header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Архимандрит Адријан: О потреби православног исповедања данас Штампај Е-пошта
понедељак, 14 септембар 2015

        Часни оци, љубљена чеда у Христу, нека би нас сачувала Пресвета Богородица и водила нас путем спасења! Уистину је добро за монахе слатко да живе животом молитвеног тиховања, штавише, то је њихов призив. Ипак, када су времена тешка, као што јесу данас, када духовна лађа Свете Православне Цркве страда од смртоносних искушења последњих времена, живљење у незаинтересованој повучености равно је одрицању од Вере и за одсуство њеног доследног исповедања, речју и делом уопште нема разумевања.

Свети Теодор Студит веома је јасан и недвосмислен: "Заповест је Господња да не остајемо неми у временима када је вера у опасности. Када је у питању вера, нико нема право да каже, ко сам ја? Нема право ни свештеник, ... ни владар,... ни земљоделац, ... ни бескућник који једва долази до дневног следовања. Нико нема право да каже није моја ствар или то ме не занима. Камење ће завикати, а ти зар да останеш нем и незаинтересован!? (Пос. 2, 81). На несрећу пастири званичне Цркве, ако и не проповедају на начин неправославан, занемили су са устима стиснутим у грешно ћутање. То је управо оно што чини академска теологија. У својим молитвама ја сам се раније био надао да ће се према свим неканонским и неправославним деловањима до којих долази унутар цркве поставити брана и да ће та деловања доживети осуду, будући да из дана у дан пре нарастају алармантном брзином но што се умањују.

Свакоме је знано како стоје ствари са такозваним "дијалогом љубави", који је започео патријарх Атинагора, са јеретиком и антигрком, папом римским. Латиномислећи патријарх Атинагора проповедао је да је Православна Црква пре њега била у заблуди и званично је скинуо анатему са свејеретичког папизма, док су папофили који су наставили његов курс, (1993.год.) у Баламанду и Либану формално прогласили папизам и Православље "сестринским црквама"!

Обмамљиви слогани и проповеди који се тичу "љубави мира" запостављају јединство у Вјери и промовишу љубав без Истине, иако су Љубав и Истина неразлучни.

Веки Јосиф Вријеније пише следеће о овом лажном миру: "За све је добро пребивати у миру, докле год човек стоји у сагласју са благочашћем. Постоји, пак, наопака сагласност, као што постоји и исправно размимоилажење. Тако је могуће и исправно се размимоилазити и погрешно се саглашавати. За оне за које је пријатељство разлог пропасти, мржња постаје темељ добродетељи. Неслагање у име непристрасности боље је него "пристрасно саглашавање".

...Свети Јован Златоуст вели за епископа, "када је раслабљен у Вери Православној треба избегавати и клонити га се све када би био и сам анђео који је с неба сишао“. Св. Теодор Студит је тврди сасвим отворено да „ми имамо савет од самог Апостола (Павла) да, ако неко учи или нам наређује да учинимо било шта другачије од онога што смо примили и што канони Васељенских и помесних сабора прописују, то треба да сматрамо неприхватљивим а њега као да не припада светом свештенству. (Посл. 1,24). Када се проповеда јерес, православни не треба да пребива у ћутању, но ваља да говори реч Истине са смелошћу да крепко „добар рат ратује“, да ступу у борбу „православног богоугодног отпора“ (Св. Теодор Студит, Пос. 1,39).

Само је једна Црква Христова, нема више „цркава“, чак ни две.

Времена су критична до крајности. Испуњавају се знаци времена. Апостасија се креће ка врхунцу... Ми  ћемо страшно, одговарати у Дан Суда ако ћутимо и ако не подражавамо нашим светим прецима који нијесу чинили уступке у погледу Вјере Православне.

Не заборавите да је свети Теодор Студит објавио и следеће: "Хризостом јасно и гласно обзнањује да непријатељи Божији нијесу само јеретици већ такође и они који опште (заједничаре) са њима" (Пос.1. 39).

"Стојмо право, стојмо са страхом!"

Позивам са искреном љубављу непријатеље наше свете Вјере и подсећам их да је Православна Црква увек побеђивала и да побеђује и да ће победити своје противнике, зато што је натопљена благословеном крвљу безбројних Светих Мученика и Исповедника Спаситеља нашег Исуса Христа.

Нека се латиномислећи, новатори и јеретици покају и нека се врате Светом Православном Ковчегу спасења, јер, као што свети Фотије Велики каже: "Постоји једна Саборна и Апостолска Црква Христова, не више њих, па чак, не ни две. Скупови од Ње другачији (изван Ње) јесу синагоге раслабљених и зборови иновераца. Тако мислимо ми, истински Хришћани, тако верујемо, тако објављујемо“ (Посл.   284,   Против  јереси теопасхита).

Извор: Архимандрит Адријан, Православље и екуменизам (зашто православни хришћанин не може бити екумениста), стр. 7-9

превео Родољуб Лазић

Последњи пут ажурирано ( понедељак, 14 септембар 2015 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 11 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

Чувај се сине мој јеретика и њихове приче, јер се наша земља такође испунила њима! Ако ће ико да спасе душу своју, то ће бити само кроз живот у Православној вери. Јер нема боље вере од наше свете Православне вере. Сине мој, није добро хвалити нечију туђу веру. Ко год хвали страну веру, он је као онај који напушта своју властиту Православну веру. Ако неко хвали своју а и туђу веру, он је као човек са две вере и близу је јереси. Ако ти ико каже: "Твоја вера и моја вера су од Бога," ти сине мој треба да одговориш: "Јеретиче! Да ли мислиш да Бог има две вере? Зар не знаш шта пише у Писму: Један Господ, једна Вера, једно Крштење." (Ефе. 4,5) Зато се чувај таквих људи и увек стој у својој вери. Не братими се са њима него их избегавај и ходи у својој вери и добрим делима! Сине мој, чак ако буде потребно и да умреш за своју свету веру, не бој се смрти! Тако су и светитељи умирали за своју веру, и сада су живи и са Христом.

Св. Теодосије Кијевски
Из његовог писма принцу кијевском кога су паписти хтели обратити


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.