|
Драго Жарковић ПОВОДОМ ОБАВЕШТЕЊА О ИЗЛАСКУ ИЗ ШТАМПЕ КЊИГЕ „ИСТИНА О СЛУЧАЈУ ВЛАДИКЕ АРТЕМИЈА II” Поштована редакцијо, Веома ме радује вест да ће књига „Чувар вере је народ“ („Истина о случају владике Артемија II) бити објављена на вашем сајту. Ја сам имао срећу и задовољство да дођем до једног примерка ове књиге коју је приредио поштовани професор Љубомир Протић, о чијој моралној горостасности најбоље говори мр Владимир Димитријевић на крају књиге – „уместо поговора“.
Ова књига ми је помогла да сазнам ко су екуменски барјактари, који покушавају нашу свету Цркву да заведу у воде те СВЕЈЕРЕСИ. Један од тих барјактара, сада сам се потпуно уверио, је и владика бачки Иринеј. Иринеју Буловићу није било довољно што је на Благовести у светим Ћелијама пало звоно кад је он крочио на свету ћелијску земљу. Није му било ни довољно то што је на дан Св. Јустина Поповића, на Светој Литургији „рашчињен“ и „размонашен“, јер су му због муке која му је припала за време Литургије скинули владичанске и монашке одежде. Изгледа да му ове две Божје опомене нису биле довољне да се призове и да се покаје. Може бити да ће му у томе помоћи приређивач ове истинољубиве књиге, проф. др Љубомир Протић, који му у предговору шаље својеврсну поруку (ко има уши да чује нека чује). Ево тог дела предговора: >>Владика бачки, др Иринеј (Каранушић - Буловић) написа за поменути број „Печата" (као осврт на чланак новинарке Јовановић) да се у том часопису повремено појављују „површни па и штетни текстови о нашој Цркви". Због тога се Он нада „да ће временски доспети и ауторски успети да у догледно време понуди понеки поузданији опис и веродостојније сагледавање наше црквене стварности, па и болног, опасног и нажалост директно разорног феномена „артемијевштине". Од тада догледно време прође, а др Иринеј временски не доспе (или ауторски не успе или и временски не доспе и ауторски не успе) да нам понуди „веродостојније сагледавање наше Црквене стварности". То је штета за све нас потенцијалне читаоце. Да ли ће тај текст бити веродостојнији од текста г-ђе Јовановић у овом тренутку не можемо говорити. То ће моћи да буде предмет анализе само ако чланак др Иринеја „угледа светлост дана"! У сваком случају са евидентном појавом тог чланка верујем да ћемо сазнати (оно што сада зна само Владика) садржину феномена „артемијевштине". Претпостављам да ћемо тада сазнати и за кога је тај феномен болан, опасан и директно разоран. До тада остају две равноправне прeтпоставке, тј. да је тај феномен болан, опасан и разоран за: а) присталице др Артемија (Радосављевића), б) опоненте др Артемија. Време ће показати да ли је тачно а) или б). Прибојавам се да постоје људи који желе да на губитку буду и они под а) и они под б). Осам стотина година историје наше Свете Светосавске Цркве нас учи да таквих људи има и то много. Нарочито у нашој близини, а и међу нама. Богу нека је слава од нас, а нама спасење од Бога.<< Нека би Бог дао да ова трећа опомена управи стопе Иринеја Буловића стазом покајања, која ће га вратити на пут свете Светосавске Цркве, којој је он, својевремено, истински припадао борећи се против екуменизма, што се може видети из његовог писма које је као јеромонах написао пре готово 40 година (http://borbazaveru.info/content/view/171/1/). |
