|
Ваше преосвештенство Епископе Атанасије, Члан сам религиозне српске породице. И мамин и татин отац били су свештеници. Мој деда по мајци, Милан Петковић, свештеник и посланик пре Другог Светског рата у Дрињачи код Зворника дао је свој живот за Српство и нашу Цркву, и мученички преминуо у Дахау 1945. године. Богољуб Бошњаковић, мој деда по оцу, био је свештеник, протојереј у Сремској Митровици до своје трагичне смрти 1939. године. То помињем само зато да би увидели да ми је порекло из патријахалне, српске и ни у коме случају “расколнички” склоне српске породице. Расколништво у нашој Цркви смо тешко прихватали и били смо пресрећни када су се “две” наше Цркве и званично помириле и постале једна.
Мој покојни отац Душан Бошњаковић је био “Љотићевац”, али не о “расколник” и да је данас жив био би дубоко увређен Вашим инсинуацијама. И управо због свега тога Ваш одговор нашем Проти Матеји ме је тешко погодио, увредио и мене, и чак можда и унео нелагодност у мени да размишљам о томе да нешто можда и није у реду у нашој Православној цркви ових дана. Недостојно је Вама да као Епископ на такав начин пишете о Проти Матеји, да га прозивате као “познатим Љотићевцем у мантији”, па “велеученог и малосхватајућег” , “познати, а слабо упознати” и да инсинуирате да можда Прота Матеја “није ни погледао, а камоли читао” било шта о Божанственој Литургији. Само зато што је Прота Матеја по Вашем “познати Љотићевац” не даје Вам за право да га називате и расколником и да припада “црквено рушитељским” круговима. То само доказује да знате врло мало о Проти Матеји. Ви тако говорите о човеку и Проти који је епитом Српства овде у Сједињеним Америчким Државама, једном о најпоштованијих Прота, а да не говорим и најречитијем и најобразованијем, најписменијем Проти о коме не би могло и не би смело ништа негативно да се каже. Тешко ми је да прихватим да се Ви као Епископ и служите таквим “речником” и да се упуштате у “рекла казала”, што читајући Ваш одговор Проти Матеји јасно указује. Ово време у коме живимо није наклоњено нама Србима и наши Срби на Косову и Метохији свакодневно то осећају и на својој кожи. Њима (И нама свима) је потребна Наша уједињена Црква, Црква на коју могу да се ослоне као што су то могли вековима раније, јер Црква је та која нас је одржала и сачувала кроз све наше тегобе и ратове. Моја жеља није да Вас вређам него да укажем да се таквим писањем и говором не постиже јединство, него може довести до још веће поделе народа што би била права трагедија за нас Србе. Целивајући Вашу Свету десницу, остајем одана, Боба Бошњаковић Шав |
