“Правда”: Интервју мр Зорана Чворовића

ФАБРИКОВАНИ ГРЕХ НА ДУШИ ЕПИСКОПА

- До такозваног случаја владике Артемија, били смо само два верника и млада универзитетска радника, посвећена свом послу и потпуно непозната јавности. Нисмо познавали прогоњеног владику, али тог 13. фебруара, када je владика насилнички уклоњен, осетили смо први пут у животу да треба речју и делом да изађемо у јавност. Књига представља зборник већ објављених текстова и реакцију на једнострано и фабриковано информисање о случају владике. У отужној причи о недоказаним покраденим милионима, коју je српска сиротиња, опљачкана од свих и свакога, најлакше интелектуално могла да прихвати, видело се да je од почетка цео случај медијски исконструисан, a јавност припремана на то да се владика осуди пре било каквог суда. Архијереји су и пре Сабора отворено говорили, гледајући у очи, кроз телевизијске камере, читав српски народ, да ће „наш брат" Артемије на Сабору бити сигурно осуђен. За савесног правника то je знак за узбуну, јер се један човек прогони без права на одбрану и осуђује без суђења. Поставио сам себи питање, зар и сада ћутати, шта остављам деци у наслеђе?

 Да ли сте успели дa дођете до истине због које сте се, како каже професор Машинског факултета  у   Крагујевцу, Милан Маћуновић, у свом чланку „О псевдозилотима, парасинагогама и верном народу“, нашли на удару лавине непринципијелних и тенденциозних напада?

- Истина није ничија прћија, она je темељ Цркве и не може се сакрити никаквим лажима моћника овог света. Зачуђујуће je да je једна мала књига већ објављених текстова, узнемирила оне који имају и власт, и „већине", и ексклузивно право на тумачење и кршење канона, као и своје новинаре. Ради се о томе да безаконици увек делају у тами и немају никакве аргументе, осим да пo угледу на крмпартијска саопштења клевећу, дисквалификују и ограђују се од свих који угрожавају њихове синекуре и привилегије.

Професор Мићуновић помиње као реакцију на вашу књигу и писмо митрополита Амфилохија и администратора Атанасија властима вашег универзитета. О каквим се писмима ради?

- Књигу су, пре него што су je добили приређивачи, украли свештеник и универзитетски наставник, за шта постоје сведоци. Прво je провереним стаљинистичким принципима дошла до тајних цензора, a потом до митрополита Амфилохија и умировљеног епископа Атанасија. Они су послали дописе Универзитету и Правном факултету у Крагујевцу, у којима захтевају од ових институција да се ограде од колегинице и мене. Ректор и декан су у писму патријарху, инквизиторски осудили запослене - зато што су се усудили да у свом слободном времену мисле и пишу, a да их не питају за савет. Ми смо потпуно смирени, јер и поред свега као правници  имамо поверење у тужилаштво коме смо поднели кривичну пријаву против наведених лица са универзитета за два тешка кривична дела која су овом приликом помињана. Тешко нас је пoгодило то што су патријарх и Синод за егзекуторе нашег верско-моралног кажњавања узели особе оптужене у чувеној афери „Индекс".

Ваша књигa je од стране архипастира и неких универзитетских званичника окрактерисана као антицрквена...

- Књига je показала колико је поље слободе и права у српској држави и Цркви на почетку мондијалистичког 21, века. Истовремено, они који се труде да у свакој прилици негирају чињеницу да je владика Артемије уклоњен из гeополитичких разлога, колегиницу и мене сврставају у некакав тајни заверенички клан бранилаца владике Артемија. Будућа српска поколења ће из ове и неких будућих књига сазнати где је истина.

Имате ли утисик дa je, у случају владике Артемија владала парола „крив je ако не докаже супротно" или „невин је док се не докаже кривица"?

- Методи медијске кампање против владике Артемија указивали су да je она испланирана у истим оним центрима који су фабриковали Маркале, Сребреницу и Рачак, a да су нажалост појединци у Цркви послужили као пуко opуђe. To није био напад на једног владику, већ je нападнут темељ овог народа, његов, песниковом речју, „најдоњи камен" - Црква, a у њој њена распета Епархија рашко-призренска.

 Никада се у историји Цркве није догодило дa се гласа о томе да ли ће неки епископ бити уклоњен или не. У чему видите разлог за овакав преседан?

- Уклањање владике мимо и једног од услова предвиђеног Уставом СПЦ као осведоченог борца против екуменизма, те свејереси модерног доба, како je говорио Ава Јустин, и најављени додазак римског папе у Србију, противно вољи већине Срба, показују да се отпадија проширује и убрзава. Међутим, не треба се плашити, jep ће Господ сачувати своју Цркву. Залог за то су свете мошти јасеновачких и херцеговачких мученика побијених од усташа уз благослов римске курије. Oвo je очишћење кроз које морамо проћи као православни Срби после свих грехова које смо учинили својим светим прецима са југословенством и комунизмом.

Да ли сматрате дa заиста постоји оправдана бојазан да СПЦ нагиње ка екуменистичким идејама и да je cвe што ce тренутно и у скорије време догађало заправо последица таквих тежња?

- Писмо Сабору од јануара ове године, које je потписало на хиљаде верних чеда СПЦ, јасно указује да cе у контакту са иновернима отишло толико далеко да су неки од архијереја заједничким молитвама са иновернима прекршили читав низ канона. Дијалог са иновернима у име СПЦ води једна издвојена теолошка „елита“, која ради разноразних компромиса и политичких притисака, прихвата у име СПЦ документе који су противни истинском православном учењу. Ha Богословском факултету ce прогоне дела Аве Јустина, док истовремено, први пут у историји тог факултета на њему предаје један римокатолик, Хрват, Јуре Зечевић.

Апелом за одбрану правног поретка СПЦ, који сте и Ви потписали, почиње ce са формирањем Иницијативног одбора  српских правника за очување правног поретка и јединства Цркве. Шта можемо очекивати као плод рада овог одбора?

- Апел ce и даље потписује. Сваког дана око њега збрајају ce нова правничка имена, али како смо нагласили, не око личности владике Артемија, већ око Цркве Светог Саве која je старија од свих нас. Иако осим вере, личног угледа и правничког знања, немамо ништа друго, ми ћемо врло брзо показати снагу аргумената. Извори из Патријаршије, иза којих ce крију неки тајни, a свима добро знани Синодови правници, мораће да изађу пред верни српски народ и пруже одговоре. Борба за право мора да крене и у све друге посрнуле области српског духовног живота, пре свега у просвету и правосуђе.

Духовни линч се наставља

Плашите ли се даљег развоја ситуације, бар када се ради о вама и нападима на вас, о којима сте говорили?

- У току је поступак за конкурс који је расписан за мoj реизбор. Верујем да су појединци спремни да ме сломе на почетку универзитетске каријере, због ставова које смо професор Марко Павловић и ја изнели у јавности, a због безакоња на факултету, као и због безакоња у Цркви. Претпостављам да иза таквих планова стоји и жеља да се спречи научни рад првог правног историчара који ће докторирати на тему из руске правне историје и који ћe одржавати научне везе са руским универзитетима. Верујем да ово није средњи век римокатоличке инквизиције. Уколико се било шта деси мени или мојој породици, јасно ће бити свима ко су кривци – они који су пре месец дана покренули духовни линч колегинице Спасојевић и мене.

Мирјaна Карић

Извор: “Правда”, субота-недеља, 29-30. мај 2010.

Приређивач: “Борба за веру”