Академик проф. др Србољуб Живановић

ПОВОДОМ ЧЛАНКА НОВИНАРА ЈЕЛЕНЕ ЧАЛИЈЕ ОБЈАВЉЕНОГ У "ПОЛИТИЦИ" 13.9.2010. ПОД НАСЛОВОМ "ЈАСЕНОВАЧКЕ ЖРТВЕ У ЦРКВЕНОМ КАЛЕНДАРУ“

 После објављивања наведеног чланка у дневном листу "Политика", затражено је да Међународна комисија за истину о Јасеновцу да своје мишљење у циљу разјашњавања појединих навода изнетих у њему.

Чланак је написан тако као да је све податке које је  изнео отац Јован Ћулибрк – изнео у име Одбора за Јасеновац Светог Архијерејског Сабора СПЦ, те као да је то став СПЦ. То није сасвим тачно. Председник Одбора за Јасеновац СПЦ, Његово Преосвештенство Епископ бањалучки Г. Г. Јефрем, је усмено (више пута) и писмено обавестио министра вера Републике Српске, Удружење Јасеновац - Доња Градина и Међународну комисију за истину о Јасеновцу да о.Јован Ћулибрк није овлашћен да говори и заступа Одбор за Јасеновац СПЦ и да може да говори само у своје лично име. Сва обавештења и комуникације са овим одбором морају да иду преко председника Одбора, Његовог Преосвештенства Епископа Јефрема. У Патријаршији СПЦ у Београду речено нам је да Одбор за Јасеновац СПЦ нема своју канцеларију у Патријаршији и да о. Јован Ћулибрк обавља своје послове из приватног стана једног свештеника. Ауторки чланка би било много боље да се за обавештења обратила Председнику Одбора за Јасеновац СПЦ. Познато нам је да Удружење Јасеновац - Доња Градина и влада Републике Српске нису задовољни радом и изјавама о. Јована Ћулибрка, па је са њим прекинута сарадња. О томе је обавештен Председник Одбора за Јасеновац Епископ Јефрем.

Међународна комисија за истину о Јасеновцу, под председништвом покојног Проф. др Бернарда Клајна из Њујорка још је 2008. године разматрала извештај о деловању института Јасеновац Research Institute из САД и његовог директора Барија Литучија на прикривању истине о Јасеновачком логору и донела одлуку да се прекине свака сарадња са Јасеновац Research Institute и са Баријем Литучијем, који је отпуштен из службе на Универзитету где је до тада радио. Јасеновац Research Institute је учествовао у постављању споменика јасеновачким жртвама у Њујорку са лажним натписом о броју жртава. Бари Литучи је одговоран за то дело. Овом институту је посебно замерено што је директор Бари Литучи покренуо захтев пред америчким судовима да се забрани дистрибуција  книге Зборник радова са Прве Међународне конференције о Јасеновцу која је одржана у Њујорку и да се сви примерци уклоне из библиотека и униште. У овом Зборнику су објављена сведочења преживелих логораша, све дискусије и сва излагања учесника. Међународна комисија за истину о Јасеновцу је сазнала да о. Јован Ћулибрк сарађује са овим америчким институтом и са Баријем Литучијем па је тада, 2008. године, донела одлуку да се прекине свака сарадња са о.Јованом Ћулибрком, да се више не позива на Међународне конференције и да се уклони из свих одбора у којима је сарађивао. Међународној комисији за истину о Јасеновцу је познато да Бари Литучи регрутује сараднике са простора бивше Југославије, да им плаћа боравак, путне трошкове и хонораре у циљу остваривања својих циљева који нису у интересу истине о Јасеновцу. Један од тако регрутованих сарадника је и Антун Милетић, који је иначе написао неколико књига о Јасеновцу.

Сл.1

Сл. 1: Папски легат (у белом), Надбискуп Степинац, Анте Павелић (у усташкој униформи) и његова жена, на отварању дечјег дома у Тушканцу.

Представник Папе Пија XII је учествовао у званичним и полу-званичним функцијама усташке Хрватске. Он је био очевидац пропагирања Павелићеве и Степинчеве политике терорисања и католизације Хрватске. Знао је о злочинима и ужасима који су се одигравали. Пратио је напредак присилног католичења, знао је о свесрдноме учешћу свештенства у свеопштем покољу хиљада православних Срба. Све те ствари је верно преносио Папи Пију ХII. Осим тога, хрватски бискупи су писали извештаје Папи о усташким ужасима као на пример, Др.Ујчић, католички надбискуп у Београду.

Сврха Дечјих домова била је да се прекрштава православна сирочад и тако их преобраћа Католичкој цркви.

На свом редовном састанку 2008. године, Међународна комисија за истину о Јасеновцу је после вишегодишњег истраживања саопштила да је у Јасеновачком систему Хрватских логора за истребљење Срба, Јевреја и Рома убијено преко 700 000 Срба, 23000 Јевреја и 80 000 Рома. Поједине установе, као што је, на пример, Музеј жртава геноцида у Београду, као и разни појединци, покушавају да сазнају имена жртава и праве спискове убијених. За сада су прикупљена имена око 90000 жртава, а у чланку је наведено као да је та цифра тачан број убијених. Прећутан је извештај Међународне комисије. Никоме неће поћи за руком да сазна имена нерођене деце извађене из утроба мајки, имена деце до једне године старости коју су убиле часне сестре католичке цркве, имена жртава бачених у вирове Саве, Сане, Уне, Врбаса и других река, имена жртава које су живе бачене у гротло Пацилијеве пећи, имена жртава које су скуване да би од њих правили сапун, хиљада лешева који су месецима и годинама пловили низ Саву у Дунав, који су слани из Јасеновца са погрдним порукама њихових јасеновачких кољача, жртава које су живе затрпаване у насипе итд.

  Сл.2

Сл. 2: Калуђери и фратри су били кичма политике насилног католичења. Многи су учествовали у акцијама терора, као на пример, Вјекослав Симић, калуђер манастира у Книну, који је убио туцета православаца сопственим рукама. Сидоније Соло, још један калуђер францисканског манастира у Нашицама, депортирао је православни живаљ читавих села. Игуман манастира у Гунтићу, отац Г. Частимир, наређивао је покоље стотина православних у Глини.

Отац Др. Драгутин Камбер, Језуита, наредио је покољ око 300 православних у Добоју, и војни суд за 250 других, од којих је већина стрељана.

Отац Срећко Перић из манастира у Горици, 10ог августа 1941, лично је потстицао покољ више од 5.600 православаца у области Ливна.

Фратри су били усташки официри. Други пак команданти концентрационих логора.

Слика горе: Анте Павелић за време једне од повремених визита францисканским манастирима.

Међународна комисија за истину о Јасеновцу мора да скрене пажњу јавности на злочиначку улогу Римокатоличке цркве и њеног свештенства у васпитању и подстицању католика Хрвата и њихових помагача Муслимана да изврше геноцид над православним Србима, Јеврејима и Ромима. Према изворима које су прикупили научници из САД, преко 1400 римокатоличких свештеника у НДХ је лично клало, мучило, силовало, пљачкало и насилно покрштавало православне Србе. Католичке часне сестре су биле нарочито свирепе према српској деци. Мучиле су и убијале дечицу млађу од једне године и старију од једне године. Хрватска је била једина земља на свету која је имала концентрационе логоре за истребљење мале деце.

 Сл.3

Сл. 3: Ватикан је био добро обавештен о свему што се дешава у усташкој Хрватској. Не само зато што је католичка јерархија слала папи редовне извештаје, већ и стога што је папа имао тамо свог личног представника.

Папски легат је имао дужност да шаље редовне и тачне извештаје о раду католичког свештенства и бискупа. Исто тако и о политичким и војним акцијама усташке владе и усташких вођа.

Представник Папе Пија XII је био папски легат, монсињор Марконе, који је био акредитован код усташке владе и Павелића. Монсињор Марконе је све детаљно знао у сваком погледу о католичкој јерархији и усташким сарадницима. Уствари био је посланик не само католичке јерархије када је извештавао Ватикан, већ исто тако и Пија XII кад се обраћао Надбискупу Степинцу и Павелићу.

Горе на слици, монсињор Марконе окружен је Надбискупом Степинцем и нацистичко-усташким официрима на усташком састанку.

У чланку се наводи, са покушајем оправдања, да је загребачки надбискуп по први пут посетио Јасеновац. Међутим, он је изјавио да није ту дошао "да се некоме извињава" за злочине које су починили католички свештеници и хрватски и муслимански кољачи. У његовој катедрали на загребачком Капитолу  чува се леш ратног злочинца Алојзија Степинца, кога је папа Јован Павле II прогласио за блаженог, јер је помогао да се Хрватска "очисти" од православних Срба, Јевреја и Рома. Сведоци говоре да је Алојзије Степинац подржавао НДХ, био поглавар свих усташких, кољачких војних свештеника, насилно покрштавао, водио кољаче у Ватикан на поклоњење, благосиљао убице крвавих руку од клања Срба, Јевреја и Рома, а све је то утврђено на његовом суђењу, где није био у стању да пружи никакву одбрану за своје поступке. Папа Јован Павле II је Степинца, као и друге сличне злочинце, прогласио за "блажене", а ускоро желе да их прогласе и за светитеље католичке цркве. Степинац, као и папски представник у Хрватској Ђузепе Маркони, подржали су изгласавање у Хрватском сабору најгрознијих расистичких закона по којима је свако могао да опљачка, силује, мучи или убије било кога Србина, Јеврејина или Рома, а да за то не одговара. Италијански писац Марко Аурелије Ривели је недавно објавио књигу о Алојзију Степинцу под називом "Надбискуп геноцида", која се преводи на више језика. Из чланка се не види да ли је долазак католичког надбискупа из Загреба у Јасеновац имао за циљ да се наруга невиним жртвама, или да да благослов кољачима и убицама. Зна се да ниједан католички папа никада није посетио Јасеновац, а долазио је на неколико километара удаљености од стратишта. И у најновије време римске папе су позивале да се бомбардују Срби у Босни и Херцеговини, да се изврши напад НАТО снага на Србију, називали су Србе најпогрднијим именима, а још увек има таквих у Србији који би желели да дође до помирења са римокатолицима у циљу некаквог екуменизма.

У новије време долази до изражаја политика некаквог "помирења" жртава и убица, односно Православне Цркве и римокатолика. Чак се и поједини епископи СПЦ отворено залажу, или сами ступају у "дијалог" са представницима Ватикана. Желе да се позове папа да посети Србију. Уколико српски народ и Срби православци дозволе једну такву посету римокатоличког папе, уколико дозволе увођење римокатоличких новотарија у свештенослужење, уколико дозволе неканонско понашање појединих владика, онда српски народ чини смртни грех према невиним Јасеновачким жртвама и Новомученицима.

Чланак објављен у дневном листу "Политика" јесте пример како медији и штампа у Србији, под притиском са Запада, а уз сарадњу појединаца из СПЦ,  стварају код народа лажну слику о некаквим добрим намерама Ватикана и Римокатолика.

Председник Међународне комисије за истину о Јасеновцу,

Академик проф. др Србољуб Живановић

Лондон, Велика Британија