header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Драго Жарковић: Реакција на текст "Сами ћемо бранити манастире" Штампај Е-пошта
уторак, 10 август 2010

Драго Жарковић

ПОВОДОМ ТЕКСТА „САМИ ЋЕМО БРАНИТИ МАНАСТИРЕ!“

          Стратегија игумана дечанског Теодосија стоји на веома чврстим темељима, бар онолико чврстим колико му је чврста вера.

Прво, он је веома успешно извојевао своју највећу битку, и остварио свој највећи сан, елиминисавши свог највећег непријатеља – владику Артемија. Не само да му је одузео власт над епархијом, него је успео да га протера са територије епархије у којој се таj „добри и честити владика Артемије“ подвизавао преко три деценије;

Друго, он се с правом може уздати у своје сопствене снаге, јер је снагу својег самоорганизовања показао у Грачаници уочи Часног поста, када је успешно шамарима, песницама и сличним „духовним“ средствима растерао верну децу владике Артемија;

Треће, он је и на своме прагу, у Дечанима, показао генијалну снагу свог самоорганизовања, када су његови див јунаци, употребом „духовног“ оружја, учинили славан подвиг надмоћи над пратњом Њ. П. владике Артемија, јуначки наневши тој пратњи костоломиве ударце;

Четврто, у његовој стратегији самоорганизовања (по принципу Јосипа Броза: „Ништа нас не сме изненадити“), помоћиће му његови моћни пријатељи којима је указивао гостопримство и љубио скуте у Дечанима, без благослова и у инат свом епископу и свом духовном оцу;

Пето, правилно размишља игуман дечански о новим зидовима и новим капијама. Верујем да ће му у томе помоћи они исти „мајстори“ који су обновили наше порушене светиње, без благослова и у инат његовом епископу и његовом духовном оцу;

Шесто, веома је убедљиво игуман дечански, у Лапљем селу код Приштине, рекао тамошњим Србима да не продају земљу, јер они који су продавали очевину нису били срећни. О срећи оних који су извршили оцеубиство није било речи - због презаузетости игумана.

Страх ме је да игуман дечански није изабрао онај високи заклон: превише се узда усе! А и подоста је корака учинио којима је погазио Закон Господњи: „Поштуј оца свога...“ Јер ако му Господ не сачува града, узалуд ће неспавати његови стражари.

Отуда страхујем да би се игуман дечански Теодосије, руку под руку са администраторима ЕРП Атанасијем и Амфилохијем, могао наћи на оним страницама хронологије косовске гологоте која ће га сместити у поглавље у коме се налази Вук Бранковић.

на Св. Пантелејмона 2010.

 

П.С.

Нисам баш сигуран да је отац Бенедикт, чији текст је иначе изврстан (http://borbazaveru.info/content/view/2678/1/), у праву кад каже да је „О. Сава Јањић потписао свог игумана са 'Епископ липљански Теодосије', заборавивши да стави ВИКАРНИ...“ Пре ће бити да се ради о оној народној: Што је баби мило, то јој се и снило.

Последњи пут ажурирано ( среда, 11 август 2010 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 89 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.