Отворено писмо избеглог Рашко-призренског монаштва митрополиту Амфилохију - одговор на клевете  из његовог писма нашем старцу, епископу Артемију

Бирократска хладноћа и предрасуде о нама на које смо, обраћајући  Вам се, наишли, уверила нас  је да кроз тај духовни зид који подижете око нас, монаштва Рашко-призренског, грађен на клеветама и дојавама из круга овог или оног братства (дечанског понајпре, а при том превасходно мислимо на управу поменутог манастира) обављајући, како велите у Вашем братски-небратском писму нашем старцу, Вашу „Епископску одговорност и канонску дужност“, не пролази ни једна људска нити еванђелска реч. Писмо које сте упутили нашем доскорашњем епископу и свагдашњем старцу и духовнику Артемију, то још једном потврђује. Надали смо се да ће одласком предходног администратора еп. Атанасија оваквим отровним писмима и речима доћи крај (не речунајући неуспеле плагијаторске покушаје Саве Јањића на званичном епахијском сајту ЕРПКИМ) али је и та наша нада очигледно остала јалова, јер ни Ваша „братска љубав“ која је нашег старца коштала одузимањa Епархије у којој је оставио деценије труда и страдања, у којој се од Вашег „љубвеобиља“ не нађе ни једна једина убога келија (иако их је он сам на стотине обновиo и од Вас тражио кад сте га „молили“ да нас „умири“) где би могао да проживи остатак свог страдалног живота, како би своју паству и тако понижен крепио својим присуством и штитио од Ваше „љубави“, „љубави“ Вашег брата Атанасија и Вама сличних.

Тим Вашим неделом показали сте, по ко зна који пут, неискреност и тиме обесмислили сва каснија позивања нашег монаштва да остане и да чува своје „монашке и косовскометохијске завете“. Зато, не мислите да  та „љубав“, како пишете, „чудно изгледа“ само нашем старцу, чудна је она сваком човеку који види шта радите и чује шта говорите. А то исто и „знаде и види Господ Срцезналац“ како без имало страха велите, зато је и Он Сам рекао „Јер ћеш се својим речима оправдати, и својим ћеш се речима осудити“(Мт. 12,37.). Ваше писмо је клевета и осуда не само нашег старца већ и свеукупног монаштва Рашко-призренског, зато Вам и одговарамо ми међу којима је, како пишете, већина нас „јуче дошло са улице, а неки и из затвора“. Зар не схватате  да нас, који смо отишли, оваквим вређањем утврђујете у нашој намери, оне који су остали тим истим увредама терате да поступе као и ми.

Можда су неки заиста дошли са улице, неки чак и из затвора, иако их Ваша селективна „очинска љубав“ дели на достојне и недостојне ње, Господ Својом истинском љубављу не презире ни једног од нас, као што ни оног разбојника не презре распет на Крсту. Ваша „очинска љубав“, нажалост, више нас подсећа на ону фарисејску из Јеванђеља, када слепом од рођења, након што просто и искрено исповеди своју веру у Христа, рекоше надмено: Ти си се родио сав у гресима, па зар ти нас да учиш? И истераше га напоље (Јн, 9, 34).

 Ви нас презирете и то дубином презира потпуно страном Православном пастиру и духовнику каквим се представљате. Иако смо пред Вама и Вашом сабраћом елитистима, којима је у Цркви све дозвољено презрени и понижавани до те мере да нам претите и екскомуникацијом, пошто се рашчињења подразумевају у свакој Вашој „љубвесловној“ реченици и речи, ипак ти уличари и затвореници јасно препознају „лицемере и фарисеје“, јер је Господ рекао:  „по плодовима (делима) ћете их познати“. И нема те браде, ма колико она била седа, која ће пред њиховом једноставном истинољубивошћу сакрити такво и толико лицемерје. Рекли сте нам у једном од Ваших мучних и неискрених обраћања, да сте „оседели у канонима“, у шта смо се и сами уверили, јер попут Вашег брата Атанасија, Вашом „канонском“ досетљивошћу упорно црно називате белим, и неистину - истином.  Нисте Ви оседели само у канонима, већ и у самовољи, коју годинама протурате на име саборног одлучивања у Цркви.

Ту Вашу наметљивост и стручност за све и сва у Цркви не трпи већ деценијама само Ваш „брат“ Артемије, коме управо „братски“ одсецате главу, та самовоља је камен који је запео у зупчаник саборног финкционисања наше Српске Цркве, и не да јој већ годинама да проради како ваља. У ту Вашу самовласност уверили сте нас и у Вашем коментару на синодски акт о забрани духовног општења нашег старца са нама, кад је ваш коментар гласио: „Ја сам овде акт“. После такве Ваше изјаве додатно сте нас уверили да над Вама никакав Синод или Сабор немају власт. Иако нисмо били сигурни на крају ко заправо лаже, Ви или, не дао Бог, САСинод по питању акта о забрани духовништва нашем старцу, да ли је он дејствен или није?

Нисмо веровали да са једне стране на главу нашег духовника сваљујете непослушност САСиноду, а према одлукама истог се односите као да не постоје. Ето и та самовоља проказује и показује, опет и опет, Ваше дугогодишње скривање и злоупотребу ауторитета САСабора, САСинода, садашњег Патријарха као и Патријарха Павла, попут навођења ових, наводно његових, речи у Вашем писму. Зар мислите да је овај народ толико глуп да не схвата Вашу, сасвим подобну језуитској, подвалу. Сви знамо кад је започет Ваш и у чудним работама Ваше једноумне браће, дуго припремани обрачун са нашим старцем Артемијем. Иако сте то покушавали и док је Патријарх Павле био жив, његов ауторитет Вам ипак то није допуштао те сте овај обрачун започели тек кад се Патријарх Павле упокојио. Ова чињеница јасно изобличава Вашу новинарско-маркетиншку клевету, сличну проевропским снагама у нашој земљи са којима, као и са сваком другом влашћу до сада, камелеонски пребивате у сословију.

После разговора са Вама ми од Вас више не очекујемо да нас разумете по питању наше верности у Христу нашем старцу, јер смо схватили да је Вама до Вашег старца светитеља стало као до „лањског снега“ будућу да деценијама газите његово врло јасно предање, пре свега по питању екуменизма и богослужбених реформи. Није нас, као ни наш народ, Епископ Артемије учио да су, како велите: „скоро сви епископи екуменисти, глобалисти и новотарци“. Томе, ко је екумениста, глобалиста и новотарац у нашој Светој Цркви, научили су нас Свети Оци и Еванђеље кроз које Вас препознајемо, као и многе Ваше фотографије са папом кога сте, ви и још понеки „vescovi serbi“,   више пута посетили него поједину Вашу браћу архијереје.

Авај, ви једном руком наводно градите Цркву, а другом је разграђујете. Говоримо о најстрашнијим и непојмљивим изјавама у којима призивате помоћ Божију у, ни мање ни више, разградњи плота светосавског тора наше Цркве, најављујући самосталност Митрополије Црногорско-приморске, чије сте име пре тога расрбили, не знамо само по одлуци ког и каквог Сабора? Зато нас не би изненадило да и Рашко-призренска Епархија сутра осване са неким несрпским називом попут „Православна Црква  Косова“ по опробаном фанариотском рецепту који полако спроводите у нашој Цркви, по налогу само Вама и Богу познатих Ваших  налогодаваца, а то сигурно није Сабор наших епископа који већ годинама живи у страху од Вас и Вашег „чувања Пећког трона“.   

Како се то делима одричете Светога Саве, а речима позивате на чување Светосавске Цркве, нама није јасно, али Вама мора бити јасно да у таквој Вашој неусаглашености речи и дела (о Вашим мислима нека Бог расуди) није могуће пронаћи чврст ослонац за изградњу поверења у Вас. Зато се чудимо Вашем чуђењу зашто су Ваша обећања дата нама „остала без одјека“ код нас, у смислу нашег неповерења. Знајте, иако нас сматрате уличарима и затвореницима, не сматрајте нас будалама, јер то нисмо и одлично видимо како полако али сигурно од највећег Србина постајете највећи антисрбин, јер Вашим делима издајете и Српство и Србе, као и то да припремате неко чудо на Сабору у Нишу 2013. Погледајте још мало Свете Оце које у налету Ваше „братске“ зависти и заједљивости поменусте у Вашем писму па ћете видети да је права прелест за коју оптужујете нашег старца и нас управо тај несклад и шизофрени расцеп између речи и дела, чак и самих речи међусобно, а што се све код Вас и види и чује.

Уосталом, да сте толики стручњак за монаштво и прелест, Ви бисте прво уредили ситуацију у Вашем монаштву, јер би се, по Вашем принципу „чује се ово и оно“, и о том монаштву све и свашта могло чути, и чује се из, како велите, „круга неких братстава“.  Само што нисмо ни ми нити је наш старац икада  „братски“ залазио по Вашој митрополији и клеветао Вашу духовну децу, како Ви то сад „одговорно и пастирски“ чините.

На самом крају, молимо вас да  схватите да, уколико је неко пре разговора са Вама имао помисао да остане у ЕРП, након разговора са Вама, а особито након овог Вашег несрећног писма, никоме од нас који смо избегли не пада на памет да своју душу и себе препустимо Вама који сте у овчијем руху дошли као вук и распудили наше ојађено и обезглављено стадо у ЕРП. Јер, ако нас сматрате „упрелешћеним секташима“, нашим повратком  ми би себе осудили на само Вама и Богу познатим техникама „отпрелешћивања“, тј. испирања мозга, и душевног истјазавања, на које нико нормалан, па ни ми нећемо пристати. Ако смо толико „опасни“ за Цркву и народ и да се такво духовно семе „не умножи и не шири по другим епархијама у Цркви“ како џелатски пишете, направите нам бар логор који ће личити на манастир из којег нас не морате  пуштати, али у који Ви и „пастири“ слични Вама неће долазити, јер би нам и тамо било лакше, него под Вашом „очинском“ руком која не милује, него бије, дави и гуши.

Док не нађете овакво или „боље“ решење за нас, проблематичне „уличаре и затворенике“, како сте нас окарактерисали, ми ћемо се молити нашем Подвигоположнику Христу да се не испуни Ваше злурадо ишчекување да неко од нас скине расу и прекрши свој монашки завет, како скоро изјависте у једном од наших манастира и тиме још једном показасте Вашу, нама већ добро познату „очинску бригу и старање“.

Њу и Вас Богу на Суд остављамо, као што и Вас сада молимо да нас већ једном поштедите Вашег „старања“ о нама и препустите нас Богу, схвативши коначно да не спасавате Ви Цркву Вашим самоувереним наметањем у њеном управљању, већ да се и ми и Ви спасавамо у њој, коју Бог води и руководи, а не Ваша или наша пала воља и самовоља. Лишили сте нас Светог Причешћа; лишићете нас, како нам без икаквог приговора Ваше савести саопштавате, и чина. Знајући Ваше „доброжеланије“, вероватно ћете нас и изопштити, исто као двојицу наше недужне, а осуђене сабраће, али знајте, Истина о коју сте се Ви и сви Ваши саучесници у овом неделу, које спроводите у нашој доскорашњој епархији, огрешили, проговориће и за овог века и за оног што долази. Ви сте нам поручили „нека нас све Бог сачува“ од Црквеног суда којим нам „очински“ претите, а ми Вама поручујемо нека Бог и нас и Вас сачува на Свом Страшном Суду на који ћемо сви бити изведени, а на коме ће се јасно видети ко је рушио, а ко градио Цркву Божију! У њој нека би се сви ми спасли!

Верно Христу и Цркви, монаштво Епархије рашко-призренске прогоњено  за Цркву и из Цркве!

 ПОТПИСНИЦИ:

1.  протосинђел Николај Николић

2. протосинђел Варнава Димитријевић

3. јеромонах Дамаскин Вацић

4. јеромонах Доситеј Вукосављевић

5.  јеромонах Бенедикт Прерадовић

6. јеромонах Наум Мирковић

7. јеромонах Агапит Бичанин

8. јеромонах Иринеј Ристић

9. јеромонах Ксенофонт Томашевић

10. јеромонах Јован Милојевић

11. јеромонах Роман Папић

12. јеромонах Јевтимије Милентијевић

13. јеромонах Пимен Дејановић

14. јеромонах Јован Узелац

15. јеромонах Максим Новаковић

16. јерођакон Прохор Ацковић

17. јерођакон Павле Дрековић

18. јерођакон Јаков Купрешак

19. монах Антоније Маринковић

20. монах Климент Недељковић

21. монах Рафаило Пејчић

22. монах Кипријан Кељевић

23. монах Јоасаф Лојић

24. монах Харитон Влаић

25. монах Мелхиседек Миљковић

26. монах Владимир Милић

27. монах Леонтије Кантар

28. монах Пајсије Марковић

29. монах Платон Бабић

30. монахиња Пелагија Станић

31. монахиња Јована Јелић

32. монахиња Јована Јеремић

33. монахиња Варвара Станкић

34.  монахиња Сара Мосур

35. монахиња Митродора Јовичић

36. монахиња Варвара Тишма

37. монахиња Исидора Рајковић

38. монахиња Домна Здравковић

39. монахиња Марија Гегић

40. искушеник Јован Банков

41. искушеник Дејан Стојановић

42. искушеник Дејан Матијашевић

43. искушеник Драган Младеновић

44. искушеник Александар Стопа

45. искушеник Јован Ердељан

46. искушеник  Александар Конзулин

47. искушеник Станко Ђорђевић

48. искушеник Бобан Весић

49. искушеник Славко Мирковић

50. искушеник Миле Василић

51. искушеник Марко Трајковић

52. искушеница Митра Андрејевић

53.   искушеница Ирена Симић

54.   искушеница Биљана Чанади

55. искушеница Радојка Јанковић

56. искушеница Мирослава Савковић

57. искушеница Маријана Ђурић

58.  искушеница Мирјана Мартиновић

59. искушеница Зорица Ивановић