Повучена реч или како ућуткати архијереја

            Шта је чином прихватања одлуке патријарха Иринеја да му се забрањује учешће на конференцији за новинаре, показао умировљени владика рашко-призенски Артемије?

Пише: Наташа Јовановић

Када је седамдесетих година прошлог века због јавно изговорене речи владика жички Василије осуђен на казну затвора, јер је окупљеном народу око Цркве говорио о стању у српском друштву, случај је архивиран као време Брозове тираније над слободном речју. Данас, у 21. веку, када је слобода говора гарантована европском Конвенцијом о људским правима и Уставом Србије, једном архијереју СПЦ и коначно грађанину ове државе одузето је право на слободу говора.

Наиме, конференција на тему „Тренутно стање у СПЦ“ у организацији Фонда за истину о Србима која је одржана у среду, прошла је без најављеног учешћа владике рашко-призренског. У саопштењу, које је потписао патријарх Иринеј, наведено је да за одржавање конференције није тражена сагласност Светог Архијерејског Синода.

СЛОБОДА ГОВОРА ИЛИ ИЗБОРА?

Неко је приметио да ће у будућим архивима остати забележено да је забрана стигла 10 минута пред почетак заказане конференције, те да је њоме једном архијереју СПЦ, доктору теологије и члану Књижевника Србије, ограничено основно људско право на слободу говора. А све то, овај пут, у време владавине декларисане демократичности.

„Нећу учествовати на конференцнји за штампу, ни одговарати на питања, али ћу бити присутан", рекао је Артемије и на тај начин показао да је спреман да се, упркос чињеници да је према Закону о црквама и верским заједницама аутономија ових организација ограничена поштовањем државних закона, повинује одлуци званичне СПЦ, на тај начин показавши да му је чин архијереја СПЦ изнад права које Уставом као сваки други грађанин државе Србије ужива.

ДИЈАЛОГ ЉУБАВИ

Патријарх Иринеј се истог дана обратио јавности, рекавши да је „случај" владике Артемија „непријатан догађај за  Цркву", али да владика у њој и даље има своје место, да његово архијерејство ниједног тренутка није доведено у питање. Између осталог патријарх је рекао и да је Сабор од владике Артемија тражио да замоли монахе да се врате у своје манастире, али да је он то урадио на непримерен начин и Синоду узвратио писмом које је патријарх окарактерисао као раскол.

Зоран Чворовић, асистент на Правном факултету у Крагујевцу, као други учесник конференције рекао је да са становишта световних закона, забрана говора владици Артемију, која је уследила после низа ограничења, уставних слобода и права-слободе кретања, слободе настањивања и права на правично суђење, чини се, завршни је чин у стављању једног човека ван закона".

Као кључно, Чворовић је поставио и питање да ли они који се залажу за „дијалог љубави" са инославнима сматрају да такав исти дијалог не би требало примењивати и на своју браћу у вери и роду, како су управо демонстрирали према свом сабрату владици Артемију.

Извор: „Печат“ бр. 134, 1. октобар 2010.г.

Приређивач: „Борба за веру“