Уредништво Питања за ђакона Ивицу Чаировића, уредника Инфо службе СПЦ (Поводом његове изјаве дневном листу „Данас“ од 11.10.2010.) Уважени оче ђаконе (уважени по чину, али не и по ставу), Ваше фарисејско-језуитско ограђивање од проте Жарка Гавриловића, монаха Антонија Давидовића и непознатих Вам, а очигледно недрагих монахиња, који су 10. октобра 2010. изашли на улице Београда да крстом и молитвом отерају зле духове, спрече проливање братске крви полицајаца и демостраната, дубок је доказ да сте заборавили значење речи „ђакон“. Реч ђаконија на грчком значи служење, али служење Богу, а не мамону и силницима овога света. Док сте Ви седели удобно заваљени у меку патријаршијску фотељу, неки јуродиви Христа ради изашли су да лудошћу крста (како каже Св. Ап. Павле) посведоче да је земаљско за малена царство, а небеско увек и довека. Док сте Ви грицкали и пијуцкали, они су гутали сузавац и вапијали Богу правде за српски народ.
Отац Жарко, монах Антоније и монахиње које помињете, треба да Вас застиде (ако за стид знате) и подсете на ђаконију Св. Првомученика Стефана. Свети Стефан се није крио иза фраза о званичним и незваничним ставовима, него је Хришћанство сведочио читавим својим животом: "И изведавши га из града стадоше га засипати камењем, и сведоци хаљине своје метнуше код ногу младића по имену Савла. И засипаху камењем Стефана, који се мољаше Богу и говораше: Господе Исусе! прими дух мој. Онда клече на колена и повика иза гласа: Господе! не прими им ово за грех. И ово рекавши умре" (Дел. 7, 58-60). Зашто на кратко не остависте своју удобну патријаршијску фотељу и не изађосте на улице са крстом у руци? Што не стадосте између полиције и демостраната са високо подигнутим крстом, како бисте допринели спречавању проливања братске крви, па макар Вам неки камен и пао на главу? А ако то већ не учинисте, што се бар не покријете ушима и не ћутите, него се овако јавно пред читавим српским народом срамотите? Ако став Цркве није став о. Жарка, монаха Антонија и монахиња овде поменутих, онда о којој је „цркви“ реч? Можда о америчким епископалцима који „венчавају“ и „рукополажу“ содомите? Очито је, да је екуменизам разјео и оно мало здраве свести дела српског вишег и нижег клира, па више не знате ни шта говорите ни шта творите. Што би рекао велики Његош „Што се мрчиш када коват нећеш, / с Турцма ратиш, а Турке својакаш“. Очито је да су Вам по духу ближи свештеници „хероји“ који премлаћују свој народ, попут Дмитра Луковића и Петра Лукића - храбрих да ударе побожне људе и жене, али неспремних да промоле нос „Ђе прах гори пред очи јуначке“ (Његош). Латини су говорили да је име знамење. Уместо јунака Иве Сенковића, Срби су у Вама добили само једног тужног и уплашеног Ивицу који не сме ни да мисли, а камоли да говори осим онако како му нареди Велики Информатор Српске Цркве, Незаобилазни, Једини, Најмудрији, Најначитанији, и све остало што је о самом себи открио – епископ бачки Иринеј. А да је врх Српске Цркве урадио оно што треба, ништа од овога се не би ни десило (http://borbazaveru.info/content/view/2915/1/). +++ ИЗЈАВА ЂАКОНА ИВИЦЕ ЧАИРОВИЋА ДНЕВНОМ ЛИСТУ „ДАНАС“ Особе у мантијама нису представљале Српску православну цркву Ђакон Ивица Чаировић из Информативне службе Српске православне цркве, каже за Данас да иступање пензионисаног свештеника Жарка Гавриловића, који је протестовао на улицама против геј параде, није имао благослов цркве. - То што је он изашао на улицу представља његов лични став. СПЦ своје ставове исказује кроз саопштења или се верницима лично обраћа патријарх, односно неко ко га заступа. То никако није свештеник, а поготово не пензионисани - објашњава Чаировић. Он додаје да не зна ко су монахиње које су, приликом нереда на београдским улицама, подржавали Гавриловића. Он истиче да му је позната особа у мантији која је снимљена камерама. - То је рашчињени монах Антоније из манастира Црна река. С обзиром на његов статус, он није имао право ни да обуче мантију, а камоли да се представља као заступник цркве - наглашава Чаировић. К. Ж. http://www.danas.rs/danasrs/drustvo/propust_sluzbi_bezbednosti.55.html?news_id=201224 |