|
 ЕКСКЛУЗИВНО:
ИЗЈАВА ОЦА НИКОЛАЈА ЦРНОРЕЧКОГ ЗА „БОРБУ ЗА ВЕРУ“ У ексклузивној изјави за „Борбу за веру“, коментаришући лаж пласирану у „Блицу“ (коју су пренели још неки дневни листови) о наводном „писму владике Артемија и групе бивших монаха манастира Црне Реке“, у коме Владика и монаси тобоже обавештавају СА Синод СПЦ „да ће уколико им се не врати Рашко-призренска епархија основати нову 'истинску Светосавску цркву'“, отац Николај Црноречки је рекао:
„Затечени смо новинарским измишљотинама, јер наши монаси нису ником давали никакве изјаве, а поготово не о оснивању наводне „Светосавске Цркве“, као што није било ни било каквог писма Синоду. На жалост, медијска хајка против нашег духовника, владике Артемија, наставља се још већом жестином што се СА Сабор више приближава. Остајемо верни Српској Православној Цркви и свом духовном оцу који иде путем Светог Саве и Светог Јустина Ћелијског“. А да се ради о жестокој медијској хајци на еп. Артемија и њему послушно монаштво, у којој се не бирају средства, говори и чињеница да се у данашњем „Куриру“, у чланку под насловом „Артемије оснива нову цркву “, помиње писмо „којим је пре два дана поручио Светом архијерејском Синоду СПЦ да не признаје његове одлуке“, и којим је, како пише „Курир“, „умировљени владика Артемије кренуо у напад уочи редовног заседања Сабора заказаног за 17. новембар“. Пошто су сви цитати у „Куриру“ из писма које је владика Артемије упутио Синоду 13. 10. 2010. године, а које је објављено у недељнику „Сведок“ бр. 745-746, 2. новембра 2010, поставља се питање: о каквом се то писму владике Артемија Синоду од пре два дана ради? Као што видимо, отац Николај одлучно демантује постојање таквог писма. Пошто такво писмо, очигледно, не постоји, већ су га измислили прогонитељи владике Артемија из црквених редова, јасно је да се дневни листови, укључени у оркестрирану кампању против еп. Артемија, позивају на Владикино писмо Синоду од 10. октобра 2010. Међутим, нејасно је како то да нико осим „Блица“, „Курира“, још неких дневних листова и „поверљивих извора из Синода“, у поменутом писму не може прочитати изјаву владике Артемија да ће основати „истинску Светосавску цркву", уколико му се не врати Рашко – призренска епархија? Да ли се овде ради о неким специјалним магијским моћима које дотични поседују? „Блиц“ је, иначе, кроз перо свог новинара који је потписао чланак под насловом „Артемије оснива своју Цркву“ од 12. 11. 2010, показао своју уобичајену необавештеност, не знање и злонамерност. Да је то тако, може се видети из следећег цитата из поменутог чланка: >>Част Нам је обавестити Вас да се са истом одлуком, као неканонском, не слажемо, да је не примамо, и да јој се не можемо повиновати - пише Артемије у првом лицу множине, што за одбегле монахе и бивше клирике из манастира Црна река, који су се привремено окућили на имању „грешног Милије крај Чачка”, представља најаву да „нису усамљени и да ће уз подршку неких архијереја, ако им се не врати Рашко-призренска и Косовско-метохијска епархија, основати нову истинску Светосавску цркву!<< Ово „Нам“ писано великим словом у оквиру обраћања владике Артемија, је уобичајени начин на који епископ пише званичне акте и карактеристично је за црквену преписку. Као што обраћање са „Ви“ из поштовања, не значи да је пред нама неколико људи, тако и владичанско „Нас“ не значи најаву придруживања још неких епископа владици Артемију у подухвату оснивања "истинске Светосавске цркве", како то тумачи "Блиц", него је саставни део црквеног бонтона. Но, „Блицови“ новинари, који као да су имали проблема чак и са средњошколским образовањем, ово не само да не могу да схвате, него немајући знања елементарне стилистике, граде конструкције како то прогонитељима владике Артемија из редова СПЦ одговара. А какве су размере необавештености „Блица“ који претендује на извештавање о актуелним догађањима у Српској Православној Цркви, говори и чињеница да се наш уважени сарадник Грешни Милоје Стевановић назива „грешни Милија“. По свему судећи, "поверљиви извори из Синода" нису се баш прославили избором својих сарадника за медијску кампању коју воде притив владике Артемија. Уредништво |
