header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Архимандрит Лазар Абашидзе: Грешне разоноде и пороци у наше време Штампај Е-пошта
недеља, 16 мај 2010

 КРАТКИ ПРЕГЛЕД НАЈРАСПРОСТАЊЕНИЈИХ ГРЕШНИХ РАЗОНОДА И ПОРОКА У НАШЕ ВРЕМЕ

  РОК МУЗИКА

          У наше време веома се распространио утицај једне погубне стихије: ради се о западној "рок-култури", са свим њеним огранцима, појавама и утицајима.

Крајње разоран и погубан утицај на душу Хришћанинову имају џез-музика, рок-музика, поп-музика, диско-музика, панк-музика, као и други слични облици и појаве савремене популарне музичке културе која се не ограничава само на музику, већ се дотиче и свих аспеката и најситнијих детаља живота савремене омладине. Та "култура" се стално мења, као камелеон прилагођавајући се сталним променама расположења нових генерација, мења називе својих "нових" стилова, те се понекад чини као да одбацује јучерашње и као да се буни против саме себе да би тиме оживела интересовање и укус за једно исто, само сада у новом облику. Али, суштина свагда остаје иста. 

 Та "култура" је крајње забрињавајућа, духовно одвратна и увредљива појава за сваког макар имало побожног човека, а тим пре је неприхватљива за Хришћанина. Сама појава "рок-ен-рола" се на Западу доживљавала као почетак "омладинске сексуалне револуције". Читав пут којим је прошла и иде ова рушилачка "култура", водећи пречицом у црни пакао огромне масе младих људи, у потпуности је покривен срамом најгнуснијих и најстрашнијих смртних греха: то су све могуће блудне изопачености, потпуна "слобода љубави", тј. одбацивање сваког стида и срама, потпуна разузданост најнижих страсти и похоте, наркоманија која често има најужасније последице, чести су смртни случајеви од прекомерних доза дроге, случаји насиља, самоубиства итд., а да не говоримо о најбезумнијим богохулствима која се јављају у песмама и изазивачким изјавама тзв. "рок-звезда", којима је натопљена сва црна филозофија те "нове културе". При свему томе, у тој средини често се изговара име Господа Исуса Христа, често се може срести приказивање Крста и Лика Господњег, али то још више треба да боли срце Хришћанина који види такву поругу Светиња. У речима рок-песама често се срећу богохулни изрази, а понекад очигледан сатанизам. У циљу да се коначно разврати савест омладине и да се рашири демонски утицај на масе младих људи, на многим аудио-снимцима су записане такозване "подсвесне поруке": стравичне речи, позиви, заклињања, који се могу открити уколико се снимак слуша у супротном смеру. Истраживања су показала да подсвест региструје такву фразу коју је чула наопако изговорену и може да дешифрује поруку, чак и уколико је она саопштена на језику који је слушаоцу непознат.

Поруке које се потурају у "рок-ен-ролу", дејствовањем на ниво подсвести човекове имају следеће садржаје:

а) пропагирање најразноврснијих облика полних изопачености,

б) позив на бунт против важећег поретка,

в) позив на самоубиство,

г) подстрек на насиље и убиство

д) позив на посвећење сатани.

Да бисмо очигледније показали сав ђаволски дух ове "рок-религије" који долази директно из сатанског бездана навешћемо неколико карактеристичних чињеница које ће све саме рећи. Сам термин "рок-ен-рол" је смислио један диск-џокеј из дискотеке у Кливленду. Тај израз описује два покрета људског тела за време сексуалног оргијања и преузет је из жаргона америчких гета.

Суштина "бит-музије" је у непрекидном понављању правилних пулсација у комбинацији са скраћеним ритмовима које даје бас-гитариста. И управо је то оно што карактерише ритам читаве рок-музике.

У "хард-року" бит делује тако што побуђује најниже телесне инстикте.

У "отровном-року" бит делује тако што поспешује реакцију нервног система и мозга на различите халуциногене дроге.

"Рђави-рок" снажно побуђује инстикте везане за насиље, убиство и бунт.

Оснивач "сатанског рока" је била група "Битлс" која је 1968.године издала и свој ђавољи "Бели албум", на коме су се први пут појавиле подсвесне поруке за преношење "анти-јеванђеља по сатани".

Циљ и филозофија "панк-рока" састоји се у томе да се публика доведе до директног колективног лудила и насиља, вршења злочина и самоубиства. "Панк" у потпуности прихвата и садржи у себи настране поступке, као што су пљување, шутирање других и скакање на друге, наношење повреда себи и другоме... До тог стадијума је дошао "рок-ен-рол" још 1985.године (реч "панк" је у Енглеској прво коришћена за проститутке оба пола, а касније је добила опште значење "шљам").

Стил "диско-музике" је настао у Њујорку 1973. године у средини хомосексуалаца "велике америчке метрополе". Чланак у "Дејли њузу" из 1978. године овако приказује "диско" - феномен: "Пошто су једни од других изоловани заглушујућом музиком, и изгубљени су у заслепљујућем блескању лајт-шоуа, они који играју раде све што год им падне на памет, без икакве свести о било чему, те изгледа као да свако од њих бесни испред огледала, непрестано вичући: "Ја! Само ја! Само ја!".

Оснивач сатанистичке цркве - Антон Лавеј

 Занимљиво је и то што су сви оснивачи рок-ен-рола били чланови сатанистичке "цркве" или следбеници сатанизма, а већина рок-група је следбеник неке сатанске религије. Кад је требало да издају нову плочу или да промовишу нови хит, они су се обраћали за помоћ сатанистичким "свештеницима" или "свештеницама" да зачарају те плоче и хитове како би постигли велики успех. По завршетку црномагијског ритуала "освештања", ти рок музичари прихватају обавезу да даље шире сатански утицај на оне који ће слушати њихову "музику".

Елис Купер је јавно изјавио да је склопио споразум са ђаволом и да му је то омогућило да постигне светску славу.

Мик Џегер, певач "Ролинг стоунса", примио је "посвећење" у ритуале црне магије и заклео се на верност сатани. Он је више пута за себе изјавио да је "инкарнација луцифера". Називи трију његових песама то јасно потврђују: "симпатија према ђаволу", "њиховим сатанским висостима", "заклињања мог брата демона".

Елтон Џон је изјавио да никад није отпевао ниједну песму која није била написана уз помоћ магије.

Џон Ленон је у време промовисања ђаволског "Белог албума" изјавио:"Хришћанство ће проћи. Оно ће се смањити и нестати. У праву сам, и то ће бити доказано. Ми смо сада популарнији од Исуса Христа..." Ако се једно место у песми групе "Битлс" под називом "Револуција број девет" слуша у обрнутом смеру, јасно се чује сатанистичка порука: "причини ми сексуално задовољство, мртви човече".

У веома популарној песми групе "Лед цепелин", "степенице ка небу" речи треће строфе садрже подсвесну поруку и приликом слушања у обрнутом смеру јасно се чује: "ја треба да живим ради сатане." Када један други стих песме ("и још има времена да се промени онај пут којим ви идете") слуша у обрнутом смеру чује се:"мој мили сатано, нико други ми неће изградити пут."

У песми "Кад је у Арканзас дошла струја" групе "Блек оук Арканзас", снимљеној на сцени један део представља скуп бесмислених речи и завијања цела групе. Уколико се снимак тог места слуша у обрнутом смеру чује се: "сатана... сатана... сатана... он је бог, он је бог, он је бог", после чега се чује демонски смех.

На самим омотима плоча приказане су често грозотне слике: перверзне или порнографске, сатанске или садистичке, са злим порукама и символима. Ту се могу видети обрнути троуглови (символ ђавола и адског бездана), пирамиде, пентаграми, хексаграми, црномагијски кругови и бројеви (као што су три шестице или обрнуто приказано - три деветке), као и читаво мноштво разних враџбинских, фалусних и вагиналних символа, сцене са приношењима људских жртава, сцене са црних миса и други паклени призори.

1981.године 90 одсто продатих плоча у целом свету су биле плоче рок-музике (130 милиона годишње, не рачунајући 100 милиона рок-албума). Дакле, овај феномен се тиче готово свих адолесцената са читаве земаљске кугле.

 Још један детаљ: многи рок-концерти су често праћени и жртвама које страдају због огромног окупљања избезумљене гомиле, јер многи млади људи бивају просто изражени или угушени у гужви, или умиру од превелике дозе дроге и алкохола. Тако је, пре више година, 65 младих људи погинуло за време једног од таквих концерта у Лос Анђелесу. Будући да су све хладњаче у мртвачници већ биле попуњене, тела жртава тог трагичног рок-концерта била су смештена дуж обеју страна ходника. Страшни задах смрти је испуњавао читаву зграду. Тела се нису могла идентификовати, јер су то углавном били млади људи који су претходно напустили родитељски дом. Новинарка Џуди Аргазони, која је правила репортажу са места догађаја, у једном тренутку је чула сатану како јој шапуће овакве речи: "Ево их! Гледај их веома пажљиво, они су моји трофеји! Ово је сала за изложбу мојих трофеја!"

А ево речи из песме "паклена звона" хард-рок групе "еј-си/ди-си" (AC/DC):

"Ја сам гром који грми, и излива кишу,

ја долазим као ураган,

моје муње севају по целом небу,

ти си још млад, али ћеш умрети!

Нећу узимати таоце,

нећу поштедети ничији живот

и нико ми се неће супротставити!

Добио сам своја звона и узећу те у пакао! Добићу те!

паклена звона! да! паклена звона!".

Не треба ли, онда, сву ту паклену буку, крикове, вриштање страсти пуштених на слободу, развратних похота, неконтролисаних покрета човекове пале воље - не треба ли читав тај рок-поп-диско-хард-панк... кошмар назвати "пакленим звоном" које грчевито позива са свих крајева земље своје поклонике на тај "црни шабат" (управо такав назив носи једна од група сатанског рока - "блек сабат"), тј. сатанску "црну суботу", оргију где људи заједно са демонима грозничаво играју последњи плес на заласку овог света који се коначно предао погибељи? Ради се о истоме злу о коме говори и једна средњовековна легенда о флаутисти из Гамелана, који је уз помоћ чаробњачке свирке на флаути избавио град од пацова, али је, не добивши плату, истом том музиком извео из града сву децу, одвео их у пукотину међу стенама одакле она више нису изашла.

Недопустиво је мислити да Хришћанин, ипак, понекад може да слуша ишта од те музике, бирајући нешто што је наводно "мање безопасно" и да у томе ужива. Не! Не бере се грожђе са трња! Зло дрво не доноси добре плодове! Дрво, чије корење упија сокове пакленог бездана не може да доноси безопасне и здраве плодове. Може ли Хришћанин понекад ради разноврсности и да би избегао монотонију да општи са ђаволом? Или да заигра под звуцима исте свирале са демонима? Нипошто.

Значи, чак и најмање забављање Православног Хришћанина рок-културом јесте издавање своје вере, јавно вређање Господа, удаљавање од Њега, погубна прелест, општење са духовима таме, играње са сатаном.

Што пре исповеди такву грешну забаву и немој са њом више долазити у везу.

 

Преузето из књиге: Покајање - Пут у живот вечни (у издању Светигоре)

Наслов изворника: Архиман. Лазар, ТАИНСТВО ИСПОВЕДИ,  О грехах явных и Тайных недугах души, Москва, 1995.

Приређивач: "Борба за веру"

Последњи пут ажурирано ( недеља, 02 септембар 2018 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 33 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
Код нас ни патријарси ни сабори никада нису могли да уведу нешто ново, јер је чувар благочешћа код нас увек било само тело Цркве, тј. сам народ, који свагда жели да своју веру сачува непромењену и сагласну вери светих отаца.

(Из ,,Окружне Посланице” Источних Патријараха 1848.год.)

 

Чување истинских канона је дужност сваког човека који се пажљиво односи према својим (црквеним) обавезама: Али, пре свега оних који су Божијим Промислом призвани да руководе другима.

 (Свети Фотије, цариградски патријарх)     

 

Одлично, одлично, пријатељу мој, друже Христов, верни мужу, подвижниче побожности, који си пре спреман да умреш у мукама, него да издаш поверено ти благочешће; у дан суда бићеш са Мученицима.

(Свети Јован Златоусти)

 

Једини  непогрешиви пут ка спасењу јесте апсолутно следовање учењу Светих Отаца, уклањајући се од сваког другог учења и сопственога умовања.

(Св. Игњатије Брјанчанинов)

 

Истински је православан само онај ко и умом и срцем прима све оно чему учи Света Православна Црква и који се смирено сагиње пред њеним ауторитетом. А ко одбацује ауторитет Свете Православне Цркве и пренебрегава њена Божанствена учења, свештена правила и установе, надахнуте Духом Светим – тај се противи Духу Светом и потпада под страшну казну коју је изрекао Сам Божанствени Утемељивач Цркве, Господ наш Исус Христос.

(Архиепископ Аверкије Џорданвилски)

 

Со је изгубила свој укус. Код црквених пастира постоји само слабо, нејасно, и недоследно разумевање ствари и то по слову истине, што убија духовни живот у хришћанском друштву и уништава хришћанство које је у делању, а не у речима. Страшно је када видимо коме је поверено спасење. Али, то је Бог допустио...

(Свети Игњатије Брјанчанинов)

 

Милостивно Божије дуготрпљење одлаже потпуни распад због малог остатка који се спашава, док они који су кренули путем пропасти или су већ пропали достижу врхунац покварености. Они који се спашавају морају то да разумеју и да искористе време које им је дато на спасење... Нека би Милостиви Господ заштитио остатак оних који верују у Њега. Али овај остатак је малобројан и сваким даном је мањи...

(Свети Игњатије Брјанчанинов)

 

Само посебна Божија милост може да заустави ову погубну моралну епидемију, да је одложи на неко време, јер је потребно да се збуде што је проречено Писмима... Нема никога ко би могао да изврши обнову Хришћанства – Сасуди Светог Духа су посвуда пресахнули, чак и у манастирима,  тим ризницама побожности и благодати..

(Св. Игњатије Брјанчанинов)

 

„Боље је сто пута бити блудник, него једном јеретик“.

(Преподобни Гаврило Ургебадзе)


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.