Ранко Гојковић СМЕНА ПАСТВЕ За "црквену „елиту“ или боље рећи црквену бирократију, главни непријатељ је народ Божији, ти уистину православни људи који осећају себе пред лицем Христовим, који на живот гледају са позиције вере а не политичке целисходности, примитивне користољубивости и елитно-клановских расподела“ - написао је познати руски црквени аналитичар Владимир Петрович Семенко.
Да је то тако, показује и последња одлука те „елите“ о подизању оптужнице за искључење Грешног Милоја из СПЦ. Још једна реченица В.Семенка просто запрепашћује и као да се односи на нашу црквену стварност: „Сада је потпуно јасно да је реални пројекат, чији су носиоци симфонијски срасла световна и црквена бирократија, ни мање ни више него смена саме пастве“. И заиста, шта се дешава. Прети се изопштењем из Цркве истински верујућих људи, великих добротвора (и то због дела милосрђа) а на духовске свечаности долазе да певају Патријарху они који написаше најбестидније стихове против Самог Спаситеља Господа Исуса Христа. Шта се то дешава са Црквом Светог Саве, кад се у њој прети изопштењем добротвора а највеће уважавање се даје онима, који нам душебрижнички придикују да не можемо у Европу са Светим Савом. Да ли та црквена бирократија икада помисли да ће исти за који месец прослављати са Рајцингером Алојзија Степинца, надбискупа геноцида под чијим се духовним покрићем десио најчудовишнији злочин можда у читавој историји рода људског. Само у систему концентрационог логора Јасеновац убијено је више од 110 000 деце. Духовна чеда Александра Шмемана, новотарци који су у Српску Цркву унели „евхаристијски препород“ (како рече Игор Друз - овде би више приличио израз „дегенерисана евхаристија“) учинили су то да СПЦ све више личи на то чудовишно Шмеманово дете – Америчку Православну Цркву – која је позната по томе да је то Помесна Црква са највећим бројем корупционашких скандала на свету. Црквена бирократија је на добром путу остварења свог циља – смене саме пастве. Јер шта има заједничко светлост са тамом? |