header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Жељко Жугић Которанин: Оптужба против Патријарха Иринеја и епископа бачког Иринеја Штампај Е-пошта
четвртак, 16 децембар 2010

ОПТУЖБА

Против:

1. Патријарха српског Г.Г. Иринеја и

2. Епископа бачког Г.Г. Иринеја

Због тога што су 9. децембра 2010. године заједно са Јеврејима прославили јудејски празник Ханукe, којом приликом су молитвено запалили свеће у београдској синагоги. Овим делом повредили су канонско предање Православне Цркве. Набројаћемо каноне из Законоправила Светога Саве који највише одговарају почињеноме делу. Узимамо Законоправило Светога Саве зато што је то званичан зборник канона наше Цркве, и зато што Патријарх Г.Г.Иринеј управо седи на трону Светога Саве, па би требало видети колико поштовање гаји према ономе што је Св. Сава уградио у темеље наше Цркве.

Канон 65. Светих Апостола гласи: „Ко се моли са Жидовима да се одлучи“.

Канон 70. Светих Апостола гласи: „Ако који епископ, или презвитер, или ђакон, или свако лице свештеничког реда пости са Жидовима, или празнује са њима, или прима од њих на дан њиховог празника честицу опреснака или нешто слично чини – да се извргне, а мирјанин да се одлучи“.

Канон 71. Светих Апостола гласи: „Ако који Хришћанин донесе уље у жидовско збориште, или у храм јеретички или погански, на празник њихов, или кандило, или свећу ужеже – да се одлучи“. (Горе наведене свештене каноне в. у М. Петровић, Законоправило Светога Саве на српскословенском и српском језику, манастир Жича 2004, стр. 148; 150).

Наведени канони 70. и 71. код Светог Саве немају тумачење. Свети Отац наш Сава је мислио да су канони довољно јасни сами по себи. Ипак, да све не би остало умовањима појединих људи, Свети Сава је оставио неколико реченица као тумачење 65. канона Светих Апостола које гласи:

„Ко улази у јудејско збориште, или у јеретички или погански храм и помоли се с њима ако је мирјанин – да се одлучи, а ако је свештено лице да се извргне, јер размишља као Јудеји...“

Патријарх српски Г.Г.Иринеј и Епископ бачки Г.Г.Иринеј, ушли су у збориште јудејско на њихов празник, помолили се са њима, свећу запалили, заобишавши наведене наредбе Духа Светога, Светих Апостола и Светога Оца нашега Саве. Зар нису читали посланицу Апостола Павла Галатима? Зар нису видели шта рече Павле онима који почеше духом, а завршавају телом? (Гал. 3,3)

Питам се зашто скренуше за неразумним Галаћанима?

После паљења свећа у јеврејској синагоги и ранијих извињења мухамеданцима неће се Патријарх Иринеј двоумити да сутра, на неки исламски празник, уђе изувен у Бајракли џамију и са мухамеданцима принесе Алаху заједничке молитве. Осећа ли Патријарх Иринеј потребу да се сада барем извини нама правовернима?

Овим оптужујем Патријарха Српског Г.Г. Иринеја и Еп. бачког Г.Г.Иринеја за канонске преступе. Ово је јавна оптужба, као што је и њихов преступ био јаван. Није у пракси Цркве да се оптужба на архијереја подиже на овакав начин. Али, не верујем да би мој парох, коме би требало оптужбу да уручим, исту предао архијерејском намеснику, а овај Патријарху Српском Г.Г.Иринеју, а овај Светом Архијерејском Сабору... На крају, не верујем ни да би СА Сабор о тако урученој тужби уопште расправљао. Моје неверовање има оправдање у чињеници да је СА Сабор одбио да расправља лажно учење Еп. Браничевског Г.Г. Игњатија на иницијативу Владике Рашко-Призренског Г.Г. Артемија.

У складу са канонима износим да никада нисам био под црквеном кривичном истрагом, нити од црквених власти осуђен, нити под духовном епитимијом, нити да сам у Цркви био познат као клеветник. Такође, гарантујем да ћу у случају да не успем да докажем изречене оптужбе, поднети ону казну која би иначе требало да буде изречена у случају да оптужбе докажем. А та казна је по канонима само једна – одлучење од Црквене заједнице (канон 71. Светих Апостола).

Свети Сава говори о Хришћанима, не разликујући епископе, клирике или мирјане. За све њих налаже једну једину казну, а то је одлучење од црквене заједнице.

У прилог ове оптужбе, као доказ, прилажем фотографије са лица места, како је поносно пренето на званичном сајту СПЦ. Такође, предлажем да се испитају оптужени да ли су починили оно што им се оптужбом ставља на терет.

Свестан сам да надлежан суд за ову моју оптужбу не може бити грађански суд, али ни црквени суд јер овај су запосели екуменисти, пацифисти и глобалисти. Једини и прави суд је Божји суд, исказан устима правоверних архијереја и народа који носе Цркву и у себи осећају Царство Божје.

Ову оптужбу формално подносим ја, Жељко Жугић – Которанин, али у бити то је оптужба читаве војске Правоверних Хришћана Српске Православне Цркве.

Да ли треба да приложим и њихове потписе? Сви они су такође спремни да прихвате одлучење у случају да кривица оптужених не буде доказана.

О, Свети Саво, продрмај правоверни српски народ да отворених очију види ко седе на твој трон, разграђујући међе које си од црквених Отаца примио као непомичне и у својству утемељача Српске Православне Цркве потомцима непромењене предао. Страх осећа и казну Божју очекује правоверни народ српски због недопустивих застрањивања поменутих двају Иринеја (и не само њих) па се пита са које ће га још стране страшне казне снаћи попут земљотреса, поплава, клизишта. И хоће ли на такве појаве равнодушни остати сви архијереји СПЦ? Није ли ово време – време тешког изазова до мере да праве епископе свећом треба тражити, помоћу којих би верујући народ, по Божјој вољи, спасавао Цркву од залуталих пастира и архипастира?

У Београду,

3./16.децембар 2010. године

Прилог:

 

Напомена:

Фотографије преузете са званичног сајта СПЦ

Линк: http://www.spc.rs/sr/proslava_u_hanuke_u_jevrejskoj_opstini_beograd

Последњи пут ажурирано ( среда, 20 август 2014 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 5 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
Код нас ни патријарси ни сабори никада нису могли да уведу нешто ново, јер је чувар благочешћа код нас увек било само тело Цркве, тј. сам народ, који свагда жели да своју веру сачува непромењену и сагласну вери светих отаца.

(Из ,,Окружне Посланице” Источних Патријараха 1848.год.)

 

Чување истинских канона је дужност сваког човека који се пажљиво односи према својим (црквеним) обавезама: Али, пре свега оних који су Божијим Промислом призвани да руководе другима.

 (Свети Фотије, цариградски патријарх)     

 

Одлично, одлично, пријатељу мој, друже Христов, верни мужу, подвижниче побожности, који си пре спреман да умреш у мукама, него да издаш поверено ти благочешће; у дан суда бићеш са Мученицима.

(Свети Јован Златоусти)

 

Једини  непогрешиви пут ка спасењу јесте апсолутно следовање учењу Светих Отаца, уклањајући се од сваког другог учења и сопственога умовања.

(Св. Игњатије Брјанчанинов)

 

Истински је православан само онај ко и умом и срцем прима све оно чему учи Света Православна Црква и који се смирено сагиње пред њеним ауторитетом. А ко одбацује ауторитет Свете Православне Цркве и пренебрегава њена Божанствена учења, свештена правила и установе, надахнуте Духом Светим – тај се противи Духу Светом и потпада под страшну казну коју је изрекао Сам Божанствени Утемељивач Цркве, Господ наш Исус Христос.

(Архиепископ Аверкије Џорданвилски)

 

Со је изгубила свој укус. Код црквених пастира постоји само слабо, нејасно, и недоследно разумевање ствари и то по слову истине, што убија духовни живот у хришћанском друштву и уништава хришћанство које је у делању, а не у речима. Страшно је када видимо коме је поверено спасење. Али, то је Бог допустио...

(Свети Игњатије Брјанчанинов)

 

Милостивно Божије дуготрпљење одлаже потпуни распад због малог остатка који се спашава, док они који су кренули путем пропасти или су већ пропали достижу врхунац покварености. Они који се спашавају морају то да разумеју и да искористе време које им је дато на спасење... Нека би Милостиви Господ заштитио остатак оних који верују у Њега. Али овај остатак је малобројан и сваким даном је мањи...

(Свети Игњатије Брјанчанинов)

 

Само посебна Божија милост може да заустави ову погубну моралну епидемију, да је одложи на неко време, јер је потребно да се збуде што је проречено Писмима... Нема никога ко би могао да изврши обнову Хришћанства – Сасуди Светог Духа су посвуда пресахнули, чак и у манастирима,  тим ризницама побожности и благодати..

(Св. Игњатије Брјанчанинов)

 

„Боље је сто пута бити блудник, него једном јеретик“.

(Преподобни Гаврило Ургебадзе)


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.