Први вештачки облик живота зове се „Синтија“ Прослављеном биологу, предузетнику и милијардеру Крегу Вентеру пошло је за руком да практично од нуле направи синтетичку ћелију. Нови облик вештачког живота назван „Синтија“, према тврдњи научника, способан је на чуда - нахраниће свет, заменити гориво и очистити ваздух од загађења јер омогућава производњу микроорганизама по наруџбини, конструисаних специјално за одређене задатке.
Резултате Вентеровог истраживања једни поздрављају као „преломни тренутак у историји биологије“, док их други нападају као подухват који са собом носи „невиђене ризике“. Истраживачки тим који је дошао до овог открића неки научници отворено оптужују да се „игра бога“ и да неовлашћено петља „са суштином живота“. Нови облик живота др Вентер је добио синтетизовањем ДНК кода и његовим убацивањем у ћелију бактерије. Ова ћелија која садржи ДНК људске производње након тога је расла и делила се, стварајући облик живота који до сада није постојао. Вентер, у чијем тиму од 20 научника има и добитника Нобелове награде, читав процес пореди са подизањем система на компјутеру. „Попут програма без хард-драјва, ДНК сама за себе ништа не ради, али када се софтвер убаци у компјутер, могуће су запањујуће ствари“, тврди он. Убудуће би на овакав начин могле да се формирају фабрике бактерија које би производиле вештачке организме креиране за специјалне сврхе, рецимо за лечење или за производњу чистог биогорива. Ова технологија би се могла искористити и за стварање тзв. еколошких бактерија, способних да неутралишу отровне отпадне материје. „Улазимо у нову еру у којој ће нам границе постављати углавном наша машта“, изјавио је др Вентер (63), који је у пројекат уложио 15 година рада и 37,8 милиона евра. Они које брине етичка страна пројекта страхују да би истраживање могло да се злоупотреби за стварање најмоћнијег биолошког оружја и да би само једна грешка у лабораторији могла да збрише милионе неком новом заразном болешћу у сценарију који би подсећао на филм „Ја сам легенда“, с Вилом Смитом у главној улози. „Ово је тренутак отварања Пандорине кутије - попут цепања атома или клонирања овце Доли“, каже Пет Муни из групе за контролу технолошког развоја ЕТЦ, док професор етике са Универзитета Оксфорд Џулијан Савулеску сматра да се Вентер дрзнуо да игра улогу бога. Католичка црква оценила је да научно откриће првог вештачког организма може да представља позитиван развој ако се примени у корисне сврхе, али истовремено упозорава да само Бог може да ствара живот. Вентер, који је учествовао и у дешифровању људског генома, раније је већ успешно пресадио геном једног микроорганизма у други, а прославио се и када је 2003. с нобеловцем Хамилтоном Смитом створио први вештачки вирус. Вијетнамски ветеран Крег Вентер, најпровокативнији светски научник, 63-годишњи геније рођен у америчкој савезној држави Јута, ветеран Вијетнамског рата, милијардер, љубитељ луксузних јахти и истраживач, у 18-ој години је одлучио да живот посвети задовољствима сурфинга на плажама Јужне Калифорније. Три године касније, 1967. године, био је мобилисан у рат у Вијетнаму. То је код њега довело до две важне промене: решености да постане доктор и убеђења да никад не треба траћити време. http://www.blic.rs/Vesti/Svet/190496/Prvi-vestacki-oblik--zivota-zove-se-Sintija |