|
Акробације пензионисаног епископа Атанасија Оптерећеност свакодневицом, обичног човека, ломи и саплиће не дозвољавајући му да се отргне од пролазног и усмери се ка непролазном, међутим, у животу верних у Цркви није тако.
Код верног народа свакодневица ма колико била тешка постаје брана, за лакомисленост и одсутност од очигледног живота у времену и простору. Оно што чини ту брану јесте благодат Духа Светога којом верни бивају заштићени од силе кнеза овога света сазерцавајући у трпљењу стварност око себе. Верни не гледају бљесак споља но оно што је унутра, као када посматрамо неки филм. Човек ван Духа Цркве гледа претставу као стварну, верник пак Духом Светим иде иза кулиса откривајући стварне покретаче онога што се дешава на позорници. Следујући вернима, и ја скудоумни се усудих да укажем на неке од специјалних ефеката пензионисаног епископа Атанасија. Нека ми се опрости што се враћам у прошло јер ефеката има толико да их једино анђели Господњи могу све пописати. У тексту: Епископ Атанасије: Одговор «верском аналитичару» Мирку Ђорђевићу на текст «Вишак светаца»1, господин пензионисани епископ Атанасије у духу свог «осавремењавања» дела Преподобног Оца Јустина Поповића тврди следеће: «Следи незналачка тврдња како је "комисија Универзитета на Оксфорду" одбацила Јустинову "докторску тезу" о Достојевском, а Јустин је тада студирао у вануниверзитетској семинарији за српске избегле студенте, па је зато 1921. године ишао у Атину да стекне универзитетску диплому, са којом је потом могао да пише и брани докторат у Атини;» - јасно и гласно се тврди да Преп.Отац Јустин не само да није био докторант на Оксфорду, но да није ни стекао факултетску диплому». Врло интересантно додворавање духу, који господари на Западу, којег је Отац Јустин разоткривао и гонио силом речи Христове. Пензионисани епископ Атанасије по ко зна који пут својим изјавама у духу непогрешивости вређа нас мале и скудоумне који тражимо Христа Богочовека у Светима Његовим. Једном речју, господин пензионисани епископ Атанасије, намерно или ненамерно – то он зна – не говори истину, уздајући се у заборавност људи, јер ако је напред цитирано тачно онда ово није тачно: «Свој став према европској мисли и цивилизацији изнео је Јустин Поповић најпре у својој студији о Достојевском («Религија и философија Ф.М. Достојевског»), коју је поднео на Оксфордском универзитету као докторску тезу, али, како није хтео да мења своје, и Достојевскога, критичке ставове о Европи и Западном Хришћанству, вратио се у Србију без докторске титуле и, као што рекосмо, докторирао затим у Атини са новом дисертацијом из патристике, а студију о Достојевском објавио је као посебну књигу 1922-23.године (и још опширније 1940, под новим насловом «Достојевски о Европи и Словенству»).»2 Простим упоређивањем ова два цитата јасно се види њихова контра-дикторност. Како је могуће да се то нађе код онога ко се самопромовише у најбољег и јединог непогрешивог тумача и настављача дела Оца Јустина? Пре би се могло закључити да је аутор цитираног непознавалац, а не познавалац дела и живота Оца Јустина. Могуће је да је то отуда што им се духови у јавним наступима итекако разликују. Преподобни Отац Јустин је свуда и свагда, судећи по књигама његовим, сведочио и борио се за Словесност и Логосност човека, док пензионисани епископ Атанасије позива народ верни на мутавост и заборавност. У коментару на свој превод Литургије Отац Јустин сведочи о народу : «да на све свештеничке и ђаконске возгласе, прозбе, јектеније и молитве на Литургији увек одговара народ, сав православни верни народ Божји. Јер је Црква живо Тело вечноживог Богочовека Христа и у њој сви саборно живимо и саборно се молимо. У томе се такође испољава саборни карактер Свете Евхаристије.»3 Заборавља пензионисани епископ Атанасије да без народног АМИН нема ни Свете Литургије, али о томе мало касније, вратимо се Атанасијевом осавремењавању дела Преп.Оца Јустина. При крају свог одговора г. Мирку Ђорђевићу, пензионисани епископ Атанасије каже следеће: «Јер, да није тако, он би погледао, макар и летимице, 20. том Јустинових Дела, као и најновије издање Јустинових "Записа о екуменизму", где се Јустин - за разлику од уског конзервативца Артемија - показује као теолог и пророк богочовечанског екуменизма који обухвата све што је логосно, саборно, свечовечанско, јер је по њему "екуменизам суштина Цркве"». «Одговарајући» г. Мирку Ђорђевићу, пензионисани епископ Атанасије напада Владику Артемија претстављајући га као супротстављеног Преп. Оцу Јустину. Следујући благослову свог Духовника, а по благослову тадашњег Епископа рашко-призренског Павла, отац Артемије, а касније Епископ рашко-призренски, је преиспунио манастире монаштвом. Једини конзерватизам у раду Оца и Владике Артемија је у томе што је управо увек и свагда следио богочовечански екуменизам Преп. Оца Јустина који се у суштини сатојао у следећем: «Отац Јустин је био уверен да постоји стално и непролазно јединство Цркве и веровао је да је само Православље једина истинска Црква. Веру не треба мешати са политиком: савремени трендови у екумени-стичком покрету су му били неприхватљиви. Руски и Грчки теолози су показивали недовољну свесност за догматске разлике међу хришћанима у савременом свету, упозоравао је. Православље и јерес треба разликовати.»4 У било ком делу Владике Артемија ћемо наћи управо овакав став и смер када је екуменизам у питању. То важи и за радове других који су објављивани са благословом Владике Артемија било у епархиском часопису Свети Кнез Лазар, или као посебне књиге. Без обзира што пензионисани епископ Атанасије оспорава ставове г. Мирка Ђорђевића, који јесу антицрквени, резултат је по принципу марширамо одвојено, али нападамо заједно, један споља други изнутра. Звучи познато? Са друге пак стране, поред пензионисаног епископа Атанасија који покушава да замгли сведочанство Преп. Оца Јустина и збуни верни народ, његов сабрат господин Епископ бачки ради то исто али на мало суптилнији начин. Јасно им је да треба покрити и онај део верног народа који воли и има времена да чита теолошку литературу, те отуда Епископ бачки даје благослов да Беседа, издавачка установа Епархије Бачке, изда дело Истина и јединство Цркве од Х.Јанараса. У овом чисто проекуменистичком делу аутор (познати савремени грчки философ и теолог) тврди да је екуменистички покрет изазвао «...фанатичне конзервативне реакције које су ''екуменизам'' окарактерисале као покушај вероисповедног синкретизма и као'' свејерес''».5 Онај ко је први окарактерисао екуменизам као СВЕЈЕРЕС, јесте Преп. Отац Јустин Поповић кога се сада «његова» духовна деца кроз уста своја и непријатеља Цркве одричу. Где су двојица ту је и трећи тј. Митрополит цетињски који опет сведочи на свој начин да је могуће и немогуће, да се на освећењу Цркве користи и моли по Курану, то се јасно види на снимку који је доступан на интернету.6 Овакво заједничарење у молитви – за муслимане је рецитовање Курана најсавршенија молитва – има код пензионисаног епископа Атанасија и теолошко оправдање јер он изјави: «Наша је хришћанска вера да ће вечни живот бити суживот свих са свима, пред Богом и око Бога.».7 Признајем да овакво навођење «сведочења» споменутих епископа изгледа набацано али то је из разлога да би се указало на ток догађаја који су претходили садашњој хајци на Владику Артемија и о. Симеона Виловског. Веома значајна акробација пензионисаног епископа Атанасија у вези о. Симеона Виловског јесте његово Кратко саопштење поводом тужбе јеромонаха Симеона Виловског против Атанасија.Оно што је значајно у вези овог Саопштења пензионисаног епископа Атанасија јесте чињеница да је исто врло брзо повучено са сајта ЕРП, зато исто прилажемо уз овај текст.8 Из приложеног се види још један памфлет у коме се заборављају неке врло битне чињенице. Отац Симеон Виловски је још увек АРХИМАНДРИТ, јер је достојанство архимандрита добио у време када је надлежни архијереј био Владика Артемије. Звање архимандрита оцу Симеону још увек, званично, није одузео ни један Црквени суд, једино ако пензионисани епископ Атанасије није и тужилац и судија. Изјава «да је покренути против њега Црквеноканонски поступак при завршетку и исти ће највероватније ускоро резултирати његовим рашчињењем.» - како рече пензионисани епископ Атанасије је тачна колико и тврдња многих других да ће тај «поступак» највероватније показати да је отац Симеон невин. Господин пензионисани епископ Атанасије је превидео чињеницу да је управо ОН свима раструбио како је Св. Архијерејски Синод покренуо поступак против о. Симеона пред државним судом, а сада када му се враћа по речи његовој није му право. Ево канона којима пензионисани епископ Атанасије доказује «кривицу» оца Симеона: Правило 9. Халкидонског сабора «Ако који клирик има какву распру са другим клириком, нека не обилази свога епископа и нека се не обраћа светским судовима, него нека најпре поведе посао код свога епископа, или, уз приволу епископа, код оних нека се суд води, које и једна и друга страна изаберу; а који преступи ово, нека подлегне казнама по правилима. Ако клирик има распру какву са својим или са другим епископом, нека се суди пред епархијском сабором. Ако пак епископ или клирик има какав спор са дотичним епархијским митрополитом, нека се обрати егзарху велике области (дијацезе), или престолу царског Цариграда, и код њега нека се суди» Правило 104 Картагинског сабора: «О онима који траже од цара, да им се разбирају послови пред световним судовима. Установљује се, да буде лишен црквене части сваки онај, који буде тражио од цара, да му се какав његов посао разабира пред световним судовима; буде ли пак тражио од цара епископскога суда, нека му се то не запречи.»9 Једноставно речено, ако је господин пензионисани епископ Атанасије у свему испоштовао ова два канона у свом својеврсном рату против Владике Артемија и о. Симеона нека се баца каменом на њих. На крају једно чисто реторичко питање пензионисаном епископу Атанасију, на којим канонима се заснива његова новопокренута кампања против Владике Артемија и о. Симеона на страницама Преса.10 Оптужница коју објављује Прес не постоји на званичном сајту СПЦ и како написаше новинари: «Vladika Atanasije Jevtić pozvao je Sinod SPC da objavi sinodski tekst „o kanonskoj odgovornosti" episkopa Artemija, na osnovu kojeg je Sabor sudski doneo odluku o njegovom razrešenju. On je to zatražio pre dva dana, nakon što je vladika Artemije ponovo javno poručio da se on „osuđuje bez suda i bez dokaza". Novi upravnik Raško-prizrenske eparhije mitropolit Amfilohije zbog toga je u Gračanici zatražio od sveštenstva na Kosovu da ostane verno Srpskoj pravoslavnoj crkvi, a ne razrešenom Artemiju?! Pošto se u javnosti i dalje prave kontroverze oko smene vladike Artemija, uredništvo Pressa odlučilo je da u narednih desetak dana u feljtonu „OPTUŽNICA SPC PROTIV VLADIKE ARTEMIJA" objavi integralno sinodski tekst do kojeg je došao, a u kojem se jasno vidi da je episkop Artemije nagrađen time što nije raščinjen i što se već uveliko ne nalazi pred nekim svetovnim sudom.»11 Неко би рекао оно чувено «Опет бесни Иродијада, опет тражи главу Јованову». Ко то опет заобилази Цркву и Црквена правила, стављајући се изнад Св. Арх. Сабора СПЦ који очигледно није за то да се настави са медијским блаћењем Цркве и урушавањем Њеног достојанства? Изгледа да је нечије повређено самољубље јаче од воље изражене на Св.Арх Сабору СПЦ. Својим понашањем пензионисани епископ Атанасије промовише својеврсни «православни» папизам оптужујући нас јадне и скудоумне за протестантизам јер се забога интересујемо за ствари које се тичу само епископа. Али о томе више другом приликом, почео је пост и ваља мало стати и помолити се Господу да нас призове памети да би сведочили Њега Истину Богочовека, а не себе човекомиша. Михаило Перовић 8Кратко саопштење поводом тужбе јеромонаха Симеона Виловског против Епископа Атанасија 14. Мај 2010 - 12:33 Поводом вести на сајту Манастира Црна Река, да је јеромонах Симеон (Виловски) поднео „кривичну тужбу“ против Епископа Атанасија (Јевтића) Првом основном суду у Београду, као и против двоје новинара Блица и Данаса, Информативна служба Епархије Рашкопризренске и Косовскометохијске, подсећа да је Симеон Виловски већ у затвору за своја недела, и такође да је покренути против њега Црквеноканонски поступак при завршетку и исти ће највероватније ускоро резултирати његовим рашчињењем. Овим својим поступком, клирик ове Епархије, протосинђел Симеон, учинио је само нови канонски прекршај, јер је прибегао грађанском политичком суду, што је по Светим Канонима кажњиво свргнућем (Халкидонски 9; Картагенски 104). Симеон Виловски је, иначе, најмио два најскупља адвоката у Београду, а људи који га добро знају с правом говоре да он то чини новцем Косовске сиротиње, који је и до сада неконтролисано трошио за своје немонашке и нехришћанске малверзације (због којих је и побегао ноћу као лопов за Грчку, али је ухапшен и очекује се његово скоро изручење властима Србије). У међувремену је С. Виловски наставио да клевета и оптужује све и свакога на познатим његовима и њиме диригованим и контролисаним антицрквеним сајтовима. На сајту манастира Црна Река на коме се оглашава протосинђел Симеон, по други пут од када је против њега покренута кривична тужба, објављују се текстови анти-црквене садржине као и на другим сличним сајтовима. Информативна служба Епархије Рашкопризренске и Косовскометохијске
© Епархија Рашко-призренска и Косовско-метохијска
Српска Православна Црква |
