њених бројних верника.

Аутор:

Петар Пашић

http://www.glas-javnosti.co.yu/clanak/nedelja/glas-javnosti-31-08-2008/borba-za-patrijarhov-tron

 

Последњи пут ажурирано ( недеља, 31 август 2008 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 42 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

СА СВЕТИМ ВЛАДИКОМ НИКОЛАЈЕМ ИЗ ДАНА У ДАН -

ПОУКЕ:

 

 "О Српче моје златно, вредност твоја у вери је твојој. Ако би, не дај Боже, неки злокобни ишчупао веру из душе твоје, бићеш јефтинији од замуклог славуја и чудовишнији од очупаног пауна!"

"Брани, дакле, веру своју, јер она брани тебе. Вера ти је извор живота, вера - храна, вера - одело душе твоје, вера - здравље твоје, вера - песма твоја и радост и весеље, вера - вредност твоја, вера - цена бића твога, вера - пламен Божанства у теби, Србине брате мој."

 "Борба за веру борба је за душу; борба за душу борба за прави живот; борба за прави живот борба је за једну вредност већу и вишу од свега света и свега у свету. Јер Христова су уста изрекла ону велику реч: шта користи човјеку да цео свет задобије а душу своју изгуби? Заиста велика и света реч, изречена од најсветијих уста."

"Због тога ти говорим: бори се и не клони! Тајанствени сат времена, навијен руком Створитеља, сваки минут избија и откуцава земни рок земнородним. На сваки откуцај анђели изводе из овог живота чете Божје, и пресељавају их у други свет. Кад избије твој минут, ти ћеш морати оставити све и поћи једино са душом својом. Бори се за душу, да би имао с чим поћи у онај свет. А борба за душу, борба је за веру. Јер је речено и потврђено, да само душа са вером има намену и сврху. Душа без вере нема ни намене ни сврхе. Тако је речено и тако потврђено."

"Кад очуваш веру своју, очувао си душу своју. Кад очуваш душу своју, лако ћеш се растати са овим светом, и лако ћеш ући у живот вечни, који обећа Створитељ благословеним Србима Својим."

 

 


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.